Izvor: SrbijaDanas.com, 01.Maj.2021, 07:05

KAKO JE POČEO DA SE OBELEŽAVA 1. MAJ? Ko je započeo borbu za prava radnika?

Na Prvom kongresu Druge internacionale 1889, ustanovljeno je obeležavanje Prvog maja.

Danas se širom sveta obeležava Prvi maj, odnosno Međunarodni praznik rada.

Ovo je jedan od najrasprostranjenijih praznika na svetu, a obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije iz maja 1886. godine, kad su radnici u Čikagu stupili u štrajk, zahtevajući osmočasovno radno vreme.

Male nadnice, >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << dnevni rad od 12 do čak 18 sati i život na ivici bede bili su povod za niz štrajkova u kojima su zahtevani uslovi rada i života dostojni čoveka.

Kako je sve počelo?

Američki sindikati započeli su 1886. masovne štrajkove pod parolom „tri osmice". Tražili su da svakog dana ljudi osam sati rade, osam sati odmaraju i imaju osam sati za kulturno uzdizanje.

Najveći štrajk organizovan je u Čikagu 1. maja 1886 - okupilo se više od četrdeset hiljada radnika koji su u fabrikama obavljali teške fizičke poslove bez radnog vremena i dana za odmor.

U to vreme, Čikago je bio srce američke industrije, i centar sindikalnog organizovanja. Sledećih dana, protestima se pridružuju desetine hiljada nezadovoljnih radnika.

Poslovni i politički krugovi nisu blagonaklono gledali na to. Naprotiv.

Iako su najavljene kao mirne šetnje kojima je prisustvovao čak i tadašnji gradonačelnik Čikaga, atmosfera se zakuvala.

Kada se ispred jedne fabrike policija umešala sukobe između sindikalaca i štrajkbrekhera, jedna osoba je poginula, a više njih je ranjeno.

Ogorčeni policijskom brutalnošću, radnici, levičari, ali i anarhisti su sledećeg dana, 4. maja, organizovali demonstracije na čikaškom trgu Hejmarket. Osoba čiji identitet nije utvrđen bacila je tada bombu kojom je ubijeno sedam, a ranjeno 67 policajaca.

Nastradali su i demonstranti - u eksploziji je poginulo najmanje četvoro, a povređeno je više od 30 štrajkača.

Zbog tog događaja, koji se naziva i Hejmarket masakr - osam anarhista je uhapšeno, optuženo za ubistvo i osuđeno na smrt, iako njihova krivica nije utvrđena.

Kasnije je, navodi Britanika, dokazano da nisu imali pošteno suđenje - pojedini dokazi su fabrikovani, porota je bila na strani tužilaštva, a i sudija je bio pristrasan.

U sećanje na te događaje, tri godine kasnije, na Prvom kongresu Druge internacionale 1889, ustanovljeno je obeležavanje Prvog maja.

Sukobi sa čikaškog trga poslužili su kao inspiracija za mnoge levičare u budućnosti.

Ipak, iako se sve ovo dogodilo u Americi - Sjedinjene Američke Države nikad nisu prihvatile ovaj datum za dan rada - u ovoj zemlji se taj praznik obeležava prvog ponedeljka u septembru.

S druge strane, već decenijama Praznik rada se proslavlja u socijalističkim zemljama poput Kube i Rusije, posebno u periodu posle Oktobarske revolucije 1917. i tokom hladnoratovskih podela.

Nastavak na SrbijaDanas.com...