Izvor: Cafe.ba, 01.Nov.2014, 13:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
400.000 građana čeka novo opterećenje!
Za oko 400.000 štediša u Hrvatskoj, stiže novo opterećenje - porez na kamate na štednju po stopi od 12 posto.
Država na ovaj način želi dodatno podstaći potrošnju, ali i porezno opteretiti one koji imaju nešto više nego većina građana u Hrvatskoj. Bankari ne očekuju da će zbog ovakve odluke Vlade građani masovno podizati štedne uloge.
Oko pola miliona građana moglo bi ostati bez 500 kuna godišnje!
'Ja mislim da je to u redu. Ja sam živio >> Pročitaj celu vest na sajtu Cafe.ba << vani i vani je još veći porez na dobit i ja mislim da je to u redu. Ko ima neka plati', rekao je Mario iz Zagreba.
Nema gužvi u bankama, iako je Vlada donijela odluku o oporezivanju kamata na štednju po stopi od 12 posto.
'Ja mislim da je to stvarno totalno iracionalni potez s obzirom da rade rezove na jednoj strani, a onda opet rade povlastice građanima na drugoj strani. Opet se to svede na isto, čini mi se da samo država uzme sebi', rekla je Vlatka iz Zagreba.
Porez će pogoditi oko 400 hiljada štediša u Hrvatskoj. Njih oko 50.000 na štednji prosječno ima svaki oko milion i po kuna. Na prosječnoj kamati od 3 posto, oni na godinu zarade 44.393 kune. Država će im sada naplatiti 5.327 kuna godišnjeg poreza. Oni sa štednjom od na primer 100.000 kuna, zarade 2.960 kuna kamate - platit će 355 kuna poreza. Na 10.000 kuna i zarađenih 296 kuna, godišnji porez iznosi 35,50 kuna. Straha od urušavanja sistema štednje nema.
'S obzirom da se radi o uobičajenom potezu koji je prisutan u mnogim zemljama Europske unije, uvođenje jednog takvog poreza ne bi trebalo imati, odnosno ne očekujemo da će imati značajnije efekte na razine štednje', rekao je Dario Gabrić, direktor službe komunikacija Erste banke za Dnevnik Nove TV.
Kamate na štednju u Hrvatskoj i dalje su veće nego u većini evropskih zemalja, a porez od 12 posto, jedan od nižih. Većina građana nema nikakvu štednju.
'U svakom slučaju je pravedan, a mislim da je i ekonomski koristan, jer Hrvatska je već duži niz vremena, od početka tih 90-tih, na neki način subvencionira one koji zarađuju od kapitala, a tu subvenciju financiraju oni koji zarađuju od rada', rekao je profesor Josip Tica sa Ekonomskog fakulteta u Zagrebu.
Od 2016. plaćat će se i porez na kapitalnu dobit, odnosno zaradu na trgovini dionicama ili nekretninama.
