Izvor: Blic, 09.Sep.2017, 21:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UPORNI SUBOTIČANI Samo napravili "tomose" pa jure ka medaljama
Ivan Barković i Karolj Kenjereš uspeli su da ostvare snove tako što su ručno napravili dvotočkaše - i to ne bilo koje, već repliku čuvenog modela „tomos GP 50“, poslednji trkački model slovenačkog proizvođača iz 1979. koji je čuvan poput vojne tajne!
Motore je napravio Barković, ali sve što je posle 10 godina rada usledilo zasluga je Kenjereša.
On aktivno učestvuje na trkama i osvaja najveća priznanja u Evropi. Kada se pojave na takmičenjima, njihov >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „tomos“ prate pogledi neverice, ali Subotičani sa ovom aždajom kao od šale ostavljaju za sobom druge takmičare. Ali i celu publiku u šoku.
- Imao sam 16 godina kada sam u časopisu video „tomos GP“ trkački model. Bio je moj san i odlučio sam da ću ga napraviti. Na trkama u Sloveniji sam upoznao čoveka i poverio mu se, a on mi se smejao i rekao da je to nemoguće jer na svetu postoje samo dva primerka tog modela, jedan u slovenačkom Nacionalnom muzeju, a drugi je kod jugoslovenskog šampiona Zdravka Matulja - priča Barković.
Kako ga to nije ni najmanje pokolebalo, krenuo je u dalju potragu.
- Nisam odustao, već sam uspeo da uspostavim kontakt sa ljudima iz Muzeja i ustupili su mi sve što je bilo potrebno da bih napravio isti model, i čak su me upoznali sa Matuljem - ističe uporni ljubitelj dvotočkaša.
Dok je pravio motor, nekolicina prijatelja bili su mu desna ruka, ali od najveće pomoći i najnestrpljiviji da Ivan ispuni svoj san bio je Kenjereš koji je da bi vozio motor težak svega 50 kilograma morao da smrša čak 20 kilograma.
- Svu plastiku sam ručno izradio, kao i delove menjača i bloka, sem točkova. Ima oko 600 delova i bio je poslednji krik tehnike u Jugoslaviji. Veoma je lagan, ali moćan i brz. Daleko veći motori, od 250 i 300 kubika, nemaju šanse pored njega. Naš „tomos“ ima više od 20 konja i može da razvije brzinu od 160 kilometara na sat. U moto-industriji ga porede sa Formulom 1 - ponosan je Barković na delo svojih ruku.
Barković više nije aktivan na stazi, ali je zato Kenjereš na ponos Subotičana u samom vrhu moto-sporta, na velikim kupovima kao što su „Alpe Adrija“ i „Eurokup“. Sve trke vozi sa „tomosom“ i nije imao nijedan kvar. Učestvovao je na 26 trka, a čak 22 puta se popeo na pobedničko postolje.
Samo ove godine na deset trka osvojio je pet prvih mesta, dva druga i jedno treće.
- Kada se pojavimo na nas, niko ne računa, ali im onda pomrsimo konce sa „tomosom“. Na „Alpe Adrija“ imam četiri pobede i na dobrom sam putu da postanem šampion. Ako to ostvarim to znači da će posle 35 godina, od kada je Matulj uspeo sa „tomosom“, isti model motora biti slavljen. Na „Eurokupu“ je još jača konkurencija iz Nemačke, Belgije, Engleske, Švajcarske, Holandije i uglavnom voze motore Kreigler. Ali ja vozim samo „tomos“ - kaže Kenjer, koji je na takmičenjima u Srbiji osvojio jedno prvo i jedno drugo, a uskoro će voziti trku u Zrenjninu i nada se šampionskoj tituli.
Kenjer je bio vicešampion Jugoslavije, ali je pre 30 godina odustao od trka zbog finansijskih zahteva.
Za njegov uspešan povratak najzaslužniji je motor koji je i sebi i njemu napravio Barković i obojica kažu da se sa konkurencijom teško nose jedino kada su u pitanju troškovi.
- Za odlaske na takmičenja nemamo ničiju pomoć, niti je tražimo. Kada bi obojica prodali svu našu imovinu, ne bismo mogli da kupimo opremu i kampere kakve imaju drugi takmičari. Motori su naša velika ljubav i sve što smo postigli je rezultat ogromne želje i iskustva - zaključuje Kenjer.
Prvo ih ne primećuju, a posle ih slave
- Na jednoj od trka ekipa iz Slovenije imala je veliki šator, pratili su ih mediji, a mi smo stajali sa strane i niko nas nije primećivao. Posle prve trke bio sam treći i svi ti koji su bili uz Slovence, uključujući medije, prešli su kod nas da nas slave - priča Karolj Kenjereš.
Pogledaj vesti o: Subotica
.jpg)
