Izvor: MozzartSport.com, 21.Okt.2021, 18:24

Totenhem najveći dužnik, gazde Evertona pozajmile najviše svojih para

Kako je navedeno, gubitak Premijer lige pre oporezivanja povećao se 2020. godine na 992.000.000 funti

Milioni, kamioni, avioni. Tako se ne baš zagriženim ljubiteljima engelskog fudbala čini Premijer liga. Međutim, da i klubovi najbogatijeg klupskog fudbalskog takmičenja na svetu imaju svoje muke potrudio se da - više kroz brojke, manje kroz slova - objasni sajt "Swiss Ramble"

, pošto je početni efekat pandemije počeo da nagriza. Tačno je da je takmičenje već >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << imalo gubitke u 2019. godini, ali je prijavilo profit u četiri od prethodnih pet sezona, što je u ovom periodu iznosilo 1.300.000.000 funti. Zarada pre raznih odbitaka iznosila je preko 1.000.000.000 funti u svakoj od tri godine između 2017. i 2109, ali je pala na samo 266.000.000 u 2020.

Na operativnom nivou, isključujući prodaju igrača, većina klubova je bila u minusu. Operativni gubitak povećan je sa 490.000.000 na 1.400.000.000 funti u 2020. U stvari, zajedno su ostvarili dobit samo jednom u poslednjih deset godina. Ovo jasno pokazuje da profitabilnost zavisi od prodaje igrača koja je porasla 2020. za 25%, odnosno sa 434.000.000 na 542.000.000 funti, mada je to bilo daleko niže od vrhunca od 836.000.000 u 2018. To će biti problem i kada se bude svodio račun za 2021. godine, jer je tranšte transfera bilo manje aktivno tokom pandemije.

S druge strane, na finansijske rezultate Premijer lige ponekad utiču takozvane izuzetne naknade, često otpremnine otpuštenim menadžerima. Najviše su klubovi za tu stavku potrošil 2016. godine - 120 miliona funti - uključujući naknadu od 67.000.000, koju je napravio Čelsi zbog prevremenog razlaza sa glavnim sponzorom.

Prihod lige je bio u stalnom rastućem trendu, više se nego se udvostručio od 2011. do 2019. godine, sa 2.300.000.000 na 5.200.000.000, pre nego što je pao za 648.000.000 u 2020. na 4.500.000.000. Efekat novih trogodišnjih ugovora o emitovanju može se jasno videti, pošto su započeli 2014. i 2017. godine.

Prihod na dane utakmice pao je za 93.000.000 u 2020. sa 681.000.000 na 588.000.000 funti - najniže od 2013 - pošto su klubovi igrali izmešu četiri i šest utakmica pred praznim tribinama zbog kovida.

Raniji rast povezan sa građenjem većih ili proširenjem aktuelnih stadiona. Ali, taj prihod će pasti u 2021. jer su praktično sve utakmice odigrane bez gledalaca.

Prihod od TV prava pokrenuo je rast Lige, skoro se utrostručivši sa 1.200.000.000 na 3.000.000.000 funti 2019. godine, ali je pao na 2.300.000.000 u 2020. zbog rabata emiterima i prihoda odloženog za računovodstvenu 2021, posle zatvaranja knjiga za 2019-2020.

Premijer liga nije objavila detalje o raspodeli novca od TV prava u sezoni 2019-2020, ali je koristan uticaj novih trogodišnjih ugovora očigledan sa značajnim porastom u 2014. sa 972.000.000 na 1.600.000.000, te na 2.300.000.000 u 2017.

Novac premijerligaša od TV prava iz Evrope takođe je porastao, posebno u poslednjih pet godina, delom zbog novih ugovora o emitovanju, ali i zbog toga što su engleski klubovi bili rezultatski uspešniji. Međutim, ovo je palo sa 428.000.000 na 340.000.000 u 2020 u kojoj su provredili 278.000.000 od Lioge šampiona i 62.000.000 od Lige Evrope.

