Izvor: Radio 021, 29.Okt.2020, 10:00
Predsednički izbori u Americi 2020: Kako je Tramp promenio svet
Od lažnih vesti do toga kako ostatak sveta doživljava SAD - evo analize Trampovog globalnog uticaja.
BBC
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država nije samo lider sopstvene zemlje, on je verovatno i najmoćnija osoba na planeti.
Ono što on uradi menja života svih nas.
Donald Tramp tu nije izuzetak.
Kako je, dakle, Tramp tačno izmenio svet?
Donald Tramp: od hotelijera do predsednika Tramp ili Bajden - ko vodi u predizbornim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << anketama Ko će biti sledeći američki predsednik? Vi birajte BBCKako svet doživljava Ameriku
Tramp je nebrojeno puta do sada SAD nazvao „najvećom zemljom na svetu".
Ali prema skorašnjoj anketi koju je u 13 zemalja sproveo Istraživački centar Pju, on nije uradio mnogo za njen imidž u svetu.
U mnogim evropskim zemljama, procenat javnosti sa pozitivnim doživljajem Amerike na najnižem je nivou u poslednjih gotovo 20 godina.
U Velikoj Britaniji, pozitivno mišljenje ima 41 odsto građana, dok je u Francuskoj to 31 odsto, najniže od 2003. godine, a u Nemačkoj svega 26 odsto.
BBC
Reakcija Amerike na korona virus bio je važan faktor u ovome - svega 15 odsto ispitanika smatralo je da su SAD dobro vodile borbu protiv virusa, prema brojkama iz jula i avgusta ove godine.
Povlačenje iz borbe protiv klimatskih promena
Teško je razlučiti šta Tramp tačno misli o klimatskim promenama, pošto ih je nazivao svakako, od „skupe prevare" do „ozbiljne teme" koja „mi je lično veoma važna".
Ono što je očigledno jeste da je šest meseci otkako je preuzeo dužnost, bacio naučnike u očaj najavivši povlačenje SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma, kojim se skoro 200 zemalja obavezalo da zadrži globalni rast temperature na manje od dva stepena Celzijusa.
SAD je drugi najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte posle Kine, a istraživači su upozorili da ako Tramp bude bio reizabran, moglo bi postati nemoguće da se globalno zagrevanje održi pod kontrolom.
Odbacivši Pariski sporazum, američki predsednik je ustvrdio da bi ovaj „počeo da guši američke proizvođače preteranim regulatornim ograničenjima".
To je stalna tema za Trampa, koji je ukinuo veliki broj propisa u vezi sa zagađenjem kako bi smanjio troškove proizvodnje uglja, nafte i gasa.
Pogledajte: Treća TV debata donela i razmirice oko klimatskih promena
Nekoliko američkih ugljenokopa se, međutim, ipak zatvorilo, ugroženo konkurencijom jeftinijeg prirodnog gasa i državnih mera podrške obnovljivoj energiji.
Vladine brojke pokazuju da su 2019. godine obnovljivi izvori u SAD proizveli više energije od uglja, prvi put posle više od 130 godina.
Izlazak Amerike iz Pariskog klimatskog sporazuma formalno stupa na snagu 4. novembra, dan posle predsedničkih izbora. Džo Bajden je obećao da će se odmah vratiti paktu ukoliko pobedi.
Strahovi da će izlazak SAD iz ovog sporazuma izazvati domino efekat nisu se obistinili, iako neki posmatrači smatraju da je on olakšao Brazilu i Saudijskoj Arabiji da blokiraju napredak u smanjenju emisija ugljenika.
Zatvorene granice, za neke
Tramp je otpočeo rat protiv imigracije samo nedelju dana nakon inauguracije, zatvorivši američke granice za putnike iz sedam zemalja sa većinskim muslimanskim stanovništvom.
Trenutno su stroga putna ograničenja na snazi za 13 zemalja.
