Izvor: Politika, 01.Jul.2015, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kanadski investitori su zadovoljni poslovanjem u Srbiji
Naša vlada je Ukrajini poslala pomoć od 800 miliona dolara i nastaviće da je podržava, ali je slanje naših trupa u okviru NATO-a malo verovatno
Danas je Dan Kanade, nacionalni praznik zemlje koja uživa ugled kao retko koja druga zbog jake ekonomije, blagonaklone politike prema imigrantima, relativno mirne spoljne politike, posebno u poređenju sa intervencionizmom južnog suseda, i programa pomoći drugim državama, u okviru kojeg je i Srbiji posle prošlogodišnjih poplava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uputila 1,3 miliona dolara. Mir Otave i Montreala prošle godine su poremetila dva napada islamista, šokirajući deo Kanađana koji je verovao da će biti pošteđen terorizma. O ovim i drugim temama razgovaramo sa kanadskim ambasadorom Filipom Piningtonom, koji nas podseća na mnogobrojne kulturne aktivnosti koje kanadska ambasada organizovala u susret državnom prazniku.
U poslednjih desetak dana u Srbiji su upriličeni različiti kulturni događaji: tri koncerta, dve izložbe, pozorišna premijera i premijerno prikazivanje dva kanadska filma. Preko 270 kanadskih naslova prevedeno je na srpski jezik u poslednjih 12 godina, pre svega zbog odlične saradnje naših izdavačkih sektora.
Kako određujete kulturni program i koji deo kanadske kulture biste voleli da predstavite u Srbiji?
Važno je da predstavimo kanadsku književnost, koja je veliki deo naše kulture i koja i jeste veoma popularna u Srbiji, pomenuću, recimo, Margaret Atvud i Alis Monro, koje su prevedene na srpski. Kanadski filmovi su takođe veoma zastupljeni, na primer, na Festu, ali nevolja je u tome što ljudi uglavnom i ne znaju da je, na primer, kanadski film – kanadski, već ga doživljavaju kao američki. Dejvid Kronenber, Selin Dion, Rajan Gozling, Rejčel Makadams, sve su to Kanađani za koje se veruje da su Amerikanci. Sa američkim kolegama se ovde ponekad šalimo da je teško utvrditi i da li je „Apatinska pivara”, koju je kupila američko-kanadska kompanija „Molson Kors”, kanadska ili američka investicija.
Šta Srbija treba da uradi da bi privukla druge kanadske investicije?
Srpska vlada je pokrenula dalekosežne ekonomske reforme koje će privući strane investitore bez obzira na to da li oni dolaze iz Kanade, Nemačke, Japana ili Tajvana. Ono što sigurno znam jeste da naši investitore traže stabilnost, transparentnost i jasna pravila, važno im je da znaju da postoji sudski sistem kojem mogu da se obrate ako ugovor bude osporen. Konačno, traže priliku za profit. Pomenuo sam već kanadsku kupovinu pivare, ali postoje i kanadske grinfild investicije poput fabrike koju je otvorila „Magna”. Kanadske informatičke kompanije ovde pronalaze kvalitetne mlade informatičare. Iako su IT stručnjaci na srpskom tržištu manje plaćeni nego u inostranstvu, daleko od toga da se smatraju jeftinom radnom snagom, jer važe za veoma dobre stručnjake. Iskustva kanadskih investitora u Srbiji uglavnom su pozitivna. Na primer, oko 15 kompanija se bavi istraživanjem nalazišta zlata i bakra, uglavnom na jugu i zapadu Srbije.
Sa kanadskim investicijama ili bez njih, tek srpskoj ekonomiji ne ide najbolje i mnogi bi da imigriraju upravo u Kanadu. Ostaje li Kanada otvorena za imigrante?
Kanadu su sagradili imigranti i oni su oduvek bili važan deo naše ekonomije. Procenjujemo da ćemo samo ove godine primiti između 270.000 i 280.000 novih Kanađana. Dakle, moj odgovor je – da, otvoreni smo za imigrante, iz Srbije, sa Balkana i iz celog sveta. Ne postoji nikakva naznaka da bismo mogli da zatvaramo granicu.
