Izvor: B92, 16.Okt.2018, 10:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I to je život: Đorđevićev saradnik pomogao devojčici i ocu invalidu
Adam Tatalović, pomoćnik Saše Đorđevića u košarkaškoj reprezentaciji Srbije, pokrenuo je humanitarnu akciju koja nikoga ne može da ostavi ravnodušnim.
Sve se dogodilo letos kada je išao u posetu manastiru Studenica, kada je u planini video devojčicu kako gura invalidska kolica u kojima je bio njen otac.
Tatalović, inače Amerikanac srpskog porekla, slabo govori srpski. Ali kada je video devojčicu i oca, zaustavilo je auto i ponudio se da ih poveze, prenosi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << portal krug.rs.
"Tatina devojčica… Ovaj dirljiv momenat nije nešto što bih inače objavljivao, ali pošto sam video ovu devojčicu kako gura svog oca u kolicima, osetio sam nešto snažno. Kamioni i automobili trkali su se pored njih, ali ta posvećenost između njih učinili su da budem duboko dirnut. Ostavili su me bez teksta. Voleo bih da sam uradio nešto više za njih i nadam se da ovo nije njihova svakodnevica. Deo mene želi da opet pronađe ovu porodicu i da joj pomogne" , objavio je pre tri nedelje na svojim profilima na društvenim mrežama Adam Tatalović.
Tatalović im je objasnio da želi da ih poveze, ali devojčicin otac je samo odmahnuo rukom da nastavi.
"Produžio sam tri-četiri kilometra, ali kada sam shvatio da u blizini nema nikakvog sela, vratio sam se do njih i pokušao da im se obratim na srpskom. Rekao sam ocu devojčice, ja ‘oćem vozi, ali mi se on zahvalio, rekao da oni vole da idu tako i da nastavim svojim putem", ispričao je za portal krug.rs Đorđevićev pomoćnik u stručnom timu košarkaške reprezentacije.
Priča se tu nije završila. Tatalović se proteklih dana našao u poseti ocu i devojčicu, Radojicu i Leontinu Radonjić iz sela Ušće. Ali kako je do susreta došlo? Tako što je posle Tatalovićeve objave na društvenim mrežama, reagovala hu8manitarna organizacija "28.jun".
Koordinatorka organizacije Tamara Živković uložila je veliki napor da pronađe oca i devojčicu, a onda su Srbi iz raznih krajeva sveta prikupili novac za kupovinu električnih invalidskih kolica.
Sa njima, Radijici je sada znatno lakše. Život ga nije mazio, bio je rudar u Ibarskim rudnicima i jedini zaposleni u petočlanoj porodici. Radojica i njegova supruga osim Leontine, imaju i sinove, srednjoškolce Velibora i Dalibora i sada svi žive od njegove invalidske penzije. Radojica je ostao invalid tako što je u martu 2017. vozivši skuter, Radojici na put izletela mačka.
"Ne želeći da je udarim, skrenuo sam udesno, skuterom zakačio kamen što me je odbacilo. Izgubio sam kontrolu, isprevrtao se, svega se u magnovenju sećam. Nisam imao vidljive povrede, osim jedne male ogrebotine na čelu, ali eto, povredio sam dva pršljena. Šest meseci sam bio na rehabilitaciji, a već godinu dana, otkad sam ponovo kod kuće, pravim planove da sam pravim kolica koja bi pokretao motor. A sada ovo divno iznenađenje! Ne znam kako da opišem koliko sam zahvalan, ne znam zaista. Retki su ovakvi ljudi kao što je Adam, jer se nikada nije desilo da se na magistrali neko zaustavi i ponudi nam da nas poveze", priča Radojica.
Kaže da je srećan što je upoznao čoveka kao što je Adam, koji je, ispostavilo se, njegov vršnjak.
"Ne znam engleski, nisam znao ni ko je Adam, ali to je divna slučajnost. Srećan sam sada, srećan sam što sam onog kobnog dana kada se nesreća dogodila ostao živ i neću odustati od pokušaja da jednog dana stanem na noge. Ne osećam ih, ali mi svaka masaža neizmerno prija, što je znak da nervni putevi nisu sasvim pokidani. Nisu mi ni mišići atrofirali i zato ću se do kraja nadati čudu", optimista je Radojica.
Leontina je uvek tu da pomogne ocu.
"Za tatu nije mi teško ništa da uradim. Dok je bio na lečenju u bolnici ništa nisam mogla da jedem, odbijala sam hranu i strašno smršala. Sada kada je tata tu, sve je lakše", kaže Leontina.
Adam je priznao da je oklevao da posle snimljene fotografije istu okači na društvene mreže. Na kraju, kaže da je želeo da ono čemu je prisustvovao ima odjeka kako bi ljudi pružili pomoć ovoj porodici.
"Nije važno jesi li iz Australije ili Amerike, bitno je da uvek budeš svestan kako neki ljudi žive i da moramo da budemo zahvalni Bogu za sve što u životu imamo. I malo nekome znači mnogo i uopšte nije teško nekome ulepšati dan. Tog dana kada sam video oca sa devojčicom koji su, kako se ispostavilo, išli na pecanje, obišao sam Sopoćane i Studenicu. Uvek sam verovao da svet treba da ostavimo boljim nego što smo ga zatekli kada smo rođeni. Zbog ovoga se osećam bolje, moja vera je još čvršća i jedva čekam da u Srbiju dođem sledeći put", zaključio je ovu dirljivu priču Adam Tatalović.
.jpg)
