Izvor: MozzartSport.com, 07.Avg.2021, 23:23

Kolumbija na nogama: Igra se jedan od najopasnijih derbija, temelj rivalstva produbili Šeki i Toza

Klasiko Kapitalino između Miljonariosa i Independijente Santa Fea na programu je noćas na El Kampinu, gde su svojevremeno nastupale legende jugoslovenskog fudbala

Jedan je od najvećih i najvažnijih mečeva u istoriji kolumbijskog profesionalnog fudbala. Smatra se i jednim od prvih nacionalnih klasika. Onaj koji produbljuje temelje rivalstava, a koji već zadiru u prirodu društvenog staleža i geografske blizine obeležene susedstvom i tradicijom koja se iz njega razvija. Između >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << ljubavi i mržnje, deleći istoriju punu pobeda i nekih neizbrisivih poraza, i posle više od sedam decenija, gordo stoje jedan naspram drugog, jasno deleći prestonicu na dve boje. Crvena i Plava. Kardinali i Milioneri. Lavovi i Ambasadori. Independijente i Miljonarios. Slika je jasna, to je Klasiko Bogote.

Poznat i kao Klasiko Kapitalino, sukob je između dva najveća i najtrofejnija kluba u prestonici Kolumbije. Inače ovo je jedini regionalni klasik koji se igrao bez prekida u svim sezonama kolumbijskog profesionalnog fudbala od njegovog osnivanja 1948. godine i smatra se jednim od najvažnijih i najopasnijih derbija na tlu Južne Amerike.

03.00: (2,45) Miljonarios (2,95) Independijente Santa Fe (3,00)

Sam naziv kluba Miljonarios, što bi u bukvalnom prevodu značilo Milioneri, predstavlja nešto imućno, veliko, moćno. Sve što ovaj klub i jeste. Mada isprva nije nosio ime po kome je prepoznatljiv danas i van zelenog kontinenta. Klub su prvobitno osnovali 1937. godine studenti Univerziteta San Bartolome iz Bogote, a kako nisu mogli da se usaglase oko imena Union Huventud ili Union Bogota, klub je prešao pod uticaj gradske uprave i funkcionisao je pod imenom Munisipal de Deportes. Posle godinu dana tim brzo nastavlja da stiče podršku naroda zahvaljujući pobedama nad klubovima iz drugih gradova. Ono što ovaj sastav čini samom kolevkom fudbala u Kolumbiji je činjenica da je prva nacionalna selekcija formirana upravo i samo od igrača tadašnjeg Munisipala. Svoje pjrvo pojavljivanje Selekcija Kolumbije imala je na Centralnoameričkim i Karipskim igrama 1938. godine u Panama Sitiju, gde je osvojila bronzanu medalju.

Uprkos njegovim trijumfima u narednim godinama, grad je obustavio finansijsku pomoć zbog problema nastalih na relaciji sportske omladine Bogote i predsednika kluba Alvara Rosa. Tada se u klubu pojavljuju neka imućnija imena grada Bogote, poput trgovca Antonija Hosea Vargasa i biznismena Alberta Santandera koji je preuzeo finansijsku komandu kluba i za 50.000 dolara doveo petoricu igrača iz Argentine. Bez zvanične finansijske pomoći grada, rukovodstvo je tražilo novo ime, kao i boje kluba, koje su do tada bile crno-bele, što je predstavljalo zastavu prestonice. U međuvremenu, na ulicama Bogote pojavljivalo se ime Los Millonarios, koje su stvorili simpatizeri kluba usled mučnih pregovora Visentea Lusifera koji se sastajao svakog četvrtka kako bi pregovarao sa upravnim odborom kluba oko plata pridošlih Argentinaca. Budući da oni nisu imali godišnje ugovore, već su honorarno plaćani. I potom je Luis Kamačo Montoja, direktor sportskog lista El Tiempo, jednog dana stavio na naslovnicu svog magazina nastpis "Argentinci su veoma zahtevni, naplaćivaće koliko god im se prohte, ovo je klub milionera, opštinari su sada Milioneri". Na taj način rodio se nadimak Milioneri, koji će postati nezvanični naziv kluba još 1939. godine, a zvanično 18. juna 1946.

