Izvor: Vaseljenska TV, 15.Feb.2018, 02:00

Vrh klasične komedije, ruka naprednjačkog režima u džepu režimskog tajkuna! Iz levog, u desni džep

Beograd – Naprednjački režim je nemilosrdan prema onima koji pokušaju da se oslobode obaveze plaćanja reketa. Omiljeni režimski tajkun, Miodrag Kostić, koji već godinama uživa podršku svake vlasti u Srbiji, to je osetio ovih dana na sopstvenoj koži kada mu je zbog toga što je odlučio da malo smanji finansiranje SNS-a, Narodna banka Srbije upropastila posao vredan 80 miliona evra! Upravo iz ovog primera vidi se kako ovdašnje institucije zatvaraju oči pred očiglednim kriminalom, sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Vaseljenska TV << dok je počinilac donator vlastodržaca.
Svoje bogatstvo, tajkun Miodrag Kostić stekao je švercom deficitarnih proizvoda tokom devedesetih godina prošlog veka, a nastavio je da ga uvećava kad je od Demokratske stranke na poklon dobio srpske šećerane. Ipak, najveću ekspanziju je doživeo preuzimanjem niške AIK banke koja je posle toga kupovala druge banke u Srbiji i inostranstvu. Širenje njegovog poslovnog carstva privremeno je zaustavila Narodna banka Srbije i to po naređenju sa državnog vrha koji je nezadovoljan provizijom koju dobija od ovog biznismena.
Prema izveštaju Evropske centralne banke AIK banka prema veličini aktive, kapitala i ostvarenog poslovnog rezultata spada u prvih pet banaka na domaćem tržištu, sa kapitalom većim od 550 miliona evra i adekvatnošću kapitala na nivou od oko 30 odsto.
Prošlog leta uz puno medijske buke Dobroslav Bojović, odnosno njegova kompanija „Napred razvoj“ uz pomoć milionskog kredita (u evrima) dobijenim od AIK banke kupuje akcije srpskog građevinskog giganta „Energoprojekta“ i postaje njegov većinski vlasnik. Sve je još letos bilo jasno i poznato – i ko stoji iza neprijateljskog preuzimanja i odakle dolazi novac, kao i notorna činjenica da Bojović uvek radi za račun nekog drugog, a ne sebe, – ali tada niko ništa nije preduzimao.
Preko AIK banke su išle najveće isplate para za predsedničku kampanju Aleksandra Vučića prošle godine, a ona je tada šakom i kapom odobravala „kredite“ (koji do danas nisu vraćeni) privrednicima sa vrha donatorske liste Srpske napredne stranke. Krajem januara prošle godine Kostićeva MK Grupa (u čijem okrilju posluje AIK banka) kupila je beogradsku“Alfa banku“ a.d.
U februaru prošle godine postalo je poznato kako se Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) povukla iz vlasničkog udela u kiparskoj firmi „Agri Europe“ u čijem vlasništvu su „MK Grupa“, „Agroinvest“, „Sunoko“ i „Karneks“. Vlasnik ove kiparske kompanije je u krajnjoj liniji Miodrag Kostić.
Cena od 50 miliona evra koju je 2013. dao EBRD za ulazak u „Agri Europe“ 2017. je plaćena iz kredita dobijenim od AIK banke. Očigledno je Kostić novac samo prebacio iz levog u desni džep. U svakom slučaju, ovako visoke akvizicije u prošloj godini su do krajnjih granica napregle račune niške banke koja je u jednom trenutku bila na granici platežne sposobnosti.
Zbog ovoga je Kostić morao da pribegne posebnim merama štednje, ali je to učinio na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme – odlučio je da smanji davanja reketa Srpskoj naprednoj stranci i to upravo uoči izbora u Beogradu.
Beograd nije samo prestonica Srbije i zbog toga značajan grad – onaj ko upravlja njime istovremeno kontroliše i drugi najveći budžet u Republici. Zbog toga su ovi izbori za Aleksandra Vučića „biti ili ne biti“, ili je bar on to tako zamislio, pa je potrebno uložiti apsolutni maksimum napora da se oni i dobiju. I u tom trenutku Kostić je odlučio da smanji svoje donacije.
Odgovor naprednjaka nije morao dugo da se čeka.
Još krajem februara prošle godine AIK banka je najavila kupovinu većinskog paketa akcija slovenačke „Gorenjske banke“ u vrednosti od 80 miliona evra. U vezi sa tim je dobijena dozvola od nadležnih evropskih institucija (pošto je Slovenija u Evropskoj Uniji), kao i od ovdašnje Narodne banke, a postignut je i preliminarni dogovor sa najvećim vlasnikom akcija „Gorenjske“, „Sava osiguranjem“.
Pre nekoliko dana Narodna banka Srbije je iznenada povukla svoje ranije dato odobrenje i to pozivajući se upravo na sporni kredit dat Bojoviću za kupovinu akcija „Energoprojekta“. Pola godine je sa tim kreditom bilo sve u najboljem redu, a onda je Kostić odlučio da smanji dotok para naprednjacimai kredit je odjednom postao sporan.
Narodnu banku Srbije čvrsto u svojim kandžama drži Jorgovanka Tabaković, jedna od najvernijih saradnica Aleksandra Vučića. Po zakonu NBS kontroliše da li su domaće banke likvidne i da li postoji opasnost od prevelike izloženosti rizicima koji bi mogli da dovedu do insolventnosti. Sećanja na gazda Jezdu i Dafinu su još uvek sveža.
Svojevremeno, dok su Kostić i naprednjaci bili u ljubavi, NBS nije video ništa sporno u tome što je Bojoviću odobren višemilionski kredit za kupovinu akcija „Energoprojekta“ i to bez odgovarajućih garancija. Kada je Kostić odlučio da smanji svoja davanja naprednjacima, Tabakovićeva je „shvatila“ kako je pomenuta pozajmica takozvani „loši kredit“ koji se obezbeđuje tako što je banka dužna da u trezor NBS-a deponuje istovetnu sumu.
