Izvor: Politika, 24.Jan.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ostaje zanimljivo mesto za nemačke investicije
Kada je reč o budućnosti Srbije kao privredne lokacije, ipak smo optimisti. – Naši razgovori su jasan znak da u Nemačkoj postoji veliko interesovanje za tesnu saradnju
Da li će Telekom Srbija biti prodat Dojče Telekomu? Postoji li zainteresovanost nekog od velikih nemačkih partnera da uđe u vlasničku strukturu Elektroprivrede Srbije? O tome se u srpskim poslovnim krugovima već uveliko spekuliše, a nešto od tih tema moglo bi biti predmet razgovora delegacije nemačkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslovnog udruženja „Odbor za Istok” koja je danas doputovala u Beograd. U delegaciji, za koju iz Nemačke stižu informacije da „nikad jača” nije putovala u Beograd, isključivo su generalni direktori najvećih nemačkih kompanija iz oblasti energetike, auto-industrije, telekomunikacija, građevinarstva, informatike i trgovine. Najavljeno je da će nemački privrednici razgovarati sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, ali šef nemačke delegacije profesor dr Klaus Mangold, predsednik Odbora za Istok nemačke privrede u ekskluzivnom intervju za „Politiku" potvrđuje da će se šefovi energetske kompanije RWE, Dojče Telekom, Simens, Dojče banke, BASF i Air Berlin sastati i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i mnogim resornim ministrima srpske vlade. Profesor Mangold ocenjuje da je Srbija i dalje jedna od najatraktivnijih lokacija za investiranje nemačkog kapitala.
U kojoj meri je, po Vašem mišljenju, svetska ekonomska kriza uticala na ekonomije istočne i jugoistočne Evrope i na privlačnost ovog regiona kao mesta za investicije?
Nijedan region nije tako jako pogođen ekonomskom krizom kao istočna Evropa, što se odražava i na nemački izvoz, koji je delimično smanjen za 30 do 40 odsto. Između ostalog, i usled teškoća na zapadu, velike količine kapitala napustile su ovaj region, što je destabilizovalo valute, sisteme banaka i berze.
Važan je, ipak, diferenciran pristup kada se posmatra region srednje i jugoistočne Evrope. Trenutno, posebno velike probleme imaju zemlje kao što su Mađarska, Letonija ili Ukrajina. Tamo će kriza i najduže trajati. Rusija se, međutim, vratila već u trećem kvartalu 2009. godine na put ekonomskog rasta.
Kada je reč o prednostima istočne Evrope kao mesta za investicije, zbog kojih je ona u proteklim godinama doživela bum, kriza tu ništa nije promenila. Potreba da se nadoknadi zaostalost je i dalje velika, modernizacija infrastrukture u istočnoj Evropi je u toku, zahvaljujući, takođe, velikoj strukturalnoj pomoći Evropske unije ili MMF-a, na primer za Poljsku, Rumuniju, Bugarsku i Srbiju. Nastale su moderne fabrike čiji su proizvodi konkurentni na svetskom tržištu. Od toga su uspeli da profitiraju, pre svega, nemački proizvođači mašina i postrojenja. Uveren sam da će region, posle prevladavanja posledica krize, od sredine 2010. godine, ponovo postati motor rasta i za nemačku privredu.
Da li bi kriza mogla da bude i prilika za jače međusobno povezivanje ekonomija zemalja regiona, odnosno regiona sa Evropskom unijom?
Za nemačku privredu zapadni Balkan, kao zajednički ekonomski prostor, pruža veliki potencijal. Svima nama je finansijska i ekonomska kriza upravo pokazala da se zajedničkim rešenjima mogu postići bolji rezultati. Regionalna integracija, kao što je saradnja u okviru CEFTE, za mene je važan element za prevladavanje posledica ekonomske krize. Iz tog razloga, Odbor za Istok nemačke privrede podržava zemlje zapadnog Balkana u njihovom daljem približavanju EU i u intenziviranju regionalne saradnje, sa ciljem da se potencijal za rast optimalno iskoristi. Nedavna vizna liberalizacija je za mene drugi važan korak u ovom procesu, koji će dalje jačati nemačko-srpske ekonomske odnose. Osim toga je Vlada Srbije, pored članstva u CEFTI, uspela da zaključi upečatljiv broj sporazuma o slobodnoj trgovini, koji dodatno jačaju potencijal za privlačenje investicija.
Posle demokratskih promena u Srbiji, Nemačka je prvo prednjačila kao ekonomski partner Srbije, kasnije se brzina, nažalost, malo smanjila. Ima li naznaka da će se Nemačka vratiti kao veliki partner i investitor u Srbiju?
Nemačka preduzeća Srbiju nikada nisu izgubila iz vida. Obim postojećih nemačkih direktnih investicija je 2004. godine iznosio 278 miliona evra. Prema poslednjim raspoloživim podacima iz 2007. godine, stigli smo do oko 1,2 milijarde evra. Dakle, angažman je u navedenom period učetvorostručen. Kao što vidite, Srbija kao mesto za investicije i proizvodnju jeste i ostaje veoma zanimljivo za nemačka preduzeća, i ona su pouzdani partneri. To je bio i slučaj početkom 2009. godine, kada je energetska kriza u Srbiji ublažena i uz pomoć nemačkih preduzeća iz oblasti energetike.
Imate li saznanja o tome kako nemačke firme koje su aktivne u Srbiji ocenjuju svoje poslove i poslovnu klimu? Za koje oblasti privrede u Srbiji se nemačka preduzeća najviše interesuju? U ovdašnjoj javnosti često se pominje poseban nemački interes za dva velika srpska preduzeća – Telekom i EPS.
Ekonomska kriza snažno je pogodila istočnu i jugoistočnu Evropu. Nažalost, Srbija tu nije izuzetak. Kada je reč o budućnosti Srbije kao privredne lokacije, ipak smo optimisti. Danas se nemačka privredna delegacija, koju ću ja predvoditi, sastaje sa predsednikom Tadićem i različitim ministrima Vlade Srbije, kako bismo raspravljali o važnim pitanjima vezanim za budućnost bilateralne privredne saradnje. Naši razgovori su jasan znak za to da u Nemačkoj postoji veliko interesovanje za tesnu saradnju, kao što smo je negovali i u prošlim godinama.
Miša Brkić
[objavljeno: 25/01/2010]
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
.jpg)