Klupske boje po jednoj priči, preuzete su od argentinskog Tigrea. Plava košulja, beli šorts i plave štucne. Međutim, to su bile i boje konzervativne stranke čiji je član bio tadašnji kapiten Manuel Pardo. Ova priča dobijaće narednih godina na značaju kako se bude razvijalo rivalstvo sa Independijenteom iz Santa Fea, koji nosi crveno-bele boje. A one, pak, predstavljaju liberalnu partiju, iako su Lavovi iz neke totalno druge priče došli do klupskih boja, tih godina u svemu se videla politička simbolika.

Sa druge strane, Independijente je klub koji je u svojoj državi jednostavno poznatiji pod sufiksom koji nosi, Santa Fe i kao ekipa iz najozloglašenijeg kraja Bogote, ali za razvoj fudbala jedan je od istorijski najznačajnijih timova u Kolumbiji. Osnovan 28. februara 1941. godine kao amaterski tim gimnazijalaca. Primarni cilj kluba bio je učešće na lokalnom turniru gde su igrali protiv pojedinih klubova formiranih sa raznih univerziteta. Ekipa je završila kao drugoplasirana iza Policijskog Univerziteta Bogote. Klub je pod pritiskom sportskih novinara i uz pomoć lokalnog saveza nastavio sa radom, a 1942. godine na mesto trenera dolazi čuveni engleski stručnjak Džon Grenvel, bivši igrač i trener katalonske Barselone sa kojom je u tri navrata podizao pehar Kupa kralja, a 1939. godine osvojio je i Kopa Amerika sa selekcijom Perua. Uz njegovo vođstvo i iskustvo uspostavljeni su prvi temelji kluba iz Santa Fea, nažalost kasnije u novembru iste godine Grenvel je preminuo u 58. godini od posledica srčanog udara.

Nacionalna liga osnovana je 1948. godine, a jedan od deset osnivačkih klubova bio je Santa Fe, koji na kraju prve sezone završio na vrhu tabele, što ga čini prvim fudbalskim šampionom Kolumbije. Odate potiče jedan od nadimaka kluba El Primer Campeón - Prvi Šampion. Postoje i drugi pseudonimi pod kojim je poznat, poput Los Cardinals, Kardinali, uglavnom zbog upečatljivog zlatnog krsta koji je predstavljao logo kluba tokom prvih godina postojanja, a možda su najprepoznatljivi pod nadimkom Lavovi iz Santa Fea. Boja kluba i samih dresova je bela sa crvenim detaljima i podseća na onu londonskog Arsenala, klub za koji je Luis Robledo jedan od osnivača, navijao tokom studija u Engleskoj.

Tokom dekade četrdesetih godina prošlog veka, spajanjem nekoliko regionalnih saveza, oformljena je nacionalna liga, prva profesionalnog karaktera u Kolumbiji, a upravo ova dva tima iz Bogote bila su inicijatori i pokretači iste, koja je konačno zaživela 1948. godine. Iako je prvo izdanje klasika održano još 1942. godine, sa rezultatom u korist Miljonariosa od 4:1 u okviru Regionalne lige, prvi zvaničan derbi odigrao se 19. septembra, baš te 1948. u sklopu šestog kola prvog izdanja kolumbijske Primera divizije. Independijente je u taj meč ušao kao lider šampionata sa četiri pobede i jednim remijem, dok su Milioneri takođe imali četiri pobede, ali propraćene i jednim porazom.

Istorijski, a inače prvi profesionalni klasik u Kolumbiji završen je pobedom Santa Fea 5:3, kada je zabeležen i prvi het-trik koji je ostvario argentinski napadač Hesus Lopes. Bila je to pobeda koja je Kardinale ostavila usamljene na vrhu tabele i na putu ka prvoj tituli prvaka države, ispred Juniora iz Barankilje i svog gradskog rivala. Sa druge strane, prva pobeda Milionera zabeležena je 16. oktobra 1949. godine rezultatom 6:3. I ovaj susret obeležio je het-trik još jednog Argentinca, ipak daleko poznatijeg od svog kolege iz suprotnog tabora, Alfreda di Stefana.

Smatra se da je najbolji period u istoriji prestoničkog klasika bio onaj između početka pedesetih pa sve do sredine šezdesetih godina prošlog veka, kada su se na spiskovima oba tima nalazila neka od najistaknutijih igračkih imena iz Argentine, Kolumbije i Brazila. I jedni i drugi borili su se za titule do poslednjeg kola, povećavajući emocije i osećanj pripadnosti građana Bogote na jednu od sukobljenih strana, obojenim crvenom ili plavom bojom. Čak osam šampionskih pehara tokom pomenutog perioda završilo je u prestonici, sedam u rukama Ambasadora, dok su Kardinali prisvojili tri zlatna odličja.