Broj ljudi rođenih u inostranstvu koji žive u SAD bio je oko 3 odsto viši 2019. godine nego 2016. godine, poslednje godine predsednika Obame na vlasti.
Ali u međuvremenu se promenilo ko su zapravo ti imigranti.
Procenat američkih stanovnika rođenih u Meksiku bio je u stalnom opadanju tokom Trampovog mandata, dok se broj onih koji su se doselili sa drugih mesta iz Latinske Amerike i sa Kariba povećao.
Došlo je i do opšteg smanjenja broja viza koje ljudima omogućuju da se stalno nastane u SAD - naročito za rodbinu onih koji već žive tamo.
Trauma, granica, zid, azil: Agonija zbog američkog sna Šesnaest saveznih država tužilo Trampa zbog zida
Ako postoji neki simbol Trampove politike prema imigraciji, onda je to svakako „veliki, prelepi zid" koji se on zarekao da će podići na granici sa Meksikom.
Od 19. oktobra, Američka carinska i granična zaštita kaže da je izgrađena 371 milja (597 kilometara) zida - gotovo sva podignuta ograda nalazi se na mestima gde su barijere već postojale ranije.
Ovi napori nisu odvratili one koji očajnički žele da stignu u Ameriku.
Broj migranata zadržanih na američko-meksičkoj granici dostigao je 2019. godine najviši nivo u poslednjih 12 godina, podstaknut porastom pridošlica u proleće.
Više od polovine bile su porodice, uglavnom iz Gvatemale, Hondurasa i El Salvadora, gde nasilje i siromaštvo ljude nagone da potraže azil i novi život negde drugde.
Preusmerivši pažnju na izbeglice, Donald Tramp je značajno smanjio broj onih koji mogu da se nasele u Americi. SAD je primila skoro 85.000 izbeglica u fiskalnoj 2016. godini, što je palo na ispod 54.000 ljudi naredne godine.
Maksimum za 2021. godinu biće 15.000 ljudi - najmanji broj otkako je program za izbeglice pokrenut 1980. godine.
Getty ImagesPovećane nuklearne tenzije u Aziji
Predsednički mandat Donalda Trampa pokrenuo je neka krupna bezbednosna pitanja u Aziji.
Ne samo da je šokirao Kinu komentarima o Tajvanu pre svoje inauguracije, već je njegov državni sekretar Reks Tilerson govorio o blokiranju pristupa Kine veštačkim ostrvima koja gradi u Južnom kineskom moru, izazvavši upozorenja o „vojnom sukobu" u jednom državnom listu.
Tramp je i Japan i Južnu Koreju izdvojio kao zemlje koje se suviše oslanjaju na SAD. Čak je izjavio da bi one imale koristi od vlastitog nuklearnog arsenala.
A onda je tu i najneposlušnija država u regionu, Severna Koreja, koja trenutno izrađuje vlastito nuklearno naoružanje.
Tramp se suočava sa zadatkom zauzdavanja tih ambicija, što nije uspelo nizu prethodnih američkih lidera.
Malo ko bi mogao predvideti da će upravo Tramp i Kim Džong Un postati prvi lideri SAD i Severne Koreje koji će se lično sastati.
Tramo je za Kim Džong Una govorio da je „Mali raketaš" koji bi mogao da ugrozi SAD, da bi se dve godine kasnije rukovao tokom istorijskog bilateralnog sastanka 2018. godine u Singapuru.
Ko je Kim Džong Un Jak vetar oduvao deo Trampovog zida
Posle toga dvojica državnika sastali su još nekoliko puta, ali su njihovi susreti malo napredovali otkako se njihov drugi sastanak u Vijetnamu završio bez postizanja dogovora posle spora oko sankcija koje je SAD uvela Severnoj Koreji.
Nedavno, kada je objavljeno da su Tramp i njegova supruga Melanija zaraženi korona virusom, Kim Džong Un je poslao telegram, poželevši im brz oporavak.
