Izvor: Vesti-online.com, 27.Apr.2018, 00:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Titov "Galeb" mira i razdora (4): Luburić okružen "drugovima"

Najvažnije pitanje na Titovom Putu mira po Africi u proleće 1961. godine bilo je praćenje aktivnosti ustaške emigracije u Španiji, sa Vjekoslavom - Maksom Luburićem na čelu, bivšim zapovednikom ustaških logora, zato što je prelazak iz Španije u afričke zemlje bio jednostavan.

KO DSIP (Koordinaciono odeljenje Državnog sekretarijata za inostrane poslove) predložilo je članovima bezbednosnog štaba da se u Španiju pošalju saradnici koji mogu da prate šta rade sledbenici >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Ante Pavelića, poglavara NDH. Jugoslovenski obaveštajni centar je predložio da provereni obaveštajac iz Minhena, vođen pod šifrom "Vlaho", nađe način da se približi ustaškom vitezu Ibrahimu Pianiću, koga je Luburić u međuvremenu pozvao u posetu, i da zajedno sa njim "radi trgovačkog posla" otputuje u Španiju.

U izveštaju je stajalo: "Putovanje bismo podesili da (Vlaho) bude u Španiji oko 5. marta. Veza sa njim moguća jedino u Francuskoj i Nemačkoj. Zbog toga Vlaho bi hitne poruke slao pismima, napisanim tajnim mastilom, na određenu adresu u Parizu ili lično predao takođe u Parizu. Normalan kontakt sa rezidentom u Nemačkoj. Instruisao bi ga veznik koji bi išao na kontakt.

Troškovi puta u Španiji bili bi oko 300 dolara, a eventualni vanredni troškovi bi se kasnije obračunali." Početkom februara sa Luburićem je trebalo da se sretne Vlaho, saradnik koji stalno živi u inostranstvu, dok bi Marijan, nastanjen u Austriji, trebalo u martu da, kao, kontaktira određene ustaške emigrante u Španiji. Za "kontakt" s ustašama u Španiji bili su predviđeni i obaveštajci Vital i Kenic.

Kenic, saradnik KO koji stalno živi u inostranstvu je, s obzirom na njegove odlične veze sa Luburićem, i bio predviđen da se češće sa njim dopisuje, ne bi li ga Luburić obavestio o eventualnim akcijama. Pre svega, naravno, o atentatu za vreme Brozovog putovanja i poseta.

Konačno, radi praćenja aktivnosti ustaške emigracije u Španiji, u zemlji je na razgovor bio pozvan stalni predstavnik Astre u Madridu Đorđe Hajduk. I on je upućen da stvara kontakte s ustaškom emigracijom u Španiji, i to putem preduzeća.

Za hrvatsku, srpsku, makedonsku i slovenačku emigraciju, kao i za izbegličke logore u Italiji i Austriji, bili su zaduženi brojni i posebni saradnici DSUP i DSIP, pod raznim pseudonimima tipa Pisar, Makso, Smilja, Crni, Lisica... Ukoliko su informacije bile hitne, saradnici su se obraćali određenim službenicima KO u jugoslovenskim predstavništvima u inostranstvu. U ostalim slučajevima kontakti su se održavali pismeno, preko veznika ili kad su dolazili u zemlju.

Jugoslovenska obaveštajna služba saznala je da se u izbegličkim logorima u Italiji i Austriji često regrutuju tzv. neposredni izvršioci akcija emigracije, pa je zato smatrala da postojeću saradničku mrežu u logorima još više i intenzivnije iskoriste, a isto tako da u njih ubaci saradnike iz zemlje. Bilo je predviđeno i da se oko izbegličkih logora angažuju i saradnici stalno nastanjeni u Italiji, pod imenima Komeli, Tabornik, Ribič, Orel i Belini.

Saradnici koji su odlazili u inostranstvo ili tamo živeli, a Udba ih koristila za "obradu neprijateljske aktivnosti emigracije", bili su kontaktirani i instruisani o zadacima akcije.

Ko su bili ljudi koje KO navodi kao svoje saradnike? Bliže informacije o njima, ali bez otkrivanja svih generalija, date su svega petorici ljudi, zaduženim za Titovu bezbednost u afričkim zemljama, među kojima i ličnom ađutantu generalu Milanu Žeželju. Tako je, recimo, Pisar, označen kao proveren i pouzdan obaveštajac, imao u Francuskoj sina emigranta, člana ustaške emigrantske organizacije.

Titov "Galeb" mira i razdora

Pisar je bio suprotnih političkih opredeljenja, pa je tako, zarad čuvanja glave Josipu Brozu, praktično radio o glavi rođenom sinu. Makso je bio obaveštajac-intelektualac. Stari i provereni saradnik Udbe i KO DSIP. Pod vidom "naučnog usavršavanja" putovao je uglavnom u Pariz i Rim, i tamo kontaktirao emigrante, među kojima i teroristu Groma, dostavljača dobrih informacija u vezi sa bezbednošću jugoslovenskog predsednika.

Specijalista za kontakte sa mladim ekstremnim emigrantima bila je Smilja, intelektualka na specijalizaciji u Parizu, dok je Melita boravila u Minhenu šest meseci, učeći jezik. Istovremeno je, družeći se s emigrantima iz Hrvatske narodne odbrane i Hrvatske seljačke stranke, slala poverljive informacije. Ona je, u stvari, nastavila porodičnu tradiciju, jer su joj i otac i majka bili saradnici jugoslovenske obaveštajne službe. Saradnik Milan je imao stalni boravak u Memingenu kod Minhena i kao trgovački putnik putovao je po Zapadnoj Nemačkoj. Tako je stekao brojne kontakte sa hrvatskom emigracijom, a po potrebi je dolazio u Jugoslaviju i lično dostavljao informacije.

Nastavak na Vesti-online.com...