Izvor: Vostok.rs, 21.Nov.2018, 17:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut - 20.11.
Pregled dešavanja na ratištu u Siriji za 20.11.
Sirijska vojska uspostavila kontrolu nad Safom - Sirijski Generalštab saopštio je da je vojna operacija u rejonu Safe završena, te da je palo i poslednje uporište terorističke organizacije DAEŠ na jugu zemlje.
Kako se navodi, uspešnom operacijom sirijska vojska je uspostavila potpunu kontrolu nad ovim regionom, gde je razmestila veliki broj oružja srednjeg i krupnog kalibra.
Značaj ove pobede, kako se ističe, ogleda se i u tome što je sada očišćena i cela teritorija pustinje, koja se prostire na oko 380 kvadratnih kilometara.
Generalštab Sirije dodaje i da je vojska spremna da nastavi borbu protiv terorista na celokupnoj teritoriji Sirije.
Pregled političkih i drugih vesti za 20.11.
Uručena humanitarna pomoć stanovništvu - Centar za pomirenje zaraćenih strana Ruske Federacije u Siriji sproveo je humanitarnu akciju u selu Anhul u provinciji Deraa. Konvoj je pratila vojna policija. 450 paketa hrane podeljenio je civilima u Siriji. Pored toga, organizovana je kancelarija koja pruža zdravstvenu zaštitu stanovništvu.
SAD: Vršićemo finansijski pritisak na Iran i Rusiju jer nastoje da ojačaju Asadov režim - SAD nameravaju da vrše finansijski pritisak na Iran i Rusiju zbog njihove podrške sirijskom predsedniku Bašaru Asadu, izjavio je u utorak američki ministar finansija Stiven Mnučin.
„Danas preduzimamo mere protiv složene sheme Irana i Rusije, koja se koristi za jačanje Asadovog režima i stvaranje sredstava za iransku zlonamernu delatnost. SAD nameravaju da vrše finansijski pritisak na Iran, Rusiju i druge zemlje koje nastoje da ojačaju autoritarnu Asadovu Vladu. Takođe, nameravamo da osujetimo iranski režim u sponzorisanju terorističkih organizacija“, naveo je Mnučin.
U saopštenju, koje su objavili Ministarstvo finansija, Stejt department i Obalska straža SAD, navedeno je da postoji veliki rizik od uvođenja sankcija svima koji pomažu isporučivanje nafte Siriji. Takođe, SAD su upozorile da će u sankcioni spisak uvrstiti kompanije za prevoz tereta, finansijske kompanije i osiguravajuća društva, vlasnike brodova, menadžere i operatere.
„Američka Vlada će agresivno pratiti svako lice koje bude podržavalo (sirijski) režim, kako bi ga unela na sankcioni spisak, a to važi i za državne kompanije“, piše u saopštenju.
U utorak su SAD uvele sankcije protiv, kako je navedeno u saopštenju Ministarstva finansija SAD, „iransko-ruske mreže“ za isporučivanje nafte Siriji.
Prema navodima predstavnika američke administracije, Teheran je uz pomoć ruskih kompanija slao naftu u Siriju, što je sirijskoj Vladi omogućilo da dobije milione barela nafte iz Irana, a Iranu da zaradi stotine miliona dolara iz Sirije za finansiranje Korpusa čuvara iranske revolucije, kao i „Hamasa“ i „Hezbolaha“.
RT: SAD obećale da će „sprečiti“ isporuke nafte u Siriju, te sankcionisati ruske i iranske kompanije - SAD su uvele sankcije protiv onoga što nazivaju „iransko-ruskom mrežom“ za isporuke nafte u Siriju, uključujući ruske i iranske kompanije i pojedince. Vašington je saopštio da želi da prekine isporuke u sirijske luke.
Šest lica je sankcionisano zbog isporuka nafte u Siriju, saopštio je američki ministar finansija, kao i tri kopmanije.
Na sankcionom spisku našli su se „Promsirjoimport“ i KGK, kao i iranska kompanija „Tadbir Kiš“.
Pored ovih mera, američka Obalska straža izdala je upozorenje o "značajnim rizicima sankcija" na isporuke nafte u Siriju. SAD su takođe obećale da će "sprečiti" bilo kakve pokušaje isporuke nafte u sirijske luke.
Ministarstvo finansija SAD tvrdi da su ovim merama pogođeni pojedinci i kompanije uključeni u "složenu i malignu mrežu" kako bi podržali režim sirijskog lidera Bašara Asada. Kako se navodi, nafta se uvozi u Siriju iz Irana, a što je u suprotnosti sa američkim sankcijama. Potom, sirijska vlada navodno, šalje novac militantnim grupama kao što su Hamas i Hezbolah.
