Izvor: B92, 23.Jan.2019, 17:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Noletov kratki espreso, igra gluvih telefona i Serenina kora od banane
Dan smo proveli zabrinuti da li je sa Novakovim leđima sve u redu. Bezrazložno. Novak je izašao na teren i uradio ono što je morao da uradi. Ušao u polufinale.
Kada se kaže "ušao u polufinale", to sad zvuči tako rutinski jer je to uradio Novak. Za njega, to na neki način i jeste rutina. Momak će u petak, verovali ili ne, igrati svoje 34. polufinale u karijeri! Alal vera, Novače.
Ali kada se uporedi recimo sa tim da je za njegovog narednog protivnika, Francuza >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Luku Puja ili Nadalovog izazivača, Grka Stefanosa Cicipasa, ovo prvi plasman u polufinale Grend slema, jasno je koliko je to velika stvar.
Novak je oduvek bio veliki džentlmen. Žao mu je bilo što je njegov protivnik, Kei Nišikori, morao da zbog povrede preda meč. Poželeo mu je, kao što pravi sportista to uvek čini. Brz oporavak, a svoje misli usmerio ka Puju, koji je iznenadio mnoge pobedom protiv Miloša Raonića.
Za Novakov meč sa Nišikorijem, najjeftnija ulaznica bila je 180 dolara, mada je u prodaji, koliko čujem, bilo samo onih od 240. O onim skupljim da i ne pričam.
Tokom dana, u Melburn su stigle i brojne japanske kolege, ali i pojedine grupe navijača, poput jedne iz Kjota, kako bi bodrili Nišikorija. Nadali se ljudi, pa ljudski je, ali baterije su procurele. Kei je ostao bez gasa, povredio je butinu i videlo se od početka da se to po njega neće dobro završiti.
A šta reći za sve njih koji su došli čak iz Japana da bi gledali samo 52 minuta tenisa, nezavršen meč i predaju svog ljubimca? Ništa, to je tenis. Nije fudbal ili košarka , gde znate da će se meč odigrati sigurno, osim kada je, recimo u fudbalu, situacija takva da je napolju kijamet ili padaju sekire, pa meč mora da se pomeri. U tenisu toga nema, kad nešto počne, ne znate ni kada ni kako će da se završi.
Šoumen kakav jeste, Novak je, ako meč već nije potrajao, rešio da se publici oduži makar duhovitim odgovorima na pitanja Džima Kurijera.
Kada ga je Amerikanac pitao zašto baš ovde u Melburnu ima toliko uspeha, Nole je samo slegnuo ramenima i uz osmeh odgovorio:
"Ne znam, prijatelju".
Potom je rekao Džimiju da bi, kad već tako dugo razgovaraju (a trajalo je bogami skoro desetak minuta), bio red da dobiju stolice, pa da sednu kao ljudi!
Stolicu nije dobio, ali jeste ovacije, a nešto kasnije na pres konferenciji, rekao je da nije tačno da je trening koji je održao dan pre meča, bio zatvoren za javnost.
Znači, Nole nije zatvorio. U redu, onda neko drugi jeste, jer je grupi srpskih novinara, ne jednom nego dva puta za medija deskom potvrđeno da je Novakov trening zatvoren za javnost. Igra gluvih telefona ili.. ? Nije ni važno sad. Bitno je da su leđa dobro, da je Novak pobedio, a treninga će biti još.
Na istoj konferenciji, ali u onom izdvojenom srpskom delu, kolega Ozmo je primetio da je Novak kad god je igrao polufinale Melburna kasnije uzimao titulu! Odličan znak, ali dodao sam i ja svoju „foru“. Poslednjih devet titula u muškom singlu u Melburnu osvajali su teniseri iz Srbije i Švajcarske. Proverite, Federer tri, Vavrinka jednu i Novak pet.
Kako su Švajcarci otišli kući, ostalo je samo da niz nastavi Novak. Još jedan super znak!
"Neka bude onda tako", dodao je ustajući iz stolice, spremajući se da napusti pres salu.
Luku Puja neće potceniti, to sigurno znam. Ovaj francuski teniser, koji ima veoma dobar servis, snažne udarce i igra poprilično elegantno, prethodno je pobedio Miloša Raonića. Nije Puj bilo ko, setite se US Opena pre dve i po godine kada je pobedio u osmini finala Rafaela Nadala ili na Vimbldonu pre toga, kada je eliminisao Del Potra. Oba puta igrao je četvrtfinale, sada je otišao korak dalje.
Pre Luke i Raonića, prisustvovao sam jednom od najšokantnijih poraza Serene Vilijams. Svi na stadionu su već bili prežalili Karolinu Pliškovu kada je Serena imala meč loptu na 5:1 u trećem setu. I šta se dogodilo?
Dogodio se jedan od najvećih preokreta, barem u Melburnu. Imala je Serena još tri meč lopte, ali na servis protivnice, ništa nije vredelo. Čehinja je kao u transu pogađala linije, držala jak ritam igre. Serena je izvrnula zglob, ali je nastavila da igra. Da je tražila doktora i napravila pauzu, verovatno bi se sabrala i pobedila, ovako, ode mast u propast!
"Mrzim da zovem doktore na teren“, procedila je kiselo pred novinarima, nešto kasnije, dodavši i da neće poludeti (upotrebila idiom "go bananas“) kada sledeći put bude suočena sa meč loptom.
OK, nećeš, sestro, ali ti si se na koru od banane svojski pokliznula.
Zato, bolje da te nije mrzelo, Serena. Sada ćeš morati da čekaš na 24. Grend slem barem do juna. A možda i kasnije. Ako ga uopšte bude.
Šteta je samo što Serena nije prošla i zbog još nečega. Četiri meseca posle onog skandala u finalu US Opena, gledali bi je u polufinalu Melburna sa Naomi Osakom. E kakav bi to sad meč bio!
Ali, kao što rekoh, u tenisu nema pravila. Osim jednog, a to je da se nikad ništa ne zna. Ili zna se bar nešto, ali neću to sad glasno da kažem. Znate ono o polufinalima, pa o titulama svetskog broja jedan, što smo u početku pominjali. Kuc-kuc u drvo. Da ne čuju oni kojima bi to bio novi trn u peti.
.jpg)
