Izvor: Story, 26.Nov.2014, 20:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbin koji sa samo 24 godine osvaja Holivud!
Upoznajte našeg najmlađeg kompozitora filmske muzike o kojem pišu domaći ali i svetski mediji.
Nikola Jeremić, foto: Facebook
On je počeo da živi svoje snove. Iako ima samo 24 godine već je napravio prve korake u Holivudu. Šapčanin Nikola Jeremić najmlađi je kompozitor filmske muzike u Srbiji, što ga ne sprečava da krupnim koracima grabi ka uspehu. Iako nije muzički školovan, za sebe kaže da je i te kako muzički obrazovan. Dobio je nagradu za trejler >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << animiranog filma Fantom iz opere, a radio je i muziku za film Mamula i Amanet. Ovaj samouki kompozitor u intervjuu za portal Story magazina otkrio je kako je sve počeo, ali i dokazao da velikom voljom i ljubavlju prema poslu može da se napravi značajan uspeh.
Koliko dugo se baviš muzikom i kako je sve počelo?
Muzikom se bavim već malo duže od 8 godina, tačnije od svoje šesnaeste godine. Počelo je tako što sam morao da nađem sebi dodatnu zanimaciju, jer sam video da sedenje u klupi u gimnaziji nije baš ono što sam planirao da radim po ceo dan. Ali opet, deco budite vredni u školi. U gimnaziji sam kratko vreme imao bend sa par drugara i drugarica, međutim nije nam nešto najbolje krenulo, pa smo rešili da se raziđemo. Ubrzo sam ja počeo da stvaram muziku za sebe čisto iz razonode i onda sam jednog dana čuo glavnu temu iz filma Da Vinčijev kod koju je komponovao moj veliki uzor, Hans Cimer. Tada sam odlučio da želim time da se bavim, jer je to bilo nešto nepojmljivo za mene, a sam osoba koja voli izazov. Inače sam i pre toga dosta slušao filmsu muziku iz Ratova zvezda, Gospodara prstenova, itd, ali nikada mi do tada nije palo na pamet da počnem baš time da se bavim.
Koliko su te roditelji podržavali na samom početku?
Podržavali su zavisno od mojih ocena u srednjoj školi! Kasnije, tokom mojih studija, kada sam počeo malo ozbiljnije da se bavim su počeli da uviđaju šta je to što ja radim i da mene to zapravo i te kako interesuje, ali tek posle odbrane mog diplomskog su zapravo shvatili šta je to čime se ja bavim i koliko je to ozbiljan i komplikovan posao. Svaka podrška, ali i kritika mi znači, od koga god da je, jer to me gura napred da postanem sve bolji.
Nisi završio muzičku školu, da li misliš da ti je to propust ili neka prepreka?
Muzičku školu nisam završio, ali muzičko obrazovanje imam. Sam sam se obrazovao učeći iz različite literature i generalno eksperimentisao dok nisam dobio željeni rezultat. Ono što nemam su muzičko školovanje i muzička diploma, a to mi iskreno i nije neka prepreka. Muziku svako od nas nosi u sebi, samo je svako od nas drugačije ispoljava i tumači. To vas ni u jednoj školi neće naučiti NIKAD. Ono što će vas naučiti je kako da svirate, interpretirate i bavite se teorijom muzike, ali vas nikada neće naučiti kako da budete kreativni i kako da komponujete, samo će vas bombardovati pravili koja prosečnom slušaocu i ljubitelju muzike nisu bitna.
Nedavno si se iz Los Anđelesa vratio sa prestižnom nagradom, koliko ti znači to priznanje?
Znači zaista puno, iz prostog razloga što mi to otvara vrata u daljem usavršavanju i napredovanju u ovoj industriji. Iskreno, ne dešava mi se svaki dan da mi svetski priznato udruženje u centru Holivuda uruči nagradu.
Koliko nagrada si do sada dobio i koja ti najviše znači?