Bio je to period fudbala koji je u Kolumbiji poznat kao El Dorado, kada je savezna liga bila izbačena iz asocijacija FIFA i CONMEBOL i kada je država bila u ekonomskoj ekspanziji, pa se veliki broj igrača sručio u kolumbijske klubove, naročito Argentinaca, Brazilaca i Urugvajaca, a možda i najpoznatije ime bio je Alfredo Di Stefano koji je prešao iz Rivera u Miljonarios. Naravno ni Independijente nije sedeo skrštenih ruku. Već po objavljenoj vesti da je u protivničke redove stigao jedan od najboljih igrača tog doba, u Santa Fe su pristigli Argentinci Rene Pontoni i Ektor Rijal igrač koji će kasnije postati jedna od legendi Real Madrida. Kardinali su uspeli da dovedu čak igrače sa drugog kontinenta, i to ni manje ni više već iz Engleske. Laka zarada za veoma kratko vreme privukla je Nila Frenklina i Džordža Mauntforda nekadašnje igrače Stouka, kao i Čarlija Mitena iz Mančester Junajteda. Ipak, ovaj period, po broju pobeda u gradskim klasicima ubedljivo je pripao timu iz plavog dela Bogote.

Za pristalice sukobljenih strana, svaki klasik je bitan, ali nekom novinarskom, statističkom i istorijskom selekcijom došlo se do, pa reći ćemo, pet najupečatljivijih prestoničkih okršaja. Jedan od njih je svakako već pomenuti prvi odigran 1948. godine, a posle gotovo tri decenije 25. marta 1976. Klasiko Bogote izašao je van okvira Kolumbije, kada se su se po prvi put ove dve ekipe sukobile na međunarodnoj sceni u okviru grupe D Kopa Libertadores. Prvi meč završen je remijem 1:1, dok je revanš pripao Kardinalima sa 1:0. Ipak, na kraju nijedan tim nije uspeo da prođe u narednu rundu takmičenja, našavši se iza prvoplasirane peruanske Alijanse iz Lime.

Na strani Independijentea, najvažnijim klasikom smatra se onaj iz 1992. godine, odigran 23. februara u sklopu nekadašnjeg Mustang Kupa. Tada je Santa Fe zabeležio najupečatljiviju pobedu u gradskim sukobima. Krajnji rezultat bio je 7:2 za Lavove i on se evidentira kao najubedljiviji trijumf jedne od suprostavljenih strana. Opet, Milioneri svoj najvažniji klasik vide u trijumfu izvojevanom 16. septembra 2007. Bila je to jubilarna 100. pobeda nad Independijenteom, a jedini gol na meču postigaio je Herardo Bedoja, koji je nekoliko godina kasnije, prešao u redove gradskog rivala.

Miljonarios se dugo godina smatrao najvećim i najtrofejnijim klubom u državi, pa čak i pored internacionalne titule Atletiko Nasionala 1989. godine, kao prvog kolumbijskog osvajača Kopa Libertadores. Zeleni tim iz Medeljina po broju nacionalnih titula tek nedavno je uspeo da za jedan pehar više pretekne prestoničke Ambasadore, koji trenutno poseduju 15 titula, isto koliko i Amerika iz Kalija, koja je takođe poslednjih godina dominantna u domaćem prvenstvu. Sa druge strane i Independijente se smatra jednim od sedam velikana kolumbijskog fudbala, ali njegov broj od devet trofeja u znatnoj meri je manji od onoga koji poseduje gradski rival. Ipak, Kardinali imaju nešto što Milioneri sanjaju i što im izmiče već decenijama, a to je međunarodni trofej, osvojen 2015. godine u Kopa Sudamerikani. Santa Fe je tako postao tek treći klub iz svoje države sa nekim internacionalnim priznanjem.

I pored brojnih sukoba i trofeja osvajanih u proteklih više od sedam decenija, tek u jednom slučaju ova dva tima direktno su odlučivala o tituli fudbalskog prvaka države. Dugo očekivano finale odigrano je 17. decembra 2017. godine i bio je to nezaboravan dan za pristalice oba tabora. Dok je jednima ostao u lepom sećanju, drugima je ostavio gorčinu u glasu svaki put kada ga spomenu. Pobedom od 3:2 Milioneri su prišili svoju 15. zvezdu na grb kluba.

