Izvor: RTS, 30.Apr.2019, 16:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prvomajski ples Nemaca sa vešticama

Za najveći deo sveta 1. maj je pre svega Međunarodni praznik rada, ali za Nemce i još neke narode centralne i zapadne Evrope taj dan nije samo u znaku osvajanja radničkih prava. Prvi dan maja se u Nemačkoj, Holandiji, Švedskoj, Češkoj, Slovačkoj i još nekoliko zemalja mnogo više obeležava u skladu sa drevnim običajima, koji potiču iz paganskih vremena, a kojima se pozdravlja odlazak zime i dolazak stvarnog proleća. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Iako je taj dan za Nemce ne samo sećanje na čikaške radničke demonstracije već i na prvomajske proteste i nerede u berlinskom kvartu Krojcberg 1987. godine, u dobrom delu Nemačke današnji i sutrašnji dan biće obeleženi nekim pomalo bizarnim i smešnim običajima.

Prvomajska magija u Nemačkoj zapravo počinje 30. aprila, a najrasprostranjeniji običaj je da se plesanjem uđe u maj.
I dok u novija vremena klubovi organizuju velike žurke, najveći broj ljudi organizuje ples u svojim kvartovima, ili kao što se to radi u Nemačkoj od 13. veka, odlaskom na šumske proplanke, gde zapale vatru i bez obzira na vremenske prilike, plešu uz muziku sve do rano ujutru.
Nekoliko dana pre tog plesa, jedan mnogo rasprostranjeniji običaj svake godine osvane na centralnim trgovima gradova i sela širom Nemačke. 
Krađa majskog drveta 
U bezmalo svakom kvartu podignuto je takozvano majsko drvo visoko bar 15 metara, ogoljeno od grana, ali ukrašeno na vrhu cvećem, a sa strane oznakama i grbovima lokalnih zanatlija, znamenitih porodica i organizacija.
I dok veče pred 1. maj oko tog drveta kreće fešta uz pivo i kobasice, u Bavarskoj postoji tradicija da meštani jednog mesta moraju da pokušaju da ukradu majsko drvo susednog mesta. 
Ukoliko uspeju, stavljaju ga između dve zaprege, posedaju svi na ukradeno drvo i tako se voze do svog mesta uz piće i pesmu.
Nova vremena donela su i neobične verzije ovakvog običaja. Tako Bavarci pamte kako je pre desetak godina grupa domišljatih lopova unajmila helikopter kako bi ukrala majsko drvo postavljeno na Cugšpicu, najvišem planinskom vrhu u Nemačkoj.
Ali tradicionalne igre se tu ne završavaju.
Još od 16. veka na prostorima današnje Bavarske, Baden-Virtemberga, Rajnland-Falca, ali i na severu zemlje postoji običaj da mladići u toj noći svojim odabranicama iskazuju ljubav tako što im na kućama postavljaju mlada stabla breze.
I dok moderna vreme donose fotografije breza na Instagram profile simpatija, a prvomajski ples u diskoteke, "veštice" i "đavoli" ne silaze sa šumovitih obronaka planine Harc u centralnom delu Nemačke.
Vatrom protiv zlih duhova na vrhu Harca
Poput Noći veštica u Americi, Valpurgijska noć je izuzetno popularna u Nemačkoj, ali i u različitim varijantama u Holandiji, Skandinaviji, baltičkim zemljama, kao i Češkoj i Slovačkoj.

Te večeri žene i muškarci se maskiraju u veštice i đavole, koji na Brokenu, najvišem vrhu Harca, plesom oko velike vatre oponašaju verovanja iz drevnog germanskog folkora po kojem se prilikom smene zime i proleća zli duhovi okupljaju na vrhu te planine, a bivaju oterani vatrom koju pale žitelji.
Valpurgijska noć na tu planinu svake godine privuče oko 100.000 turista.
Ime same manifestacije je i sećanje na Svetu Valpurgu, premda ta katolička misionarka i svetica iz osmog veka nema veze sa vešticama, već je sticaj okolnosti da Katolička crkva njen dan obeležava 1. maja.
Štaviše, ona se smatra zaštitnicom od sujeverja i duhova.
Uprkos tome, njeno ime je od 17. veka povezano sa paganskim verovanjem da se u noći pred 1. maj okupljaju veštice, a ceo običaj ne samo da je Gete opisao u "Faustu" već je i postao deo popularne kulture.
Tako se i danas turisti i meštani maskirani u krezube kreature sa velikim nosevima i rogovima mogu videti na svakom koraku u regionu oko planine Harc, dok su male i veće lutke veštica na stablima, u prozorima kuća i na krovovima.
Ispit za veštice 
Taj veštičji festival je postao toliko velika manifestacija da se u jednom banjskom mestu čak organizuje i svojevrsni veštičji ispit u spremanju čarobnih napitaka i izgovaranju čarobnih reči, nakon čega polaznice mogu da dobiju i svojevrsnu vozačku dozvolu za metlu.

I dok većina Nemaca taj običaj vidi kao zabavu, a žitelji kao šansu da dobro zarade od turizma, kritičari vide obeležavanje Valpurgijske noći kao jedan od najvažnijih satanističkih praznika.
Štaviše, teoretičari zavere smatraju da je i sam Međunarodni praznik rada povezan sa zlom, jer je nemački filozof Adam Vajshaupt baš 1. maja 1776. osnovao tajno društvo Iluminati.
Ipak, malo ko se u Nemačkoj obazire na takve tvrdnje, a poznavaoci običaja navode da ako nekome smetaju veštice, neka ode u nemačku pokrajinu Brandenburg gde za 1. maj lože "majsku vatru" na kojoj spaljuju drvene figure veštica kako bi oterali svako zlo.

Nastavak na RTS...

NoviMagazin.rs: Francuska jača bezbednost za prvomajske proteste