Izvor: SrbijaDanas.com, 23.Dec.2019, 08:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

HOĆU DA BUDEM KAO TATA: Neki su postali LEGENDARNI asovi, a neki potpuni PROMAŠAJI! Evo koji igrači Večitih su NADMAŠILI slavu očeva!

Jedan sin je potpuno razočarao navijače.

„Hoću da bude bolji od tate“. Ova izreka je san svakog igrača koji je u nekom klubu pokušao da krene stopama slavnog oca. Primera je mnogo u svetskom fudbalu: od golmana Petra i Kaspera Šmajhela, Pelea i Edinja, Johana i Žordija Krojfa, Ćezarea i Paola Maldinija...

Zavirili smo u dvorište večitih rivala, kako bismo se uverili ko je od naslednika nadmašio legendarne asove Zvezde i Partizana, kao i koliko je sa koje >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << strane Topčiderskog brda igralo očva i sinova u crveno-belom, odnosno, crno-belom dresu.

CRVENA ZVEZDA

Ako bi se gledao najuspešniji od očeva, bez konkurencije to bi bio Dragiša Binić. Legendarno krilo popelo se sa Crvenom zvezdom na krov Evrope i sveta, ali njegov naslednik Vladan ni izbliza nije bio tako uspešan. U prvi tim kluba sa Marakane zakoračio je kao tinejdžer 2005/2006. da bi i u sezoni 2010/2011. opet čekao šansu, međutim, nije upisao nastup u seniorskoj konkurenciji u šampionatu, već samo na prijateljskim utakmicama.

Ništa bolje sreće nije bio ni Marko Muslin, sa samo 17 mečeva za Zvezdu i bez postignutog gola (2003/2004) nije bio ni bleda senka bivšeg selektora Orlova, prethodno uspešnog igrača i trenera Zvezde Slavoljuba (147 mečeva kao prvotimac).

U istoj sezoni (2003/04) najzvučnije pojačanje crveno-belih bio je nekadašnja nada Mančester junajteda Bojan Đorđić. Odigrao je 24 utakmice na Marakani i postigao jedan gol, ipak, njegov otac Ranko je početkom osamdesetih ostavio daleko dublji trag u Ljutice Bogdana, sa 64 meča i 12 golova za crveno-bele.

Sportski direktor srpskog šampiona Mitar Mrkela imao je blistavu igračku karijeru, naslednik Andrej koji trenutno nastupa za filijalu Grafičar, nije uspeo da ponovi takav fudbalski put. Mrkela junior je od 2008-2011 bio član kluba, a u tom periodu upisao je samo četiri utakmice za prvi tim.

Luki Adžiću predviđana je lepa budućnost u Zvezdi, čak je jedan od igrača iz mlađe garde, preciznije najmlađi od svih navedenih, koji je imao priliku da bude novi vođa crveno-belih. Kao mlad je dobio priliku kod trenera Milojevića i na 33 meča dao šest golova, ipak, usledilo je insistiranje na odlasku u belgijski Anderleht, gde je zatim nestao na fudbalskoj mapi. Za razliku od Luke, otac Ivan je bio dugogodišnji kapiten kluba sa Marakane.

„A u Londonu muk“. Čuveni je komentar koji svaki zvezdaš zna kada se pomene ime Duleta Savića. Proslavljenog asa nije uspeo da nadmaši sin Vujadin (50 mečeva, jedan gol), ali mu se bar približio sa titulama u Zvezdi, kapitenskom trakom oko ruke i istorijskim uspehom sa crveno-belima kada je izboren plasman u Ligu šampiona.

Nasuprot „Giški“, Đorđe Aćimović nije bio ni senka Jovana Kuleta Aćimovića, sa samo jednom utakmicom u dresu Zvezde napustio je Ljutice Bogdana.

Daleko ispred svih koji su nadmašili očeve je Dejan Milovanović. Sin Đorđa Milovanovića, koji je u Zvezdi ostavio neizbrisiv trag sa 166 mečeva i 12 golova, sa druge strane, Deki je u 172 utakmice čak 20 puta bio strelac što ga čini najuspešnijim od svih zvezdaša sinova.

PARTIZAN

Što se tiče Partizana, kada je reč o broju utakmica Blagoje Paunović nema konkurenciju. Legendarni „Paćko“ upisao je 451 meč za crno-bele i dao pet golova, njegov naslednik Veljko nije imao uspeha na igračkom planu, sa samo 13 utakmica i jednim golom u sezoni 1994/95. napustio je Humsku, ali je zato nadmašio oca kao trener.

Iako je Blagoje važio za jednog od najboljih stručnjaka na ovim prostorima zaduženog za stvaranje asova, Veljko je trijumfom na Novom Zelandu doneo jedino zlato srpskom reprezentativnom fudbalu, a ubrzo postao uspešan i u Čikago Fajerima.

Vuk Rašović je imao priliku da igra, a potom i trenira crno-bele. Sa 100 nastupa u prvom timu, duplo manje od oca Branka (210 meč) koji je bio član legendarne generacije Partizana u finalu KEŠ-a protiv Mančestera 1966. godine, nije nadmašio tatu, ali mu Grobari nisu zaboravili sjajne partije prilikom ulaska crno-belih u Ligu šampiona, protiv Njukasla.

Nenad Bjeković junior ostao je u senci bivšeg direktora Partizana Nenada Bjekovića, koji se kao igrač sa 198 mečeva i 82 gola proslavio u Humskoj, a kasnije i u francuskoj Nici. Bjeković junior je sa 57 mečeva i 15 pogodaka ni izbliza nije bio kao njegov otac.

Isto se može reći i za Nikolu Grubješića (33 meča, 13 golova) i Bojana Zavišića (12 mečeva) od kojih se očekivali da krenu stazom koju su utabali njihovi očevi, proslavljeni asovi Parnog valjka Pavle Grubješić i Ilija Zavišić.

Poslednji na ovoj listi su Šćepovići. Otac Slađan (123 utakmice, 22 gola) dočekao je da njegovi naslednici Stefan i Marko zakorače u prvi tim. Prvi je to učinio Marko 2010. i u crno-belom dresu za tri godine upisao 45 mečeva i postigao 16 golova.

Stigao je do kapitenske trake, koja mu je kasnije skinuta od strane navijača crno-belih, zbog loših rezultata u tom periodu. Godine 2013. napustio je Humsku sa bratom Stefanom, koji je za crno-bele u sezoni 2013/14. na 14 utakmica osam puta bio strelac.

MALI ČAVA KONTRIRAO TATI

Zoran "Čava" Dimitrijević je legenda Partizana. Navijači crno-belih i danas prepričavaju njegove poteze i golove, pa se očekivalo da će se jednog dana i njegov sin Miloš obreti u Humskoj.

Za razliku od tate, „mali Čava“ je sa Banjice otišao u Kjevo, gde se kratko zadržao, a potom stigao na Marakanu i razočarao sve navijače crno-belih.

Miloš je za Zvezdu odigrao 37 utakmica i postigao dva gola, da bi posle prešao u australijski Sidnej, gde i danas sa uspehom igra.

Nastavak na SrbijaDanas.com...