Neizbrisiv trag u istoriji oba kluba ostavile su i legende sa neših prostora, a upitanju su Dragoslav Šekularac i Todor Toza Veselinović. Sredinom 1969, posle samo godinu dana po povratka u Jugoslaviju iz SAD-a i nastupanja za OFK Beograd, Šekularac je zajedno sa trenerom Veselinovićem ponovo prešao Atlanski okean, ali se ovoga puta obreo u Južnoj Americi i glavnom gradu Kolumbije zaigravši za Independijente.

Beli Pele kako su ga tamo oslovljavali, stigao je u Santa Fe na preporuku Vladimira Popovića, i sa Alfonsom Kanjonom činio je ubitačan tandem koji je nekoliko meseci kasnije osvojio jedinu titulu sa Santa Feom. Kratko je nosio dres najvećeg rivala Miljonariosa, ali nije uspeo da vrati karijeru na pravi put i ubrzo je napustio Plavu instituciju. Veselinović posle titule sa Kardinalima, nakratko preuzeo selekciju Kolumbije, a u sezoni 1982. i on se obreo na klupi Milionera, ali bez većeg uspeha.

Početkom osamdesetih godina prošlog veka, u fenomenu poznatom kao narco-fútbol, trgovci drogom zaposeli su kolumbijski fudbal, a brojni karteli postali su vlasnici glavnih klubova u zemlji. Medeljinski kartel sa Pablom Eskobarom, koji je bio veliki navijač Nasionala, bez skrivanja direktno je ubrizgavao novac u voljeni klub, a koji je konačno 1989. godine uspeo da podigne pehar namenjen Oslobodiocima Amerike, kao prvi kolumbijski klub koji je ostvario taj podvig. Kali kartel predvođen braćom Orahuela finansirao je lokalni klub Ameriku, a Hoze Gonzalo Rodrigez Gača, poznat pod nadimkom Meksikanac, finansirao je Miljonarios. Jedan od retkih klubova koji nije imao pokrovitelja u periodu vladavine Narkosa Kolumbijom bio je baš Santa Fe. Ipak, po pojedinim istraživanjima koja su sprovedena od strane američke DEA, navode vezu između Kardinala i Fernanda Karilja Valjeha, vlasnika lanca drogerija i apoteka, za koga se takođe ispostavilo da je bio umešan u ilegalne poslove.

Važan aspekt prestoničkog klasika je prisustvo navijača oba tima na stadionu Nemesio Kamačo, poznatijem kao El Kampin, koji predstavlja dom za obe institucije. Na severnoj strani ovog zdanja obitavaju pristalice Milionera, koje se okupljaju pod organizacijom dve bara brava grupe "Comandos Azules" - "Plavi Komandosi" i "Blue Rein" - "Plava Kiša". Suprotnu, južnu stranu El Kampina zauzimaju navijači Independijentea, koji se za razliku od suprotnog tabora okupljaju pod jednom frakcijom bravosa "La Guardia Albi-Roja Sur" što bi uslobodnom prevosu značilo "Čuvari crveno-belog juga"

Klasiko Bogotano neprekidno se igrao u 92 sezone kolumbijskog fudbala i u vremenskom periodu koji obuhvata više od sedam decenija. Ukupan broj sukoba u svim takmičenjima dolazi do brojke od 322 zvanična derbija, od kojih je Miljonariosu pripao 121 okršaj, dok je Independijente zabeležio 88 pobeda, a u 113 navrata duel je završen bez pobednika.

KOLUMBIJA 1 - 4. KOLO

Subota

Atletiko Huila - Kindio 0:0

Amerika Kali - Onse Kaldas u toku

Nedelja

00.30: (1,88) Atletiko Nasional (3,40) Deportivo Kali (3,90)

03.00: (2,45) Miljonarios (2,95) Independijente Santa Fe (3,00)

23.00: (2,60) La Ekidad (2,85) Independijente Medeljin (2,90)

Ponedeljak

01.05: (2,30) Junior (3,05) Deportes Tolima (3,15)

03.10: (2,05) Alijansa Petrolera (3,05) Deportivo Pasto (3,80)

Utorak

02.40: (1,85) Bukaramanga (3,30) Jaguares de Kordoba (4,20)

Sreda

01.00: (2,00) Aguilas Doradas (3,15) Patriotas Bojaka (3,80)

03.00: (2,15) Deportivo Pereira (3,05) Envigado (3,50)

*** kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ

Tagovi:

Nastavak na MozzartSport.com...