Izvor: Blic, 31.Avg.2017, 21:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KOZARAČKO KOLO U CENTRU LJUBLJANE Tradicionalno okupljanje Srba u prestonici Slovenije
Na tradicionalnom okupljanju Srba u glavnom gradu Slovenije, poreklom iz Srpske, Srbije i Hrvatske ukazano je na njihovu diskriminaciju i stalno nestajanje.
Zbog toga je trodnevna manifestacija koja se svake godine održava krajem augusta pod nazivom “Veseli dani srpske dijaspore” protekla pod motom “Stop diskriminaciji”. Osim nastupa i defilea srpskih kulturno-umetničkih društava iz cele Slovenije, te još nekoliko evropskih zemalja, održan je i kongres nedavno formirane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Socijalne stranke Srba Slovenije (SSSS).
David Tepić, generalni sekretar ove partije, koja se priprema za lokalne izbore naredne godine kaže da Srbi od osamostaljivanja Slovenije nastoje delovanjem KUD-ova, udruženja, nevladinih organizacija i na druge načine izboriti se za svoja osnovna ljudska prava. To je, pre svega, priznavanje statusa nacionalne manjine.
- Srpska zajednica ovde je konstantno u drugom planu, a političari Slovenije nas guraju u drugi plan, u podređen položaj. U inat brojnosti, dolazi do stalne asimilacije. Zbog toga smo primorani da se upustimo u političku borbu kao poslednji pokušaj kojim se želimo izboriti za važniju ulogu u ovoj zemlji – smatra Tepić, inače poreklom iz okoline Banjaluke.
Saša Gajić, predsednik SSSS i Saveza srpske dijaspore Slovenije koji u ovoj zemlji živi gotovo pola veka i dobro je upućen u društvene i političke tokove instira na reciprocitetu sa RS i Srbijom.
-Ne tražimo ovde ništa više nego što imaju Slovenci u RS. Oni u našoj matici uživaju sva ljudska prava, imaju status nacionalne manjine i mnoge privilegije. Srbi u Sloveniji su stotinu i više puta brojniji od Slovenaca u RS, ali nemaju status nacionalne manjine. To je porazno i zato tražimo pomoć i podršku vlasti RS i Srbije – kaže Gajić, inače poreklom iz Gradiške. On ukazuje da su ovakve stavove izneli mnogi učesnici kongresa SSSS-a u Ljubljani. Inače, u SSSS-u i Srpskoj dijaspori tvrde da u Sloveniji živi približno 200.000 Srba.
- Naša kultura, pismo je izbrisano, a jezik potisnut u zaborav. Pozdravljamo Deklaraciju o zaštiti srpske nacioanlne manjine koju su potpisali predsednici Milorad Dodik i Aleksandar Vučić, mada je to moralo da se uradi mnogo ranije. Ipak, iz naše perspektive bolje je i sada nego nikako – smatra Gajić.
Sveštenik Peran Bošković, poreklom iz Bijeljine koji je u Ljubljanu došao pre četiri decenije, pesimista je po pitanju očuvanja srpskog identiteta.
- Za svaku pohvalu je rad Srpske dijaspore Slovenije ali oni samo mogu da odgode naše nestajanje ovde. Sačuvati srpski identitet, to je u Sloveniji gotovo nemoguće. Lepo je videti naše ljude ispred crkve ali istovremeno i tužno zbog saznanja da ih nema u matičnoj zemlji. Koliko nas je više ovde, toliko nas je manje u našim selima u RS i Srbiji, zemljama koje se prazne, a ljudi odlaze i asimiliraju u tuđini – navodi paroh Bošković. Kaže da se mnogi Srbi, tek posle penzionisanja vraćaju u RS i Srbiju, a u Sloveniji zadržavaju zdravstveno osiguranje. Iznosom penzije ne mogu živeti u Sloveniji i zato se posle prosečno pola veka u “deželi” vraćaju u svoj zavičaj.
Nagrade
“Zlatno pero” za poeziju na “Veselim danima srpske dijaspore” dobio je Miladin Berić, pesnik iz Banjaluke, a srebrno Mirjana Ćelić Lukić, iz Frankfurta u Nemačkoj. Za misice izabrane su Jelena Janjić, Andrea Toprek i Vanja Todorović iz Teslića. Za najboljeg harmonikaša proglašen je Marko Grgić iz Vilusa kod Gradiške. Živko Petrović, predsednik SKD “Prosveta” iz Teslića ocenio je “Vesele dane” izuzetnim događajem. Ljilja Talijan i Maja Kosanović, članice KUD “Vreteno“ iz Rijeke koje su zaigrale u Kozarčkom kolu ispred Prešernovog spomenika kažu da je ovo za njih uspešno gostovanje kojim žele doprineti očuvanje srpske kulture u Sloveniji.
.jpg)