Pošto je to bilo urađeno, u NBS-u su „zaključili“ da je AIK banka isuviše izložena riziku i da bi kupovina akcija slovenačke „Gorenjske banke“ mogla da dovede do nedostatka gotovine kojim bi bilo ugroženo redovno poslovanje AIK banke i stabilnost celokupnog bankarskog tržišta u Srbiji.
Iz tog razloga NBS je iznenada povukla svoju dozvolu za preuzimanje slovenačke banke i to samo nekoliko dana pre skupštine akcionara „Sava osiguranja“ na kojoj je trebalo da bude odobrena prodaja akcija „Gorenjske“ AIK banci.
Pošto su i Kostić i AIK uložili velika sredstva u pripremu kupovine „Gorenjske banke“ nema sumnje da će se oni potruditi da se nađe rešenje i ukine blokada kupovine, a to znači da će reket Vučićevom kartelu morati i dalje da se plaća u iznosu ne manjem od onog koji je davan ranije.
Stručnjaci se slažu u tome da je postupak NBS-a ispravan, ali da je tako moralo da se reaguje još pre pola godine, odmah pošto je sporni kredit odobren Bojoviću, a ne tek sada kada je postalo jasno kako Kostić nema nameru da u vlasničku strukturu „Energoprojekta“ pusti i nekog iz Vučićevog klana.
AIK banka, od kako ju je Kostić preuzeo, služi isključivo za uvećanje njegove imovine i već nekoliko puta se upuštala u rizične aktivnosti kako bi pomogla svom vlasniku. Krajnje je vreme da se nad njom sprovede opsežna istraga, ali to nikako ne sme da zavisi od toga da li su banka ili njen većinski vlasnik u dobrim odnosima sa državnim vrhom ili nisu. Problem je u tome što Narodna banka Srbije nije nezavisna institucija, već je samo produžena ruka pljačkaškog režima.
Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da je Narodna banka Srbije u potpunosti izložena delovanjima stranih obaveštajnih službi. Skoro dve nedelje pre nego što su domaći mediji objavili informaciju o povlačenju odobrenja izdatog prošle godine, slovenački list „Delo“ je preneo saznanja Slovenačke agencije za obavješćivanje i sigurnost (Sove) kako srpska regulatorna tela neće dozvoliti da AIK preuzme „Gorenjsku“.
Okreće se kolo (ne)sreće
I iz drugih primera je uočljivo da Narodna banka Srbije reaguje samo onda kada je to u interesu vlastodržaca, a da je, inače, potpuno nezinteresovana za ono šta se dešava na srpskom tržištu kapitala.
Kriptovalute (od kojih je najpoznatiji bitkoin) nisu valute u punom smislu te reči, jer za njih, osim malobrojnih izuzetaka, ne mogu da se kupuju ni roba ni usluge. U suštini, to je esencija berzanskog poslovanja – čista špekulacija. Postoje i oni koji smatraju da je trgovina kriptovalutama sličnija igrama na sreću, zbog čega za to treba primenjivati zakonska rešenja iz te oblasti, a ne ona koja važe za berzu i klasičnu trgovinu hartijama od vrednosti. Tržište prvih 100 najvrednijih kriptovaluta (od ukupno preko hiljadu) vredno je 514.753.950.267 američkih dolara.
Najpoznatiji berzanski špekulanti, kao što su Voren Bafet i Džordž Soroš, upozoravaju da su kriptovalute, a na prvom mestu bitkoin, mehuri sapunice koji u svakom trenutku mogu da eksplodiraju i finansijski unište svoje vlasnike. Primera radi, bitkoin je 6. januara ove godine vredeo 17.650 US dolara, a 17. januara 10.150 dolara. U danu kada su južnokorejske vlasti objavile kako planiraju da ograniče trgovinu kriptovalutama na svojim berzama, bitkoin je izgubio četvrtinu svoje vrednosti.
Zbog svega ovoga su mnoge države (između ostalih i Kina) zabranile svojim bankama i drugim finansijskim institucijama da novac klijenata ulažu u nabavku kriptovaluta, odnosno to tretiraju kao „loš kredit“ za koji se polaže depozit. Sa druge strane, postoje zemlje koje finansijski podržavaju trgovinu kriptovalutama, kao što je, na primer, Belorusija. Venecuela izlazak iz ekonomske krize planira upravo kroz uvođenje sopstvene kriptovalute – nazvane petrol.
Narodna banka Srbije uopšte ne razmišlja ni da ograniči, a ni da pospeši trgovinu virtuelnim parama. Njena taktika je do sada bila nojeva, odnosno zatvaranje očiju u nadi da će situacija sama od sebe da se reši. Tako ovdašnje banke svoja slobodna sredstva mogu da plasiraju u kriptovalute i da time ugroze sopstvenu likvidnost, ali tako što će to raditi preko neke od zemalja koje poreski pospešuju ovaj vid trgovine (na primer Belorusije). U svakom slučaju, Srbija od ove trgovine nema ništa osim štete. Uobičajeni način poslovanja Jorgovanke Tabaković i drugih „stručnjaka“ iz redova Srpske napredne stranke.
Milan Malenović / Magazin Tabloid
The post Vrh klasične komedije, ruka naprednjačkog režima u džepu režimskog tajkuna! Iz levog, u desni džep appeared first on Vaseljenska TV.

Nastavak na Vaseljenska TV...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vaseljenska TV. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vaseljenska TV. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.