Finansijskim rezultatima u 2020. pomogli su komercijalni prihodi koji skočili sa 1.400.000.000 na 1.600.000.000, uglavnom zahvaljujući novim sponzorstvima. Ova vrsta prihoda se skoro utrostručila sa 550.000.000 u 2011. Međutim, mogao bi da padne 2021. godine, jer su komercijalni partneri imali manju ekspoziciju.

Uprkos padu prihoda u 2020, plate su nastavile da rastu, povećavajući se sa 3.100.000.000 na 3.200.000.000 funti. Troškovi zarada su rasli svake godine u poslednjoj deceniji i više se nego udvostručivši od 1.600.000.000 iz 2011.

Veliki deo povećanja duga u ligi u poslednje tri godine došao je putem kredita od vlasnika klubova. Ovaj "meki" dug skoro se udvostručio od 2017. godine, povećavši se za 715.000.000, sa 782.000.000 na 1.500.000.000 funti. Klubovi sa vlasničkim dugom od preko 100 miliona funti su: Everton (350.000.000), Brajton (304.000.000), Liverpul (128.000.000), Bornmaut (126.000.000) i njukasl (107.000.000).

Međutim, većina povećanja duga u poslednje tri godine rezultat je spoljnog finansiranja, koje se povećalo za skoro milijardu od 2017. sa 1.200.000.000 na 2.200.000.000 funti. Najveći spoljni dug imaju Totenhem (831.000.000), Mančester Junajted (526.000.000), Arsenal (203.000.000) i Liverpul (197.000.000).

Veliki deo veće potrošnje na transfere finansiran je iz kredita povećanjem duga za transfere, odnosno rata plaćanja naknada za transfer, koji je porastao 1.100.000.000 u 2017. na 2.600.000.000 u 2020. Nasuprot tome, potraživanja po osnovu transfera su smanjena.

Potrošnja za transfere je zapravo opala za četvrtinu od maksimalnih 2.400.000.000 funti u 2018. na 1.800.000.000 u 2020, mada je ovo i dalje treća najveća ikada. Izdaci za poslednje tri godine iznosili su čak 6.000.000.000 funti.

Prodaja igrača je takođe opala sa 1.100.000.000 iz 2018. na 779.000.000 u 2020, iako je to zapravo bilo 175.000.000 više nego u 2019. Prodaja igrača u poslednje tri godine iznosila je 2.500.000.000.

Klubovi su potrošili skoro 2.000.000.000 na kapitalne projekte u poslednje četiri godine, uglavnom na razvoj stadiona i trening centara, mada je taj iznos pao sa 598.000.000 iuz 2019. na 369.000.000 u 2020. Najviše su trošili po toj stavci Totenhem, Lester, Šefild Junajted i Liverpul.

Klubovi iz Premijer lige gotovo da i ne plaćaju korporacijski porez, koji je u poslednjih deset godina iznosio samo 143.000.000, mada Premioer liga naglašava da oni pune trezor značajnim iznosima putem poreza na dohodak koji plaćaju igrači i PDV-a koji je obeveza klubova.

Jedini klub koji je dosledno isplaćivao dividende vlasnicima je Mančester Junajted, u proseku 22.000.000 funti godišnje u poslednjih pet godina.

Vlasnici ekipa su u poslednjih deset godina obezbedili sredstva u iznosu od 3.700.000.000 funti, uključujući 2.400.000.000 funti kredita i 1.300.000.000 kapitalnih injekcija. Najdarežljiviji vlasnici u ovom periodu bili su iz Mančester Sitija (1.100.000.000), Ćelsija (570.000.000), Aston Vile (459.000.000), Evertona (348.000.000), Brajton (325.000.000) i Liverpula (312.000.000)

Podaci za aktuelnu sezonu će verovatno izgledati potpuno drugačije, jer će pandemija još više uticati na prihode, pošto su skoro sve utakmice osim poslednjih nekoliko kola odigrane pred praznim tribinama.

Tagovi:

Nastavak na MozzartSport.com...