Izvor: Mondo, 27.Nov.2015, 13:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mama Sanja: Zašto sam promenila kraj svakoj bajci
Beograđanka Sanja Radenković napisala je knjigu "Pazi, mama sluša", koji predstavlja majčinski dnevnik i objašnjava zašto je bila primorana da izmeni kraj svakoj bajci.
Foto: Disney.com
Sanjin prvenac je najviše zaintrigirao buduće roditelje i roditelje-početnike, budući da predstavlja necenzurisan dnevnik jedne majke koji na topao i duhovit način opisuje kroz koje sve faze prolaze roditelji u vaspitavanju dece.
"Zamislite mog užasa kada sam shvatila >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << da u skoro svakoj bajci neko umire i neko je nesrećan. Verujte mi, iako sam i ja kao mala odrastala uz Crvenkapu, Pepeljugu, Uspavanu lepoticu, nisam te bajke doživljavala isto. Počelo je da mi smeta ta količina tuge i rešila sam da menjam bajke. Nisam želela da mladoj osobi čitam nešto što ni ja kao odrasla ne bih volela da čujem".
Sanja je za MONDO otkrila i kako zvuči njena verzija Pepeljuge:
"Iako sam znala vrlo dobro kako ide priča, kada je trebalo da je pročitam svom detetu, nisam mogla. Pomislila sam zašto bi ona, tako mala, morala da čuje o smrti. Što je najgore, ovde je samo kroz jednu rečenicu napisano da mame više nema i posle kroz priču objašnjeno kako se devojčica mučila. Pravo da vam kažem, kada sam počela da posmatram priču na malo drugačiji način, uopšte mi se nije dopala. Nisam želela tako da je pričam. Moja priča je išla ovako: "Nekada davno, živela je jedna ljupka devojčica koju su prozvali Pepeljuga. Njena mama je morala da otputuje daleko, a pošto je put bio dug, nije mogla da povede i ćerku sa sobom. Dok je mama bila odsutna, tata je doveo u kuću jednu ženu koja se brinula o kući i o njima dvoma. Međutim, ta žena je u stvari bila veoma bezobrazna..." Tako sam joj nekako objasnila i zašto nema Pepeljugine mame, a i zašto se Pepeljuga posle mučila. Na kraju, kada se Pepeljuga udaje za princa, na svadbu joj dolazi i mama, jer bi bilo skroz glupo da se mama ne pojavi. Eto, tako sam menjala i druge priče. Gde god mi se nije sviđalo to što bih pročitala, menjala bih. U svoj toj brižnosti nisam ni razmišljala da će u jednom trenutku neko drugi uzeti da im čita neku od tih priča, ne znajući da sam ih ja menjala.
Za Ivicu i Maricu sam napisala da su se izgubili u šumi i dok su ih roditelji tražili i dozivali, oni su došli do kuće zle veštice. Brat i sestra su se razumeli i bez reči, znali su i tajni jezik kojim su se sporazumevali kada ih veštica ne bi gledala i baš tako su uspeli da naprave plan kako da pobegnu. Ta velika ljubav koju su imali jedno za drugo spasla ih je, ali ih je ovaj ružan događaj još više zbližio. Osloniti se na članove porodice, uvek i za sve".
Radenkovićeva dodaje da su deca te priče prihvatala kao originalne verzije, jer zapravo i nisu znala da to zapravo nisu te bajke, a kada su kod njih kući dolazile drugarice Sanjinih ćerki sve su tražile njene priče i nisu želele da čuju originale.
"Kada su malo porasle, pa shvatile da te priče i nisu baš sve sa srećnim krajem, tražile su da im smišljam svoje priče koje su uvek imale srećan kraj", pojasnila je Sanja Radenković, koja je master profesor srpskog jezika i književnosti.
Poznata književnica Jasmina Ana je u svojoj recenziji istakla da je ova knjiga višestruko korisna. Ne samo zbog toga što svet vidi sa sunčane strane, lepši, bolji, pravedniji, veseliji, već i zato što nas autorka uči kako da naš život zaista postane bolje mesto.
.jpg)
