Izvor: MozzartSport.com, 16.Avg.2020, 16:29

Ne može uvek laka konjica, za Superligu je potreban i buldožer

Povodom partije Đorđa Ivanovića u Surdulici

Mada ni po jednom osnovu gostovanje u Surdulici nema prizvuk epohalnog, Partizanovom stručnom štabu bi moglo da ponudi smernice za nastavak sezone. Kreiran je povoljan ambijent za naredni susret sa Inđijom, demonstrirano da se može pobeđivati i bez Bibarsa Natha, trener Savo Milošević zadovoljan je što odbrana nije poklekla na drugom vezanom susretu, a najveći dobitak iz subotnjeg meča sa Radnikom za crno-bele >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << predstavljalo bi saznanje koliko je bitno u kadru imati igrača profila Đorđa Ivanovića.

Iako i sam priznanje da nije ispunio očekivanja otkako je u zimu 2018. stigao iz subotičkog Spartaka, 25-godišnji ofanzivac je na najbolji način pokazao koliko može da bude od koristi. Pogotovo u uslovima kakvi su vladali na jugoistoku države. S obzirom da „laka konjica“ uglavnom dolazi do izražaja na mekanim podlogama, kakav je teren u Humskoj, razumljivo je što na svom stadionu Parni valjak deluje brzo i efikasno (24 pogotka na osam susreta), ali problem nastaje kad isti fudbaleri istrče na igrališta u Kruševcu, Novom Pazaru, pa i Surdulici. Sejduba Suma, Takuma Asano, Filip Stevanović, Nikola Čolić ove, zajedno sa Lazarom Markovićem i Lazarom Pavlovićem prošle sezone, ne mogu po lošem terenu da razviju brzine kao na stadionu iznad Autokomande i tad je potrebno da na teren uđe neko snažniji, sposoban da ga „preore“.

Funkciju „rovokopača“ u Surdulici je preuzeo Đorđe Ivanović. Kad Partizanu nije išlo, kročio je na teren i čim je dobio šansu nešto je bitno počelo da se dešava pred golom Ivana Kostića. Na kraju krajeva, njegova uloga kod oba gola je presudna: najpre je povukao kontru, omogućivši još jednom rezervisti Denisu Stojkoviću da centrira Takumi Asanu za inicijalno vođstvo, da bi u poslednjem minutu proigrao Umara Sadika i servirao Nigerijcu zicer za efektan gol. Možda bi taj doprinos imao i neko od, uslovno rečeno, plemenitijih fudbalera, ali nije. Kad su svi zatajili, Ivanović je snagom doslovce razgrnuo protivnika i pokazao koliko je bitno imati na raspolaganju raznovrsne fudbalere.

Njegova partija podsetila je mnoge Grobare na slično izdanje Brane Ilića u Jagodini pre 11 godina. Takođe u nehumanim uslovima, po pravoj kaljuzi, nisu mogli ni Nemanja Tomić, ni Almami Moreira, ni Lamin Dijara, pa ni Miloš Bogunović, ali jeste „buldožer sa Banjice“, kako su ga pojedini navijači krstili posle gostovanja u Pomoravlju. Ni ta pobeda nema status kultne, ali se ispostavila jednom od bitnijih na putu ka duploj kruni, jer je izvojevana sedam minuta pre kraja. Otvorila je oči Slaviši Jokanoviću i ljudima iz kluba da se ne može uvek do bodova estetikom, već da nekad mora da se rilja i doslovce iz blata i iskopaju bodovi. Primer Brane Ilića iz marta 2009. ilustrativan je kao i učinak Đorđa Ivanovića u avgustu 2020, jer su i jedan i drugi pokazali neophodnost širokog kadra i oslanjanja na fudbalere koji nisu u prvom planu, pošto je i sadašnji član Inđije tad dobio šansu s klupe.

Pogotovo što je lane Partizan veliki broj bodova gubio baš zato što je uvek igrao manje-više isti sastav, bez alternativnih opcija. Tron u Superligi se može napasti samo raznovrsnim oružjem. Nepisano je pravilo da se na „malim“ utakmicama osvaja titula, a takve obično rešavaju momci iz rezervnog sastava. Možda nisu za fine, ali jesu za zanatske radove.

Nije slučajno što su crno-beli u prethodnoj sezoni kiksirali u Lučanima (Ivanović igrao samo osam minuta), na Banovom brdu (uradio šta je do njega, izjednačujućim golom), u Senti ili Subotici (nije ni konurisao za tim). Na malim i ne baš dobro pripremljenim terenima Partizanu je profil igrača poput Đorđa Ivanovića neophodan. Ne nužno i uvek Ivanović, već neko nalik njemu. Posebno ako, ne tako davno najbolji superligaški fudbaler, nastavi karijeru u ljubljanskoj Olimpiji ili Francuskoj.

Tagovi:

Favoriti i notifikacije:

Tagovi:

Nastavak na MozzartSport.com...