Otvorenost prema došljacima je, uz uspešnu ekonomiju, socijalnu zaštitu i relativno miroljubivu spoljnu politiku razlog zbog kojeg Kanada uživa imidž savršene zemlje. Ljudi širom sveta čak kažu da bi voleli da je Amerika kao Kanada. Kako doživljavate takve komentare?
Kanađani su vrlo skromni ljudi i ne znaju šta da kažu na takve komentare. Ipak, tačno je da uživamo ugled otvorene zemlje koja lako integriše imigrante. To je dobra sredina za pronalaženje posla ili odgajanje dece, mirna je i stabilna, sa jakom ekonomijom. Da sam u marketingu i da treba da promovišem Kanadu, to bi bio najlakši posao na svetu jer je Kanada zaista brend koji je lako prodati.
Da li su, s obzirom na takav imidž, Kanađani bili šokirani prošlogodišnjim terorističkim napadima u Otavi i Montrealu?
Znamo da nismo savršeni i da se ubistva dešavaju i u Kanadi, ali tako javan i politički inspirisan zločin za nas je stvarno bio šokantan, posebno ako znamo da napadači nisu došli izvan Kanade, već da su bili Kanađani rešeni da napadnu u ime svog viđenja islamske vere. Ipak, Kanada jeste članica NATO-a i imala je trupe u Avganistanu. Obučava iračku vojsku u borbi protiv Islamske države, zauzima stav u svetskim zbivanjima i zbog svega toga privlači pažnju. Mi ipak vodimo svoju globalnu spoljnu politiku.
Dakle, Kanada i nije baš tako miroljubiva kao što se obično misli. Nije li onda realno objašnjenje da su ti napadi bili osveta za kanadsko uključivanje u rat protiv Islamske države?
To ne može biti razlog, ali mi, opet, shvatamo da nismo na sigurnom kada je reč o terorizmu. Ipak mi vodimo globalnu politiku.
U okviru te globalne politike pridružili ste se koaliciji protiv islamista, ali ne izgleda da ona dobija rat. U čemu je problem?
Ne slažem se da koalicija nije uspešna, kretanje snaga Islamske republike je ograničeno, ali ovaj problem se smatra teškim i dugoročnim izazovom. Islamisti su zaustavljeni, više ne napreduju i sve manje su organizovani. Kanadska vlada je poslala bombardere i vojnike da obučavaju iračke snage, koje će ipak morati da urade najveći deo posla. Napredak postoji, ali to nije sukob koji će se brzo završiti.
Posredno ste uključeni i u ukrajinski sukob?
Kanadska vlada od početka veruje da je u ovom slučaju Rusija agresor. Moskva je uzela Krim i sada preti uzimanjem istočnih teritorija Ukrajine. Ne prihvatamo objašnjenje ruske vlade da njene trupe nisu uključene. Ruska vojska i rusko oružje stoje iza svega. Separatisti ne bi mogli da rade ono šta rade bez ruske pomoći. Podržavamo Vladu Ukrajine. Poslali smo u Ukrajinu pomoć vrednu gotovo osam stotina miliona kanadskih dolara, nevojnu pomoć u uniformama i medicinskoj opremi i pripremamo se da pošaljemo vojnike koji će obučavati ukrajinske snage. Ipak, to ne znači i slanje trupa u okviru NATO-a jer bi to bilo nešto zaista krupno i sasvim drugačije.
Prema nedavnom istraživanje centra „Pju”, čak 44 odsto Kanađana podržava ideju da NATO pošalje oružje u Ukrajinu. Kako to objašnjavate s obzirom na to da je podrška naoružavanju Ukrajine daleko manja u zemljama koje su mnogo bliže Ukrajini?
Preko milion Kanađana ukrajinskog porekla živi u Kanadi i veoma se interesuju za situaciju u Ukrajini. Kanadska vlada mora da misli na svoje nacionalne interese.
Pogledaj vesti o: Poplave
