Izvor: Blic, 23.Sep.2017, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ANTIDEPRESIVI MEĐU TRAŽENIJIM LEKOVIMA U BiH Stres i nesigurnost glavni uzroci obolevanja
Kontinuirani stres, ekonomska i socijalna nesigurnost neki su od faktora koji dovode do porasta broja obolelih od depresije u BiH.
Najčešći argumenti koji se navode jesu ono što se kolokvijalno kaže „brz život“, i zaista brz industrijsko-tehnički razvoj korenito menja i uslove i način života, a što dovodi do narušavanja ustaljenih obrazaca življenja, promene životnih ciljeva, vrednosti i prakse, izjavio je specijalist neuropsihijatar Elvir Bećirović.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO) depresija bi do 2020. godine mogla postati druga na listi vodećih bolesti, a antidepresivi su već sada među traženijim lekovima u BiH, gde je samo protekle godine prodato više od milion pakovanja.
- Podaci farmaceutskih kompanija i praćenje lekova pokazuje da je prodaja, a samim tim i korištenje antidepresiva u porastu. I to je u skladu s rezultatima u drugim državama modernoga sveta. Takođe, kako sam ranije naveo, i incidenca, to jest učestalost depresije širom sveta, pa tako i kod nas, je u porastu. Predviđanje Svetske zdravstvene organizacije kaže da će depresija do 2020. godine postati druga najčešća bolest na planeti - kaže Bećirović.
Naglašava da su to zastrašujuća predviđanja, dodajući da osim toga treba imati u vidu nešto što mnogi ne znaju.
- Antidepresivi se ne koriste samo za tretman depresije nego i u tretmanu niza drugih poremećaja, od fobija i opsesivno-kompulzivnih poremećaja pa do posttraumatskog stresnog poremećaja i niza drugih stanja. Kako je i broj ovih stanja u porastu posledično raste i potrošnja antidepresiva – ističe on.
Kako kaže psiholog, voditelj Centra za mentalno zdravlje Iskra Vučina, depresija po klasifikaciji spada u poremećaje afekta ili raspoloženja, kod kojih je glavni simptom promena raspoloženja, a sekundarna obeležja su poremećaji nagona i kognicije.
Pojašnjava da antidepresivi omogućavaju da depresivna osoba izađe iz stanja manjka energije, bezvoljnosti, pasivnosti i adekvatno se uključi u psihoterapijski rad.
- Ako upotrijebimo paradigmu somatskih bolesti, da bolje razumemo, možemo uporediti depresiju sa naprimer, prelomom noge. Tako neki često porede antidepresiv sa štakom. I moramo imati u vidu da je ta „štaka“ neophodna za oporavak. Nakon toga sledi fizikalna terapija. I u depresiji, slično, lek je važan. Psihoterapija ide uz njega. Osim što pomaže oporavak psihoterapija omogućava da nešto iz te depresivne epizode „naučimo“, da promenimo neke stavove, sagledamo neke stvari na drugačiji način – rekla je Bećirović.
Po rečima Vučine teorije i uzroci nastanka depresije su mnogobrojni.
Jedan, po mnogima, od većih problem jeste da je u BiH sve više onih koji samoinicijativno, odnosno "na svoju ruku" počinju s korištenjem lekova iz gupe benzodiazepina, nerazmišljajući o posledicama koje može izazvati upotreba ovih lekova iz grupe benzodiazepina, posebno ako se koriste duži period jer se razvija zavisnost.
.jpg)
