Izvor: NoviMagazin.rs, 30.Okt.2020, 11:15
Dimitrije Boarov: Smena putem unapređenja
Vučić je prebacivanjem Dačića u Narodnu skupštinu i nastavkom koalicije sa SPS-om verovatno jeftino dobio i ono što mu je izgleda najvažnije – podršku socijalista na budućim predsedničkim izborima u proleće 2022. godine
Glavna vest u tekućem procesu “rekonstrukcije” Vlade Srbije je da je Ivica Dačić, šef SPS-a i doskorašnji ministar inostranih poslova, istisnut iz sastava nove-stare >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << ekipe Ane Brnabić i “unapređen” u novog predsednika Narodne skupštine Srbije.
Ovu smenu, izvedenu putem postavljanja na zvučno, ali, s obzirom na aktuelne okolnosti, nebitno mesto predsedavajućeg parlamenta, pogrešno je posmatrati sa gledišta navodnog čišćenja srpske vlade od proruski nastrojenih političara (ostalo ih je u Vladi onoliko) već se prvenstveno mora gledati kao neophodan korak predsednika države Aleksandra Vučić da se u regionalnim odnosima makar simbolički kurtališe Miloševićevog svađalačkog nasleđa. Jer, realni domet naše spoljne politike nije da se izborimo da budemo makar “moneta za potkusurivanje” između velikih sila nego da popravimo odnose sa susednim državama, naročito onim nastalim na ex-Yu prostoru. A tu je Dačić bio nepremostiva smetnja.
Neko će reći da je Dačićev “naslednik” na poziciji ministra spoljnog Nikola Selaković, “generalni sekretar” Vučićevog kabineta, još gore rešenje za popravljanje odnosa Srbije sa Crnom Gorom, Hrvatskom ili Bosnom, ali je očito da je on od svih privremenih ministara “najprivremeniji” i da je Vučić gotovo sigurno imao na umu da na funkciju tradicionalno cenjenog šefa srpske diplomatije postavi neku drugu, ugledniju i sposobniju ličnost, ali takvu ili nije našao ili saglasnost od nje (ili od nekog drugog) za ulazak u Brnabićkinu ekipu nije dobio. Tako je Selaković “iz nužde”, kao lojalni Vučićev službenik, dospeo u Ministarstvo za spoljne poslove, a spoljnu politiku Srbije će i dalje obavljati sam predsednik države (kao što već obavlja i poslove policije, odbrane i mnogo čega drugog).
Predsednik Vučić je prebacivanjem Dačića u Narodnu skupštinu i nastavkom koalicije sa SPS-om verovatno jeftino dobio i ono što mu je izgleda najvažnije – podršku socijalista i njihove primadone na budućim predsedničkim izborima u proleće 2022. Istina, ako je u tom smislu Dačić nešto i obećao Vučiću (a možda i nije), to se u srpskoj politici ne računa kao sigurno. Uostalom, okretni Dačić već je “preko noći” menjao ćurak naopako, pa, dakako, danas ne možemo znati kakav će njegov stav biti kroz godinu i po dana ukoliko bude prinuđen da uđe u izborni okršaj sa Vučićem i njegovim naprednjacima i ukoliko ga njegova stranka isturi kao predsedničkog protivkandidata.
U tom nadmetanju Dačić bi imao male šanse, ali možda bi pokvario Vučićevu trijumfalnu pobedu, na kakvoj već rade sam predsednik i njegove (i državne) institucije. U tom pravcu već je postavljena neverovatna pravna konstrukcija o “prevremenim izborima” na svim nivoima u Srbiji 3. aprila 2022, i pre nego što je izborni ciklus, započet parlamentarnim izborima od 21. juna ove godine, okončan (istina, to nije prvi put u srpskoj istoriji, da knez “raspusti” Narodnu skupštinu na njenoj postizbornoj konstitutivnoj sednici). Kad svi ne bi shvatali o čemu se sada u Srbiji radi, imalo bi smisla objašnjavati zašto se politička teorija uglavnom izjašnjava za četvorogodišnji mandat vrhovnika izvršne vlasti i zašto se u normalnim državama obično razdvajaju lokalni od parlamentarnih izbora. Ima naznaka da će se i “ostaci opozicije” u Srbiji uhvatiti za to gledište političke teorije, a možda i neke ličnosti iz međunarodne zajednice, one koje su zadužene za balkanska pitanja.
Inače, kad je reč o privrednim resorima, zasad sve upućuje na zaključak da se ekonomski kurs Srbije neće mnogo menjati ni u narednih godinu i po dana.
Uzgred budi rečeno, prebacivanje ministarke Zorane Mihajlović sa građevinarstva nazad na energetiku opet ne treba smeštati u neki značajan geopolitički kontekst, uprkos raširenoj priči da je ona bliža Amerikancima nego Rusima. Možda je ona upravo zbog te priče dobila najgori mogući zadatak – da nekako “ispegla” problem sa Turskim tokom zbog kojeg SAD prete sankcijama čak i kompanijama koje su tiho kopale gasovod kroz Srbiju – gasovod koji će krajem ove godine verovatno imati sve, osim gasa i njegovih kupaca.
Pogledaj vesti o: Izbori
.jpg)
