Izvor: MozzartSport.com, 04.Jun.2020, 15:59

Čumić pred odlazak u Atinu: Marko Jovanović me je doveo na štakama, interesovali su se i večiti, ali ništa više od toga

“Žao mi je što se od Radničkog nisam oprostio bar polufinalom Kupa“, kaže krilni fudbaler Radničkog posle ispadanja iz Kupa

Tek 21 godina u životu Nikole Čumića, ali već podebeo životni CV iza krilnog fudbalera Radničkog iz Niša. Nisu nažalost sve bila lepa iskustva, pa se čini da mladi Užičanin u prvu inostranu avanturu putuje zreliji od većine vršnjaka. Pomalo i tužan zbog toga što je poslednju sezonu u Srbiji završio bez željenog rezultata, odnosno >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << Radničkog u Evropi. Učinio je Čumić sve što je do njega, u prvenstvu dao osam golova i namestio još dva, pride je jednom pogodio i u Ligi Evrope iako je u dvomeču sa Florom odigrao samo 17 minuta i već tada su se navijači zapitali zašto ga Simo Krunić, tadašnji šef struke Radničkog, drži na klupi?

Koliko u tim nogama ima talenta videli smo i u jučerašnjem porazu od Čukaričkog (2:3) kada je Slobodan Tedić het-trikom poveo Brđane do preokreta, iako je Čumić bio strelac dva prva gola na utakmici. Ni to nije bilo dovoljno za nešto radosniji oproštaj od sezone. Radnički posle dve godine neće igrati u Evropi.

“Imali smo iza nas jako turbulentnu godinu, promenili smo četvoricu trenera (Nenad Lalatović obavio prvu prozivku, kasnije se smenjivali Krunić, Milorad Kosanović, zatim na kratko Zoran Kostić i sad Radoslav Batak, prim.aut), sve je to uticalo i na rezultat i na atmosferu, jer svaki trener ima neke svoje zahteve. Juče nesrećan poraz, izgubili smo dobijenu utakmicu na naše greške i naravno na kvalitet Čukaričkog. Krivo mi je što odlazim iz Radničkog, a nisam makar stigao do polufinala Kupa ove sezone. Hteo sam bar toliko“, kaže Čumić na početku kratkog razgovora za MOZZART Sport.

Sportski hvali i momka koji ga je na Banovom brdu zasenio – Slobodana Tedića.

“Boba i ja smo jako dobri drugari. Kad smo na okupljanju reprezentacije svaki dan provodimo zajedno najviše vremena s njim. Šta da kažem, pokazao je zašto ga je kupio Mančester Siti. Ogroman je on potencijal i nadam se da će imati još mnogo ovakvih utakmica“.

A kad se pomenu Čumić i Tedić obično se prosečan fudbalski fanatik uhvati za glavu i pita kako to da su ih skautirali Mančester Siti i Olimpijakos – u kome će Nikola od leta nastaviti karijeru – a ne Crvena zvezda ili Partizan?

“Nije na nama da pričamo o tome. Naše je da se trudimo da pružamo što bolje partije i skrenemo pažnju na sebe. U mom konkretno slučaju bilo je i interesovanja večitih, ali ništa više od toga. Onda je zvao Olimpijakos, a takva se ponuda ne odbija“.

Kako je uopšte došlo do kontakta s Olimpijakosom?

“Bilo je to nakon utakmice sa Crvenom zvezdom u Nišu. Izgubili smo, ja sam odigrao solidno, ništa više. Pratili su me određeni period i kad su poslali konkretnu ponudu nisam se mnogo razmišljao. Jedan od najvećih klubova na Balkanu, igraju Ligu šampiona skoro svake godine. To je prelomilo verovatno. Imamo i sada redovan kontakt, prate moje igre“.

I čekaju da na letu vide koliko može Čumić odmah da ponudi. Neće mu biti lako. Korona virus je napravio dodatan problem.

“Na leto treba da se priključim ekipi i nadam se da ću se izboriti za mesto. Čujem se svaki dan i sa Lazarom Ranđelovićem, on mi je jedan od najboljih prijatelja još iz vremena dok smo obojica bili u Nišu. Pričao mi je o profesionalizmu u Atini, žestokoj konkurenciji. Ali ne plašim se, idem da se dokažem i mislim da mogu. Problem je samo što se njima liga završava krajem juna, a 6. avgusta bi trebalo da u Ligi Evrope igraju sa Vulverhemptonom. To je najveći problem. Nema prostora za prave pripreme, a za mene lično to nije dobor, ali šta da se radi, to ne mogu da promenim“.

Niti treba to da menja. Treba samo da ubedi Olimpijakos da se nije prevario kad je izdvojio 500.000 evra za obeštećenje. Ali dok se sprema za taj izazov ne zaboravlja ni da se zahvali čoveku kome kako sam kaže duguje za ovakav scenario.

“Moram i ovim putem da se zahvalim sportskom direktoru Marku Jovanoviću, on je čovek koji mi je promenio karijeru. U Niš me je doveo na štakama. Bukvalno sam sa štakama potpisao ugovor. Najzaslužniji je i za moj dolazak u Radnički i za moju prodaju u Olimpijakos“.

Ti prvi dani na Čairu u stvari najbolje govore koliko je toga morao da prevali Čumić preko glave.

“Nije sve teklo kao po loju, slomio sam nogu čim sam došao, nisam igrao toliko kod Nenada Lalatovića, ali smo imali strašnu ekipu i stekao sam prijateljstva za ceo život. Od Petra Grbića, Raše Pankova, Ranđelovića, Slađana Nikodijevića, Aleksandra Todorovskog, koji je još u životu. To nikad neću da zaboravim. Posle sam imao i porodičnu tragediju, znate da mi je brat preminuo... I sad evo nekih lepih stvari, nema nikakvih problema, nadam se samo da će tako i da ostane i da ću moći da se koncetrišem samo na fudbal“, završava Čumić.

Skromne želje. Zaslužio je da se makar toliko da dobije.

Tagovi:

Tagovi:

Nastavak na MozzartSport.com...