Kako se navodi, ruske kompanije deluju kao posrednici, uzimajući novac iz Irana kako bi dopremile naftu u Siriju. U jednom slučaju, objavljenom u saopštenju, iranska centralna banka prebacila je novac iranskoj farmaceutskoj kompaniji, nadajući se da će njeno humanitarno ime zamaskirati trag prema posmatračima iz SAD-a.
Taj novac je tada navodno bio povezan sa ruskom bankom, a potom ruskim kompanijama koje su isporučivale naftu iz Irana u Siriju. Takođe, Ministarstvo finansija SAD tvrdi da bi ruski brodovi potom isključivali svoje Dži-pi-es sisteme za praćenje kako bi sakrili poreklo njihovog tereta.
Kada se gotovina prenese u Centralnu banku Sirije, onda se navodno, upućuje jedinicama Hezbolaha i Hamasa koje deluju u Libanu i na palestinskoj teritoriji.
Suočavajući se sa pretnjama američkih kazni, Udruženje za međunarodne, međubankarske finansijske telekomunikacije (SVIFT) je udaljio Centralnu banku Irana iz svoje mreže nedelju dana kasnije, čime je još više otežano da zemlja izmiri obaveze, kao i da naplati potraživanja.
Sankcije protiv Irana ukinute su nakon potpisivanja Sveobuhvatnog akcionog plana u vezi iranskog nuklearnog programa 2015. godine. Sporazum je garantovao Teheranu neke olakšice u zamenu za zaustavljanje nuklearnog programa. Međutim, predsednik Tramp jednostrano se povukao iz sporazuma u maju i od tada su obnovljene sve sankcije koje su ranije ukinute.
Iako je ova operacija predstavljena kao velika zavera koju su otkrile SAD, najnovije sankcije se nadovezuju na tekuću kampanju protiv Irana i njegovih saveznika. Kada su SAD ranije ovog meseca potpuno obnovile ekonomske sankcije Teheranu, na udaru je bio bankarski sektor, pomorstvo i nafta. Banke koje su pružale usluge Hamasu i Hezbolahu su takođe obuhvaćene sankcijama, kao i brodske kompanije koje su prevozile iranske trupe i snabdevale ih na Bliskom Istoku.
Koristeći tešku retoriku prema Iranu, podsekretar za pitanja finansiranja terorizma i praćenja kretanja finansija Sigal Mandelker, upozorio je u utorak da "brodske kompanije, osiguravajuće kuće, vlasnici brodova, menadžeri i operateri trebaju biti svesni ozbiljnih posledica učešća u iranskim isporukama nafte".
Pentagon saopštio o važnosti dijaloga sa ruskom vojskom u Siriji - Portparol Pentagona Erik Pahon istakao je značaj dijaloga između ruske i američke vojske u Siriji.
„Što više komuniciramo, tim bolje… Što više razgovaramo, lakše nam je da izbegnemo nepravilne procene“, rekao je Pahon za RIA Novosti.
On je takođe objasnio da je američkoj vojsci zabranjeno da sarađuje sa Rusijom, ali da stvoreni kanal za sprečavanje sukoba „radi dobro“. Nema nikakvih ozbiljnih incidenata između ruske avijacije i američkih aviona, naglasio je portparol.
Ranije je Stejt department saopštio da Moskva i Vašington mogu da prevazilaze nesuglasice o Siriji na političkom nivou. Stejt department je takođe podsetio na rusko-turski sporazum o prekidu vatre u Idlibu i rusku podršku političkom rešenju u Siriji.
„Činjenica da oni (Rusija) to javno izjavljuju svedoči da oni traže određeni nivo saradnje sa drugim zemljama međunarodne zajednice“, komentarisao je Stejt department.
Sjedinjene Američke Države i njeni saveznici od 2014. godine sprovode operacije protiv DAEŠ-a u Iraku i Siriji, pri čemu se u Siriji nalaze bez saglasnosti vlasti zemlje i UN. Rusija pomaže Damasku da se bori protiv terorista od 2015. godine.
Ministarstvo odbrane Rusije izjavilo je da aktuelni kanal veze između Generalštaba Rusije i Komiteta načelnika štabova Oružanih snaga SAD omogućava „sprečavanje incidenata između naših oružanih snaga i pronalaženje međusobno prihvatljivih rešenja“, uzimajući u obzir interese obeju država.
Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut -
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Siriji po danima
Pogledaj vesti o: Sirija
.jpg)
