Izvor: B92, 03.Nov.2020, 21:53

Predsednički izbori u Americi 2020: Šta je potrebno za pobedu, koje države odlučuju, kako se broje glasovi

Amerikanci biraju predsednika. Evo na šta da obratite pažnju dok pristižu rezultati.

Amerikanci su na biralištima i u Belu kuću će poslati Džoa Bajdena ili ostaviti Donalda Trampa.

Evo na šta treba obratiti pažnju tokom nepredvidive izborne noći i kada počnu da pristižu rezultati.

Priliv glasova putem pošte ove godine će otežati da se vidi ko vodi u ranim stadijumima izbora.

Različite države imaju različita pravila kako i kada prebrojavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << glasačke listiće pristigle poštom, što znači da će postojati ogromna rupa između njih dok budu prijavljivale rezultate.

Neke države, kao što su Florida ili Arizona, počinju pripremnu obradu glasačkih listića pre 3. novembra.

Druge, kao što su Viskonsin i Pensilvanija, neće dirnuti te glasove do samog izbornog dana, što znači da će verovatno biti sporije u prebrojavanju.

Da konfuzija bude veća, države imaju različite rokove za prihvatanje glasačkih listića pristiglih poštom.

Neke će, kao Džordžija, prebrojavati samo glasačke listiće pristigle pre ili 3. novembra, dok će druge, kao Ohajo, brojati i okasnele glasačke listiće dok god su poslati pre 3. novembra.

Znamo zasigurno da će u nekim državama biti potrebne nedelje da se kompletiraju rezultati, što znači da je gotovo nemoguće predvideti kad će zvanično biti proglašen sledeći predsednik.

Ovo nije bio slučaj na prethodnim izborima, kad ste obično mogli da podesite sat na 23:00 po istočnoameričkom vremenu (04:00 po Griniču), na zatvaranje birališta na Zapadnoj obali.

Godine 2008, rezultati su stigli na puni sat, a 2012. godine 15 minuta kasnije.

Poslednji put, međutim, tek kad je Donald Tramp obezbedio Pensilvaniju duboko u izbornoj noći - 01:35 po vremenu u istočnoj Americi (06:35 po Griniču) - njegova pobeda nad Hilari Klinton počela je da se smatra neizbežnom.

Biće par dodatnih stvari na koje valja obratiti pažnju ove godine.

Pod jedan, prvi rezultati mogu da variraju. To je delom zbog većih razlika u izveštavanju među državama.

U nekim državama, glasački listići predati uživo biće prebrojani prvi.

Od ovih se očekuju da budu u Trampovu korist, jer rane ankete pokazuju da njegove pristalice uglavnom planiraju da glasaju uživo 3. novembra.

Ali u drugim državama će poštanski glasovi poslati pre 3. novembra biti objavljeni prvi ili uvršteni u prebrojavanje sa glasovima od toga dana.

Pogledajte video: Zašto su ovi američki izbori jedinstveni?

Nakon što se birališta zatvore, velike američke medijske kuće će koristiti izborne modele da procene ko će pobediti u različitim izbornim trkama.

Modeli koriste raznorazne podatke kao što su izlazne ankete (intervjui sa glasačima na biralištima) i prave glasove koje su već prebrojali lokalni zvaničnici a potom uvrstili u bazu podataka.

Pobednik države će biti "proglašavan" u ovim medijskim kućama kad one budu smatrale da je kandidat stekao nedostižnu prednost.

Isto važi za državne i lokalne izbore. To je i dalje projekcija, a ne konačni rezultat.

Isto važi kad se proglasi pobeda nekog kandidata na predsedničkim izborima.

Državi će biti potrebne nedelje da prebroji sve glasačke listiće i to je uvek bilo tako, ali je sada još verovatnije zbog masovnog glasanja poštom.

Poslednji put, 2016. godine, ukupan broj glasova za Hilari Klinton narastao je više od mesec dana posle izbornog dana, kad su zvaničnici konačno prebrojali sve glasove, mnoge od njih iz Kalifornije, iako je Tramp već osvojio dovoljno saveznih država da postane predsednik.

Na ovogodišnjim izborima poštom će biti prosleđeno na desetine miliona glasačkih listića - verovatno dvostruko više nego 2016. godine.

Vlada zabrinutost da će količina takvih glasačkih listića preopteretiti nacionalnu poštansku službu, odgoditi isporuku i stizanje do državnih zvaničnika zaduđenih za prebrojavanje glasova.

Ali poštanska služba je dala garancije da se to neće desiti.

Neke države će prihvatiti glasačke listiće koji pristignu dugo posle izbornog dana - dok god imaju poštanski žig od 3. novembra ili pre njega - što će dodatno usporiti prebrojavanje konačnih rezultata.

A jednom kad stignu, prebrojavanje glasova poštom zahteva više vremena nego glasova uživo.

Glasovi poslati poštom moraju ručno da se vade iz koverti i verifikuju kao važeći pre nego što se uračunaju.

Ukoliko ne bude jasnog rezultata 3. novembra, moraćemo da čekamo danima - ili nedeljama - da se završi brojanje svih glasova.