Do sada imam četiri nagrade koje su mi uručene od svetskog udruženja audio inženjera (Audio Engineering Society). Ne mogu da odaberem samo jednu, svaka od tih nagrada je dodatna potvrda mog truda i kvaliteta koji iznosim. Ako već moram da biram, onda ću reći da je to prva nagrada koju sam dobio (Budimpešta 2012), jer sa njom je sve počelo.
Po čemu ti je ostao upečatljiv put u L.A.?
Uh… PO SVEMU! Gomila meni prevashodno bitnih ljudi koje sam upoznao tamo i ostvario kontakte i saradnju, sam grad kao grad, Holivud, Dizni koncertna dvorana i koncert filmske muzike, Universal Studio… Ne mogu da odaberem zaista…
Kako tvoji prijatelji gledaju na uspeh koji si ostvario? Da li te shvataju?
Gledaju na to i shvataju me zavisno od toga koliko se upustim u posao i koliko sati dnevno provedem u studiju komponujući. Ne daj Bože da ne odgovorim na propušten poziv ili SMS, odmah kreće potera! Šale se smanom da po gustini I dužini moje brade mogu da procene koliko sam odmakao u projektu, jer pred svaki sastanak sa potencijalnim klijentom se lepo sredim da ličim na ljudsko biće, pošto mi kompozitori generalno važimo za neuredne ljude. Do kraja projekta sam već kao Robinzon Kruso sa gustom bradom, jer nemam vremena ni da se obrijem od gomile posla koji svaki projekat donosi.
Gde sebe vidiš kroz 10ak godina?
Koliko god prepotentno zazvučao, zaista težim ka Holivudu i vidim sebe tamo za desetak godina sigurno. Negde sam video komentar na jedan od mojih prethodnih intervjua gde sam dobio kritiku kako razmišljam o novcu. To zapravo nije istina. Sve što želim je da radim posao koji volim i da od toga pošteno mogu da zarađujem i da se izdržavam. Ne trebaju mi ni skupa kola, ni kule i gradovi, samo hoću da na miru radim svoj posao, da uživam u tome i da mogu da živim od toga, tačnije da imam za račune i hranu i to je to. Ne trebaju mi ogromne svote novca, niti Oskar ni Emi ni Gremi. Samo želim da radim to što volim i da od toga živim normalno. A u Holivudu ću to moći najbrže i najbolje da ostvarim i da radim na filmovima koji će da me dovoljno inspirišu da komponujem kvalitetnu muziku. Toliko.
Smatraš li da si propustio nešto u tinejdžerskim danima zbog predanosti muzici?
Mislim da nisam, jer sam uvek imao prijatelje oko sebe sa kojima sam provodio vremena tokom tinejdžerskih dana, tako da ništa nisam izostavio. Sada već moram da pravim kompromise, ali to je sve za neko veće dobro u budućnosti i isplatiće se na kraju.
Da li imaš trenutno neko poslovno angažovanje?
Ako me pitate da li sam zaposlen, nisam na žalost, a možda ni na sreću. I dalje sam student, jer polako pripremam završni rad za diploma specijalističkih studija na Visokoj školi elektrotehnike i računarstva u Beogradu. Bavim se trenutno neki sitnijim projektima muzike za video igre i polako se spream za neke nove filmove koji su mi ponuđeni. Inače, nemam stalno zaposlenje u struci audio inženjera, iako ću sada dobiti već drugu diplomu.
Imaš li uzora?
Ima ih više zapravo i poduga je lista tih ljudi, ali ono što mogu da kažem je da mi niko od njih nije idol, već neka vrsta inspiracije. Želim da budem uspešan kao oni, ali ne da budem oni. Ono što je za mene posebno bitno je da ostanem dosledan i originalan svom zvuku i idejama, jer to je ono što su u Holivudu prepoznali u meni i nisu mogli da me uporede ni sa jednim profesionalcem odatle. Lepo je imati uzore, ali nije lepo pokušavati da budeš mala kopija istih.
Razgovarala: Radmila Jeremić
