Izvor: RTS, 30.Nov.2021, 00:50
Mesiju svaka čast, ali Levandovski je zaslužio Zlatnu loptu
Lionel Mesi osvojio je sedmu Zlatnu loptu, dok je Robert Levandovski, iznenađujuće (ili ne), ostao bez nagrade za najboljeg fudbalera u 2021. godini. Kao i mnogo puta u istoriji, laureata su odlučile stvari koje su se odigrale van fudbalskog terena, a Poljak ostaje bez zasluženog priznanja drugu godinu zaredom.
Svake godine podigne se velika prašina kada Frans futbol bira najboljeg fudbalera na svetu, odnosno dobitnika Zlatne lopte. Često se >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mišljenje javnosti ne poklapa sa izborom njboljeg, ponekad ni sami kriterijumi prilikom izbora ne budu previše jasni.
Živimo u svetu gde komercijalne koristi umnogome nadmašuju sportska dostignuća i to čak više nije ni tajna, ali kada je u pitanju izbor za najboljeg fudbalera godine, sportski i isključivo sportski motivi morali bi da budu presudni.
Gledajući kroz istoriju, jasno se može videti da su mnogobrojni fantastični igrači ostali uskraćeni za nagradu, uprkos sjajnim ostvarenjima (ličnim, klupskim i reprezentativnim), ali se prilikom glasanja obraća pažnja i na neke druge segmente - talenat, fer-plej, pa čak i celokupnu karijeru.
Teško je, prilikom glasanja, osloboditi se subjektivnog osećaja privrženosti, ogračiniti se samo na jednu kalendarsku godinu, pritom rangirati lične i ekipne rezultate postignute u različitim timovima, reprezentacijama, takmičenjima...
Spisak velikih fudbalskih zvezda koje nisu dobile prestižno priznanje je kilometarski dugačak, a najbrojaćemo samo neke - Tjeri Anri, Ćavi, Paolo Mladini, Frenk Rajkard, Dejvid Bekam, Franko Barezi, Andres Inijesta, Keni Dalgliš, Alesandro Del Pjero, Đanluiđi Bufon, Jirgen Klinsman, Vejn Runi...
Na ovoj listi čak nisu igrači koji važe za jedne od najboljih svih vremena - Maradona, Pele ili Puškaš, a razloga za to ima i previše.
Da li je Mesi zaista najbolji u 2021. godiniLionel Mesi osvojio je sedmu Zlatnu loptu u svojoj karijeri. Argentinac se smatra jednim od najboljih, ako ne i najboljim fudbalerom u istoriji "najvažnije sporedne stvari na svetu", ali to sada nije tema.
Glavno pitanje je da li je Mesi zaista zaslužio Zlatnu loptu u 2021. godini. Lični utisak je da, bez obzira na sve kvalitete desetke "gaučosa" i sve prikazano na terenima Evrope i Južne Amerike, nagrada je trebalo da pripadne drugom.
Robert Levandovski je već deceniju jedan od najboljih evropskih napadača, a poslednje dve godine igra u životnoj formi. Poljaku je nagrada prošle godine izmakla zbog pandemije koronavirusa, koja je naterala Fifu i Frans futbol da prvi put ne dodele priznanje otkako je ustanovljen izbor za najboljeg fudbalera.
Ove godine, Levandovski je postigao 64 gola u svim takmičenjima, dok je osam puta asistirao saigračima kod pogodaka (Argentinac ima 41 pogodak i 14 uspešnih dodavanja).
Brojni parametri idu u korist Mesija - broj dodavanja, driblinga, stvorenih šansi saigračima, ali su oni poprilično u skladu sa pozicijama koje dva fudbalera zauzimaju na terenu.
Što se trofeja tiče, Poljak je sa Bajernom osvojio titulu u Nemačkoj, Mesi je sa Barselonom ostao kratkih rukava u prvenstvu, ali je uzeo Kup kralja; Levandovski je osvojio Svetsko klupsko prvenstvo sa Bavarcima, dok je Argentinac sa nacionalnom selekcijom trijumfovao na šampionatu Južne Amerike, čime je prvi put u karijeri osvojio trofej sa "gaučosima".
"Zaslužio si Zlatnu loptu. Prošle godine, svi su bili saglasni da je trebalo da budeš pobednik", poručio je Leo Robertu Levandovskom prilikom dodele trofeja.
Niko ne spori da je Mesi veliki igrač, ponavljam, verovatno i najbolji u istoriji fudbala, ali čini se da su ove godine nagradu donele vansportske okolnosti.
Naime, Mesi je ove sezone odlučio da napusti Barselonu i preseli se u Pariz, gde je, gle čuda, sedište Frans futbola. Argentinac je tim potezom uperio reflektore u već svetlom obasjan grad, koji godinama unazad pokušava da postane prestonica evropskog fudbala.
Mesi je uspeo u onome u čemu pre njega nisu Ronaldinjo, Kavani, Bekam, Ibrahimović, pa i Nejmar i Mbape, a Francuzi to svakako umeju da cene.
