Izvor: SrbijaDanas.com, 09.Maj.2021, 15:21

"PROBUDILA SAM SE U LOKVI KRVI!" Suzana Mančić o GUBITKU TRI SINA: "Mislila sam da ću UMRETI!"

"Uhvatila me je panika...!"

Voditeljka Suzana Mančić danas uživa sa dve naslednice Natalijom i Teodorom, a pre nego što je dobila njih vodila je veliku borbu sa potomstvom.

Kako je u svojoj bolnoj ispovesti ispričala, tri puta je izgubila bebu, a lekari su joj svaki put rekli da su u pitanju bili dečaci.

Mančićeva je ispričala da je imala neopsivu želju da dobije sina jer je ona bila jedinica, te je svojoj naslednici želela da podari brata >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << kojeg ona nije imala.

- Ja sam jaka žena i sve što mi se dešavalo prihvatala sam kao nužnost. Uporno sam išla prema svom cilju da jednog dana dobijem dete, a to se nije desilo sve do trenutka kada sam shvatila da moram da se smirim, da napravim raspored u životu, odgodim sve obaveze i legnem u krevet kako bih "čuvala" trudnoću. To je za mene bilo nešto nepojmljivo, da ja, koja sam oduvek bila zdrava mlada žena, bez ikakvih tegoba, izgubim bebu prvi, pa drugi, a onda i treći put - ispričala je Suzana za "Hello".

U svojoj knjizi voditeljka je otkrila da su sve tri bebe koje je izgubila bili sinovi.

A post shared by Suzana Mancic (@suzanamancicofficial)

- Iako su mi doktori svaki put rekli da sam nosila dečaka, ne mogu sto posto da verujem u to da su sve bili sinovi, jer je u našoj tradiciji da želimo da rađamo mušku decu. Mislim da možda takvim odgovorom teže da vas stimulišu da nastavite sa pokušajima. Ali, ja sam želela da imam sina Aleksandra, po mom ocu, i sina Stojana. Uvek sam volela ta stara, arhaična imena. Nisam poznavala nijednog Stojana, ali sam svaki dan išla u školu Ulicom Stojana Novakovića i nekako mi je to ime uvek zvučalo čvrsto, stameno. Na prvom ultrazvuku sa Teodorom, bila sam ubeđena da ponovo nosim dečaka. Kada mi je lekar saopštio da je devojčica, rekla sam da je to nemoguće i zaplakala kao poslednja seljanka. Ali, tolika moja želja za muškim detetom nastala je iz vrlo sebičnog razloga. Ja sam jedinica i u životu sam morala da budem i muškarac i žena, da se sama izborim protiv svih zabrana, roditeljskih, školskih, društvenih, čaršijskih. Morala sam sama da obezbedim i zaštitu i opravdanje, sve ono što sam idealizovala da bih bila u ulozi starijeg brata kojeg nikada nisam imala. Želela sam da ga moja ćerka ima.

A post shared by Suzana Mancic (@suzanamancicofficial)

Svakoj majci teško pada gubitak deteta, a Suzana je podelila koliko je to bio bolan period za nju i kako je izgledala njena borba za potomstvo. Prvo dete je izgubila nakon tri meseca, drugo nakon četvrtog, a treću bebu u šestom mesecu trudnoće

- Prvu bebu izgubila sam odmah na početku, u trećem mesecu trudnoće. Tada se ispostavilo da imam dvorogu matericu, kao mnoge žene, koja je preduslov za probleme i prekid trudnoće. Kada sam zatrudnela drugi put, u drugom mesecu doživela sam komplikacije i doktor je izvršio kiretažu, posle čega sam dobila jake medikamente. Oporavila sam se i ubrzo sa Biljanom Jeftić i Aleksandrom Ilićem otišla na muzički festival u Južnoafričku Republiku. Treće večeri boravka u Johanesburgu probudila sam se u lokvi krvi. Taj strah i tu bespomoćnost ne mogu da opišem. Uhvatila me je panika hoću li umreti, pitala sam se šta da radim, nisam znala ko je u kojoj sobi u hotelu u kojem su radili Filipinci, čiji je engleski bio izuzetno loš. To je bila agonija. Međutim, u svoj toj nesreći imala sam i sreće, jer mi se prethodnog dana javila mamina prijateljica koja je sa mužem živela u tom gradu. Oni su me odveli u jevrejsku ginekološku kliniku, gde mi je doktor uradio ultrazvuk i pitao me da li su mi prekinuli trudnoću. Rekla sam da jesu, a on me je pitao gde sam to uradila. Rekla sam: "U Evropi", na šta me je ponovo pitao: "Ali gde?" Odgovorila sam: "U bolnici".

A post shared by Suzana Mancic (@suzanamancicofficial)

- Tada je okrenuo ekran prema meni i pokazao intaktni plod. Odskočila sam od stola, suze su mi išle i od straha i od sreće, a najviše od neverice zbog svega što je prethodilo. Shvatila sam da sam imala blizanačku trudnoću i da je drugi plod preživeo kiretažu. Nažalost, dete sam izgubila u četvrtom mesecu u Beogradu, u strašnim bolovima i mukama. Fizički mi je to bilo najbolnije iskustvo u životu. Taj put od kuće na Bežanijskoj kosi do "Gradske bolnice" na Zvezdari trajao je duže nego ijedan. Mislila sam da ću umreti. Poslednju bebu izgubila sam u šestom mesecu trudnoće. Tada sam se zapravo i porodila, mada mi je lekarka odmah posle porođaja rekla: "Nemojte se nadati". Dete nije preživelo, nije imalo dovoljno razvijena pluća. Najstrašnije je bilo kada su mi doneli da potpišem umrlicu. To je bilo surovo. - ispričala je Mančićeva za medije.
Pogledaj vesti o: Suzana Mančić

Nastavak na SrbijaDanas.com...