Izvor: RTS, 22.Nov.2018, 12:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivo Goldštajn: O Jasenovcu napisano puno istine, ali i puno laži
Monografija "Jasenovac" istoričara i univerzitetskog profesora Ive Goldštajna, predstavljena je sinoć u Novinarskom domu u Zagrebu. Autor veruje da je knjiga korak prema boljem razumevanju tog logora smrti o kojemu je, rekao je, "napisano puno istine, ali i puno laži".
Delo Ive Goldštajna je objavila izdavačka kuća "Fraktura", a prema rečima izdavača Seida Serdarevića, autor na oko hiljadu stranica >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << monografije donosi obilje arhivske građe, ali i priču čuvara i žrtava toga logora.
Ocenjuje da autor jasno odgovara na revizionizam koji je o Jasenovcu prisutan u javnom prostoru od 2012.
Goldštajn je rekao da logorom u Jasenovcu bavi više od 20 godina, od 1999. kada je bio svedok na suđenju Dinku Šakiću, jednom od bivših zapovednika Jasenovca.
Podsetio je da je sa svojim ocem Slavkom Goldštajnom u knjizi "Holokaust u Zagrebu" iz 2001. jedno poglavlje posvetio jevrejskoj jasenovačkoj tragediji, kao i da su postupno proširili tu priču na opšti prikaz istorije Jasenovca u knjizi "Jasenovac i Blajburg nisu isto" iz 2011.
Prikaz je tako, rekao je, dostigao stotinak stranica i bio je kostur za širenje teksta, ali ga je trebalo reorganizovati. Spomenuo je da je pokojnom ocu predložio da zajedno napišu knjigu, ali je otac, rekao je, tada imao drugi projekat, te se njihova saradnja nije ostvarila.
Knjigu je, rekao je, počeo da piše u vreme dok je bio ambasador u Parizu.
Ona sadrži dve paralelne priče – jedna je hronologija logora, od njegovog nastanka u avgustu 1941. do nestanka u proboju u aprilu 1945, a druga je problematska, bavi se temama kao što su deportacije, pljačke, glad, mučenje, ubijanje i umiranje.
Goldštajn je napomenuo da je pročitao i analizirao mnoga i različita svedočenja, poput onih Ilije Jakovljevića, Ervina Milera i Milka Rifera. Istakao je da su ona bitan temelj knjige i mozaik priče o logoru Jasenovac.
Tako je, dodao je, Ervin Miler svedočio da se spasio u proboju logora i da ljudi nisu mogli da mu veruju šta je sve preživeo jer je to, kako je i sam rekao, mogao da preživi samo logoraš.
Goldštajn je rekao da gotovo niko od prisutnih u publici ne bi mogao da preživi Jasenovac jer je u proboju prosečna starost 86 preživelih bila 26 godina, a najstariji preživeli imao je 44 godine.
Podsetio je i da je njegova profesorka Mirjana Gros, kada je nakon mnogo vremena progovorila o svom logoraškom iskustvu, rekla da je svako jutro snažila volju govoreći sebi – možeš preživeti do večeras, a tako je uspela spasiti i majku.
Analitičar, komentator i publicista Vuk Perišić istakao je na skupu da se revizionizam ne može izbeći, ali da s njim treba polemisati. Naveo je i da je jasenovački logor smrti "krvava fusnota nacističke okupacije Evrope", i dodao da je u Goldštajnovoj monografiji prvi put na jednom mestu monografijski obrađen jedan od fenomena Drugoga svetskog rata.
Recenzent ove knjige, Goran Hutinec, ocenio je da je Goldštajn obradio temu Jasenovca na moderan način, u skladu s načelima "integrisane istorije" u čemu se, kako je rekao, u Hrvatskoj dosta kasnilo.
.jpg)
