Izvor: Blic, 16.Nov.2017, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Meštani sela na Majevici na rubu egzistencije: Srbi povratnici u FBiH prepušteni sami sebi
Meštani dvadesetak srpskih sela na Majevici, koja su nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma pripala Federaciji BiH, suočavaju se sa brojnim problemima od kojih su najveći neuređena infrastruktura i izostanak projekata za održivi povratak.
Malobrojni predratni žitelji, koji su odlučili da se vrate na ognjište, tvrde da federalne vlasti opstruišu održivi povratak, a vlasti u RS ne mogu mnogo pomoći jer nisu nadležne.
Strahuju da će biti prisiljeni da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u potrazi za boljim životom, ipak isele u druge sredine.
Selo Rastošnica, smešteno na obroncima Majevice, do rata je bilo deo opštine Zvornik, a nakon Dejtonskog razgraničenja pripalo je Federalnoj opštini Sapna. Ova mesna zajednica pre rata brojala je oko 1.500 domaćinstava, a danas u selu živi stotinak, uglavnom starih i bolesnih lica.
Slavko Jovanović (85) sa suprugom Gospom vratio se 2000. godine.
- Kuća i pomoćne zgrade su bile potpuno uništene u ratu, a obnovila ju je međunarodna organizacija „Mersikorps“. Sada kuću imamo, ali nikakvu drugu pomoć. Baba i ja primamo 100 KM i da nije rodbine bili bismo i gladni i žedni – priča ova stara za „EuroBlic“. Kaže da se teško živi, nemaju prevoza, doktora, pa čak ni prodavnice. Priseća se da su nekada imali šaltere dve banke, a da sada nemaju ni matičara.
- Zimi su nam putevi neprohodni, ali izbora nemamo. Bolje u svojoj nego tuđoj kući - kaže Jovanović.
Petogorazrednu školu u Rastošnici obnovile su međunarodne organizacije, ali već nekoliko godina zjapi prazna jer u selu nema dece.
Zdravko Petrović kaže da mladi ovdje nemaju nikakvu perspektivu.
- Supruga Bojka i ja malo posejemo, posadimo, a uhrani se nešto i stoke. Oboje imamo penziju, pa se živi nekako. Deca i unuci nam dolaze često, ali da žive ovde nemaju od čega. Nekada je ovo selo živelo, u njemu se udavalo, ženilo, deca se rađala, a sada će opustiti – kaže s tugom ovaj domaćin.
Stevika Lakić navodi da su srpski povratnici tražili pomoć na mnogim adresama, ali da je to bilo bezuspešno.
- U opštini Sapna kažu da nemaju novca, pa nas upute na Tuzlanski kanton. Tamo nam odgovore biće, budite strpljivi, ali ostane samo na tome. Ni metar asfalta nismo dobili u selu. Od Doma kulture ostale su samo zidine. Jedino što imamo to je dobra elektromreža, a i nju su nam izgradili stranci. Pomoć smo tražili i od RS ali ona nije nadležna. Tako da smo prepušteni sami sebi - kaže Lakić.
Istoričar Savo Cvjetinović kaže da usmena predanja i materijalni dokazi govore da Sbi na ovim prostorima žive vekovima i oni moraju čuvati svoju istoriju i tradiciju.
- Rastošnica se graniči sa selom Rožanj u kojem se obnavlja manastir iz 14. veka. To je dokaz da Srbi ovde žive vekovima. Imamo brojne nadgrobne spomenike, koji su pisanim ćirilicom sa imenima poput Radosav, Vladislav itd - kaže Cvjetinović.
Nema održivog povratka
Sa sličnim problemima susreću se i srpski povratnici u Rožnju, Požarnici, Miladićima, Lukavici, Crnom Blatu, Jasenici, Tinji i još petnaestak sela, koja danas pripadaju opštinama Sapna, Tuzla i Srebrenik.
Održivi povratak samo je slovo na papiru, te malobrojni Srbi koji su se vratili u predratna mesta življenja, strahuju da će opet, u potrazi za boljim životom, morati napustiti viševekovna ognjišta.
.jpg)
