Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Mar.2016, 19:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve godine nakon poplava i dalje žive u bedi
U maju mesecu će dve godine od katastrofalnih poplava koje su zadesile opštinu Obrenovac. Centar grada je uglavnom obnovljen i veliki broj domaćinstva je sada zbrinut i ima krov nad glavom, koji je obezbeđen kako od države tako i od velikog broja stranih organizacija, ali nažalost tridesetak porodica još uvek živi u ruiniranom hotelu Obrenovac, u kom nema grejanja ni tople vode.
U hotelu žive meštani grada koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << su bili podstanari ili živeli u opštinskim kućama kao i okolnim selima kojima je kuća potpuno uništena, svi imaju određenu kategoriju štete, sleduje im novac, ali kako kažu novac nikako da dobiju.
Neki stanovnici tu žive od početka poplava, a neki par meseci. Kažu živeli su kao podstanari ali "nema se novca više za to".
"Ovo je bedan život"
"Kuća mi je potpuno uništena, bila sam prvo u Arenu, odatle su nas odveli u hotel Slavija, a nakon dve nedelje odakle su nas izbacili, onda sam sa decom našla neki stan i plaćala 50 evra, majka mi je čuvala decu, a ja radila, dete mi se razbolelo i nisam imala više novca, a nisam imala ni kud. Došla sam u Opštinu i pitala predsednika, Miroslava Čučkovića, šta da radim nemam kud s decom, on mi je rekao idi u hotel, pitala sam pa kako ću tamo u koju sobu "ne znam snađi se" i eto sada smo ove i ne znamo dokle", rekla je Andrijana Jovanović, samohrana majka troje dece.
"Bila sam u Centru sa socijalni rad, rekli su mi da ne tražim posao i da ću dobiti naknadu za to i da će mi pronaći oni posao. Bila sam opet u opštini "kažu gradimo socijalne stanove", pitala sam pa kada će biti gotovi, to ne znamo. Uslovi za život su užasni sa troje dece u 4 sa 4, ovo je stvarno bedan život", naglasija je Andrijana.
"Teško je kada u gradu u kom si rođen i živeo ceo život , postaneš izbeglica"
Tarzan je živeo u centru Obrenovca, pre desetak godina radio je u inostranstvu, a poslednjih par godina radio je u privatnoj štampariji, koji je uništena tokom majskih poplava 2014. godine.Tako da je ostao i bez doma i bez posla.
"Ovde sam oko godinu dana, kuća mi je potpuno uništena, komisija mi je procenila štetu i odredila šestu grupu, otprilike mi pripada osamsto hiljada dinara, imam rešenje, ali para nigde. Radio sam u štampariji, koja je uništena, imam 55 godina, nemam uslov za penziju, ko će mene da zaposli, supruga mi je preminula, ćerke se udale, ostao sam sam i bez ičega. Sestra mi šalje da imam za hranu i ono osnovno, teško je ovde nema grejanja, tople vode, prokišnjava.... ma i u Aušvicu je bilo bolje. Ima puno dece, jako mi je žao kako provode vreme, kada nešto imam i sestra mi pošalje, podelim deci, to je eto jedna radost. Teško je, ali moramo da prihvatimo stvarnost, jedino što je važno što se mi ovde stanovnici slažemo, i ne gledamo ko pripada kojoj nacionalnoj zajednici, ovde svo svi jednaki i delimo istu muku", rekao je on.
Predsednik opštine Miroslav Čučković nije bio u mogućnosti da razgovara sa ekipom RTV-a vezano za stanovnike Hotela Obrenovac, a kako nezvanično saznajemo kamen temeljac je postavljem preko fondacije Dejana Stankovića, ali radovi su trenutno stali, razlog se ne zna. Takođe saznajemo da postoji mogućnost da Hotel bude prodat.
Kakva budućnost čeka tridesetak porodica koje žive u veoma teškim uslovima u Hotelu Obrenovac, i kada će biti izgrađeni socijalni stanovi ostaje nam da vidimo.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