Ne bi bilo pošteno reći da je Mesi u Pariz otišao po Zlatnu loptu, naprotiv - Parizu je Mesi bio potreban više nego Pariz Mesiju, a i šest ranije osvojenih nagrada dovoljno govore za sebe.
Ipak, Levandovski je Zlatnu loptu zaslužio još prošle godine, dok je ove zadržao kvalitet igara, ali to jednostavno nije bilo dovoljno.
Odavno je sport prevazišao granice sportskog igrališta, a nadmetanja su porebačena na neke druge nivoe i ta činjenica mora da se prihvati. Poljak nije prva, a sigurno ni poslednja "žrtva" komercijalizacije sporta, čega ćemo tek biti svedoci u budućnosti.
Mesi je globalna, ne samo fudbalska, megazvezda, dok je Levandovski pomalo "dosadan" u svojoj genijalnosti, a na kraju mu je pripala utešna nagrada - izabran je za najboljeg napadača godine.
Neobičan slučaj Harija KejnaKoliko je sistem glasanja nepravedan i najblaže rečeno čudan pokazuje i slučaj Harija Kejna, koji je po broju glasova zaslužio tek 23. mesto na listi najboljih fudbalera u 2021. godini.
Očigledno je bilo da se kapiten Totenhema i engleske reprezentacije neće umešati u borbu za sam vrh, ali je Kejn prošle sezone bio najbolji strelac i asistent Premijer lige, verovatno najkvalitetnije i najzahtevnije fudbalske lige na svetu.
Englesku je odveo do finala Evropskog prvenstva, u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo bio je, uz Depaja, najbolji strelac sa 12 pogodaka, a pritom je postao i najbolji strelac u istoriji "gordog albiona".
Sve to donelo je Kejnu pomalo ponižavajuće 23. mesto u izboru za najboljg fudbalera godine, bez obzira na očajne rezultate njegovog Totenhema tokom 2021. godine.
S druge strane, Brazilac Nejmar, koji je u ovoj godini osvojio Kup i Superkup Francuske, dobar deo i prošle i ove sezone propustio zbog povreda, što ga je i omelo da pokaže koliko zna - zauzeo je 16. mesto na listi.
Ali, Nejmar nastupa za Pari Sen-Žermen i njegova komercijalna vrednost je miljama ispred povučenog Engleza sa govornom manom.
Srbi daleko od Zlatne lopteUprkos velikom uspehu srpske reprezentacije i direktnom plasmanu na Mundijal u Kataru, niko od srpskih fudbalera nije se našao na skraćenoj listi od 30 najboljih svetskih fudbalera.
Istina je da je nacionalni tim skup iskusnih i talentovanih igrača, kao i da je selektor Dragan Stojković Piksi ulio pozitivnu energiju "orlovima", ali pojedinačno gledano srpski fudbaleri, prema mišljenju Frans futbola, ne zaslužuju da se nađu među najboljima.
To važi i za Dušana Tadića, jednog od najboljih "desetki" u evropskom fudbalu, koji svoje umeće pokazuje iz nedelje u nedelju u dresu Ajaksa u holandskom šampionatu i Ligi šampiona.
Dušan Vlahović jedan je od najtraženijih mladih napadača u Evropi, trenutno je najbolji strelac italijanskog šampionata, a sa manje od 22 godine redovno trese mreže i u dresu reprezentacije.
Aleksandar Mitrović, istina, igra u drugoj ligi Engleske, ali je ove polusezone već postigao 21 pogodak u šampionatu za Fulam. Tome se moraju dodati fenomenalne partije u dresu "orlova", kao i odlučujući gol protiv Portugalije koji je odveo Srbiju direktno na Mundijal, za razliku od poslednja dva šampiona Evrope - Italije i Portugalije.
Najbliži osvajanju Zlatne lopte od srpskih fudbalera bio je Dragan Džajić, koji je 1968. godine zauzeo treće mesto iza Džordža Besta i Bobija Čarltona.
U godini najvećeg uspeha srpskog klupskog fudbala, kada je Crvena zvezda postala šampion Evrope 1991. godine, drugo mesto sa Lotarom Mateusom podelili su Dejan Savićević i Darko Pančev, iza dobitnika nagrade Žan-Pjera Papena, zamislite, Francuza.
Predrag Mijatović je 1997. godine zauzeo drugo mesto na listi iza Brazilca Ronalda, da bi godinu dana kasnije Davor Šuker bio drugi na listi iza Francuza Zinedina Zidana, iako je Mijatović te godine svojim pogotkom doneo Realu titulu šampiona Evrope, čekanu 32 godine.
Krunu eks-ju fudbalu doneo je Luka Modrić, koji je 2018. godine svojim igrama prosto "naterao" Fifu i Frans futbol da mu uruče Zlatnu loptu, ispred Kristijana Ronalda i Antoana Grizmana.
.jpg)
