Izvor: RTS, 13.Avg.2015, 20:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poplave (ne)naučena lekcija za osiguranje imovine
Štete od poplava, suša, zemljotresa i ostalih posledica klimatskih promena, samo od 2000. procenjuju se na više od pet milijardi evra. Kako je najavljeno, trebalo bi da Srbija dobije strategiju borbe protiv klimatskih promena. Na to da se u svesti nadležnih, ali i građana nešto menja, upućuje i učestalost skupova posvećenih upravljanju rizicima od prirodnih katastrofa i povoljnijim mogućnostima osiguranja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Umesto domova urušenih u poplavama, niklo je 250 kuća za čiju je gradnju utrošeno 60 miliona evra. U Kancelariji za obnovu imaju jasnu računicu koliko smo svi na gubitku zbog toga što je osiguravanje imovine kod nas i dalje retkost.
"Cena osiguranja od elementarnih nepogoda, dakle premija za godinu dana osiguranja svih kuća koje su srušene, jeste ravna ceni zidanja pola jedne kuće", kaže direktor Kancelarije za obnovu poplavljenih područja Marko Blagojević.
Od milijardu i po evra štete iz majskih poplava, samo 2,4 odsto nadoknadila su osiguranja, sve ostalo bilo je neosigurano, pa je pomoć stizala iz državne kase i od donatora. Kada je Francuska pre tri decenije doživela sličan potop, u klasične polise osiguranja imovine dodala je i osiguranje od prirodnih katastrofa. Po tom modelu, na svakih 1000 evra vrednosti stana, plaća se dodatnih evro i po, a za poslovne objekte 1,8 evra.
"Uz to prošireno osiguranje i primenu tog francuskog modela verujemo da bi Srbija vrlo brzo sa te dosadašnje pokrivenosti od 2,4 odsto, na jedno 40 odsto stigla u narednih 10 godina", kaže Marija Blagojević iz "Aksa osiguranja".
U traženje najboljih rešenja uključile su se i lokalne samouprave, za sada se iz njihovih budžeta dotira osiguranje poljoprivrednika, ali se razmišlja i o dotaciji osiguranja imovine ostalih građana.
"Kao neko ko može da doprinese da posledice budu minimalne a da sredstva koja bi se koristila ili se koriste za otklanjanje posledica upotrebe za prevenciju jednim delom, a drugim i za razvojne potrebe opština", kaže Đorđe Stanbičić iz Stalne konferencije gradova i opština.
Ako bi uvođenje obaveznog osiguranja bilo veliki atak na novčanike građana, onda bi, smatraju stručnjaci, trebalo razmisliti o svim mogućnostima pojeftinjenja tog osiguranja.
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Kočović kaže da je jedna od mogućnosti formiranje pula osiguravača, gde bi osiguravajuće kompanije koje imaju finansijske kapacitete bile akreditovane od strane države i one bi delile rizik.
Iako posle katastrofalnih poplava broj osiguranih ne raste, nekih kratkoročnih pomaka ima.
"Pre nekoliko nedelja kada se desilo nevreme u Ivanjici, sutradan pred našom filijalom je bio red ljudi koji su hteli da se osiguraju, ali to je trajalo dva dana", ističe Dragica Janković iz "Dunav osiguranja".
Dugoročan podstrek rastu osiguranja kod nas očekuje se od novog reosiguravača "Evropa re", zaduženog za pokriće katastrofalnih rizika. U osnivački kapital te kompanije uložile su vlade zemalja jugoistočne Evrope, među njima i Srbija.
Pogledaj vesti o: Poplave
