Izvor: Vostok.rs, 20.Nov.2018, 21:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

RT: SAD obećale da će „sprečiti“ isporuke nafte u Siriju, te sankcionisati ruske i iranske kompanije

Izvor: Vostok / RT SAD su uvele sankcije protiv onoga što nazivaju „iransko-ruskom mrežom“ za isporuke nafte u Siriju, uključujući ruske i iranske kompanije i pojedince. Vašington je saopštio da želi da prekine isporuke u sirijske luke. Šest lica je sankcionisano zbog isporuka nafte u Siriju, saopštio je američki ministar finansija, kao i tri kopmanije. Na sankcionom spisku našli su se „Promsirjoimport“ i KGK, kao i iranska kompanija „Tadbir Kiš“. Pored ovih mera, američka Obalska straža izdala je upozorenje o "značajnim rizicima sankcija" na isporuke nafte u Siriju. SAD su takođe obećale da će "sprečiti" bilo kakve pokušaje isporuke nafte u sirijske luke.
Ministarstvo finansija SAD tvrdi da su ovim merama pogođeni pojedinci i kompanije uključeni u "složenu i malignu mrežu" kako bi podržali režim sirijskog lidera Bašara Asada. Kako se navodi, nafta se uvozi u Siriju iz Irana, a što je u suprotnosti sa američkim sankcijama. Potom, sirijska vlada navodno, šalje novac militantnim grupama kao što su Hamas i Hezbolah. Kako se navodi, ruske kompanije deluju kao posrednici, uzimajući novac iz Irana kako bi dopremile naftu u Siriju. U jednom slučaju, objavljenom u saopštenju, iranska centralna banka prebacila je novac iranskoj farmaceutskoj kompaniji, nadajući se da će njeno humanitarno ime zamaskirati trag prema posmatračima iz SAD-a. Taj novac je tada navodno bio povezan sa ruskom bankom, a potom ruskim kompanijama koje su isporučivale naftu iz Irana u Siriju. Takođe, Ministarstvo finansija SAD tvrdi da bi ruski brodovi potom isključivali svoje Dži-pi-es sisteme za praćenje kako bi sakrili poreklo njihovog tereta. Kada se gotovina prenese u Centralnu banku Sirije, onda se navodno, upućuje jedinicama Hezbolaha i Hamasa koje deluju u Libanu i na palestinskoj teritoriji. Suočavajući se sa pretnjama američkih kazni, Udruženje za međunarodne, međubankarske finansijske telekomunikacije (SVIFT) je udaljio Centralnu banku Irana iz svoje mreže nedelju dana kasnije, čime je još više otežano da zemlja izmiri obaveze, kao i da naplati potraživanja. Sankcije protiv Irana ukinute su nakon potpisivanja Sveobuhvatnog akcionog plana u vezi iranskog nuklearnog programa 2015. godine. Sporazum je garantovao Teheranu neke olakšice u zamenu za zaustavljanje nuklearnog programa. Međutim, predsednik Tramp jednostrano se povukao iz sporazuma u maju i od tada su obnovljene sve sankcije koje su ranije ukinute. Iako je ova operacija predstavljena kao velika zavera koju su otkrile SAD, najnovije sankcije se nadovezuju na tekuću kampanju protiv Irana i njegovih saveznika. Kada su SAD ranije ovog meseca potpuno obnovile ekonomske sankcije Teheranu, na udaru je bio bankarski sektor, pomorstvo i nafta. Banke koje su pružale usluge Hamasu i Hezbolahu su takođe obuhvaćene sankcijama, kao i brodske kompanije koje su prevozile iranske trupe i snabdevale ih na Bliskom Istoku. Koristeći tešku retoriku prema Iranu, podsekretar za pitanja finansiranja terorizma i praćenja kretanja finansija Sigal Mandelker, upozorio je u utorak da "brodske kompanije, osiguravajuće kuće, vlasnici brodova, menadžeri i operateri trebaju biti svesni ozbiljnih posledica učešća u iranskim isporukama nafte". Čitajte više na Situacija u Siriji - iz minuta u minut  

Nastavak na Vostok.rs...