Normalno je da svi glasovi ne budu prebrojani u samoj izbornoj noći, ali ove godine je to još teže.

Dodatno, moglo bi da bude ulaganja žalbi koje će doprineti neizvesnosti i možda će ključnu ulogu morati da odigraju sudovi.

Pogledajte video: Da li se Rusija meša u američke izbore?

Znamo da će konačni rezultati biti spori, ali ima nekih država koje bi mogle da daju razne naznake o tome šta se dešava.

Birališta će se u Severnoj Karolini zatvoriti u 19:30 po istočnoameričkom vremenu (00:30 po Griniču), gde veliki broj ranih glasova uživo znači da bi do projekcije moglo da dođe prilično brzo.

Donald Tramp je 2016. godine tesno dobio ovu državu, a sada je u njoj opet nerešeno među kandidatima.

Pobeda ovde za Trampa ili Bajdena mogla bi da znači najavu dobre predstojeće večeri.

Ubrzo nakon toga, u 20:00 po istočnoameričkom vremenu (01:00 po Griniču) poslednja birališta će se zatvoriti na Floridi.

Izbori su dobijani ili gubljeni u ovoj državi, a isto bi moglo da važi i ove godine.

Upozorenje: rani glasovi uživo i glasovi putem pošte biće objavljeni prvi na Floridi i verovatnije je da će biti u korist Bajdena.

A u 21:00 po istočnoameričkom vremenu (02:00 po Griniču), birališta će biti zatvorena u Arizoni, gde su zvaničnici počeli da broje glasove 2. oktobra.

Tramp je bio pobednik ovde 2016. godine, ali nacionalne ankete sada daju tananu prednost Bajdenu.

U Arizoni, kao i na Floridi, rani glasovi bi mogli da daju prednost Bajdenu, čije su pristalice sklonije ranom glasanju ili poštom.

U velikom broju drugih država, zvaničnici neće prebrojati nijedan glas pre 3. novembra.

To znači da ćemo morati da čekamo na veliki broj kolebljivih država, čiji su rezultati ključni za jasnu sliku o čitavoj zemlji.

U Ohaju, birališta će se zatvoriti u 19:30 po istočnoameričkom vremenu (00:30 po Griniču).

Zvaničnici će objaviti preliminarne rezultate izbornog dana, ali potom više neće objavljivati nikakve dalje detalje sve dok se ne potvrdi konačan broj, što mora da se uradi pre 28. novembra.

Ohajo nije samo kolebljiva država, ona je i predsednički predskazatelj: ona je od Drugog svetskog rata podržala pobednika na svim predsedničkim izborima sem jednim.

Birališta u Pensilvaniji će izbornog dana biti zatvorena u 20:00 po istočnoameričkom vremenu (01:00 GMT).

Put oba kandidata do Bele kuće najverovatnije će voditi preko ove države-bojišta, mesta gde je rođen Bajden a koje je Tramp osvojio 2016. godine za jedan jedini procenat.

I u Viskonsinu i u Mičigenu, birališta se zatvaraju u 21:00 po istočnoameričkom vremenu (02:00 po Griniču).

Demokrate su vredno radile u Viksonsinu nakon tamošnjeg tesnog poraza Hilari Klinton 2016. godine.

Neke ankete sada daju prednost Bajdenu, ali ova država je i dalje neopredeljena.

Susedni Mičigen - još jedna kolebljiva država - takođe će se pažljivo motriti i doživljava se kao ključna za pobedu i Bajdena i Trampa.

Drugi izbori - o marihuani, kauciji...

Bajden i Tramp nisu jedina dva imena na glasačkim listićima.

Obe partije će pažljivo motriti izbore za američki Senat - gde Republikanci trenutno drže prednost od tri poslanička mesta.

Trampov saveznik Lindzi Grejem bori se za svoj politički život u Južnoj Karolini, suočivši se s opasnom konkurencijom u vidu demokrate Džejmija Harisona.

Grejem ovu poziciju drži od 2003. godine, ali je odvratio neke glasače čvrstom lojalnošću prema predsedniku.

U Mejnu, republikanka Suzan Kolins mogla bi uskoro da ostane bez posla.

Kolins je jedna od retkih umerenih članica svoje partije na položaju u ovom trenutku, ali bi mogla da bude kažnjena za privrženost predsedniku u državi u kojoj je on izuzetno nepopularan.

Pogledajte video: Ko god pobedio - društvene mreže će se promeniti

I to nije sve.

Amerikanci će na glasačkim listićima izraziti još i mišljenje po više od 100 mera.

U Kaliforniji, na referendumu se glasa za ukidanje zakona koji u potpunosti eliminiše novčanu kauciju i zamenjuje je procenom rizika pred suđenje.

O marihuani se glasa u Arizoni, Montani, Nju Džersiju i Južnoj Dakoti, gde bi glasači mogli da legalizuju upotrebu kanabisa u rekreativne svrhe.

Isto tako, u Misisipiju, glasači bi na ovim izborima mogli da glasaju za odobravanje korišćenja marihuane u medicinske svrhe.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...