Pod predsednikom Barakom Obamom, politika koje se vodila zvala se „strateško strpljenje" - pritisnuti Severnu Koreju sankcijama, ubediti ostale da urade isto, a pogotovo Kina, i onda iščekati rezultate.
Ali Trampov potpredsednik Majk Pens sada je izjavio da je „došao kraj eri strateškog strpljenja".
Njegova administracija kaže da su „sve opcije na stolu", a Trampovo saopštenje da šalje „armadu" američkih ratnih brodova ka Korejskom poluostrvu uneo je atmosferu vojne intervencije.
Ovaj potez dočekan je inaćenjem severnokorejskog režima, koji je zapretio „nedeljnim" probama balističkih projektila i upozorio da može da dođe do „totalnog rata".
Ali svega 10 dana kasnije zavladala je još veća zbunjenost kad se ispostavilo da je ofanzivna grupa američke mornarice, za koju je Tramp rekao da je poslata ka Korejskom poluostrvu, zapravo krenula u potpuno suprotnom smeru.
I dok je Bela kuća pokušavala da razjasni gde se brodovi trenutno nalaze i insistirala na tome da su oni na pravom putu, Tramp se ponovo usredsredio na pritisak na Kinu da preduzme nešto.
„Kina umnogome predstavlja ekonomski spas za Severnu Koreju, tako da, iako ništa nije lako, ako oni žele da reše severnokorejski problem, rešiće ga", tvitovao je on.
Severna Koreja održala vojnu paradu, prikazane nove rakete Šef CIA Majk Pompeo tajno putovao u Severnu Koreju Šta znamo o Severnoj Koreji i Kim Džong Unu
Ne zna se šta će biti njegov sledeći korak, ali rani pokušaji ovog nepredvidivog predsednika da izađe na kraj sa najnepredvidljivijom zemljom na svetu već su ukazali na uzavrelu tačku razdora koja će se vrlo verovatno vraćati u godinama koje su pred nama.
Čarke sa Kinom
Još od početka mandata Trampova retorika prema Kini je ratoborna, a pojačana je prethodnih meseci zbog pandemije korona virusa, koji američki predsednik naziva kineskim virusom.
Amerika je najteže pogođena zemlja ovim virusom koji se najpre pojavio u kineskom Vuhanu i odatle se proširio u svetu.
On optužio je Kinu da je u ranoj fazi izbijanja pandemije obmanula Svetsku zdravstvenu organizaciju. Takođe je tvrdio da su Kinezi vršili neprimeren uticaj na telo i ponovio pretnje iz 2018. godine da će SAD povući članstvo iz te organizacije i povući finansijsku podršku.
Međutim, ne kritikuje samo Tramp Kinu. U julu 2020. šef FBI opisao je Kinu kao najveću pretnju sa kojom se suočavaju SAD. Kristofer Vrej optužio Kinu za ekonomsku špijunažu, krađu podataka i monetarnih sredstava i ilegalne političke aktivnosti.
Postoji još jedan front SAD i Kine - na internetu.
Tramp je 1. avgusta 2020. godine rekao da će njegova administracija zabraniti korišćenje popularne aplikacije TikTok, čiji je vlasnik kineska kompanija.
Pogledajte video o odnosima SAD i Kine
Drugog decembra 2016. godine, Tramp (tada još izabrani predsednik) preduzeo je krajnje neobičan korak obrativši se direktno predsedniku Tajvana - prekršivši tako presedan postavljen još 1979. godine, kad su prekinuti svi zvanični odnosi između ove dve zemlje.
Tramp je tvitovao: „Predsednik Tajvana me je POZVAO danas da mi čestita na osvajanju predsedničkih izbora. Hvala!"
The President of Taiwan CALLED ME today to wish me congratulations on winning the Presidency. Thank you!
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) December 3, 2016
Pogledaj vesti o: Izbori
.jpg)
