Izvor: B92, 27.Okt.2019, 00:14

Pomeranje sata: Kada smo i zašto smo uveli letnje vreme

Pomeranje sata: Kada smo i zašto smo uveli letnje vreme

U noći između subote i nedelje pomerite kazaljke sa tri na dva sata. Telefoni, tableti i računari će to sami uraditi.

Tik-tak. Vreme je da se ponovo pomera sat.

I ne, nećete spavati duže, ako unapred uračunate razliku.

Na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru u noći između subote i nedelje - kada se kazaljka sa tri sata pomeri na dva.

Zahvaljujući pametnim telefonima, računarima i ostalim uređajima povezanim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na internet - to se često završava automatski.

Poslanici Evropskog parlamenta u martu ove godine izglasali su da se ukida pomeranje sata od aprila 2021. godine.

Dotad će sve zemlje EU morati da odaberu letnje ili zimsko računanje vremena.

Iako je bilo najava, Vlada Srbije i dalje nije donela zakon kojim bi se to promenilo.

Ni u Evropi nisu postojala pravila koja bi važila za sve.

Tokom Drugog svetskog rata Britanci su, na primer, duplirali uštedu - pomerali su časovnike dva sata unapred.

Tek posle ovog rata u Americi je nastao haos sa računanjem vremena, piše portal Astronomija.

U zapadnoj Virdžiniji na jednoj autobuskoj liniji od pedesetak kilometara putnici su čak sedam puta morali da pomeraju kazaljke na časovnicima da bi ih uskladili sa propisanim tačnim vremenom.

Transportni, kao i mnogi drugi gubici bili su milionski.

Letnje vreme je u tadašnju Saveznu Federativnu Republiku Jugoslaviju stiglo, prvi put, tek 27. marta 1983. godine.

Neusklađenost zbog pomeranja sata doskoro je pravila probleme ljudima.

Ekstreman primer su palestinski gerilci koji su pre 20 godina sa Zapadne obale prokrijumčarili tempirane bombe u Izrael.

U septembru 1999. Zapadna obala je još bila na letnjem računanju vremena, dok je Izrael pomerio časovnike za jedan sat unazad.

Palestinci nisu znali za promenu vremena i bombe su eksplodirale sat pre nego što su planirali, dok su ih još postavljali.

Poginula su trojica ekstremista koji su, navodno, planirali da ubiju više stotina ljudi.

Danas na svetu čak 110 od 192 države koristi letnje računanje vremena, a ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, piše Nacionalna geografija.

Većina zemalja koje ga koriste su u Evropi i Severnoj Americi.

Island je izuzetak, pošto je mnogo severnije od cele Evrope i ima ekstremnije varijacije dnevnog svetla i mraka tokom godine, da ne bi imali mnogo koristi od pomeranja sata.

Belorusija, Gruzija i Rusija su, takođe, odabrale da imaju isto vreme i zimi i leti.

Za zemlje na ekvatoru, gde dnevnog svetla ima približno isto tokom cele godine, nema potrebe za ovakvim uštedama.

Tako je i u Arizoni i na Havajima, koje imaju sunca tokom cele godine. Sve ostale savezne države u Americi pomeraju sat u proleće i jesen.

I za i protiv

Članice EU dobile su 2001. obavezu da uvedu takozvano - letnje vreme, kako bi se trgovina i transport na zajedničkom tržištu nesmetano odvijala i smanjili troškove energije.

Dodatni dnevni sati u letnjem periodu mogli bi da smanje troškove građana na veštačko osvetljenje i omoguće im da slobodno vreme provedu na otvorenom.

Ipak, pokazalo se da su realne uštede energije prilično marginalne.

Smanjenje električne energije nadoknađuje se povećanom upotrebom grejanja ili klimatizacije, a takođe i goriva u vozilu.

Pritom, neki od glavnih trgovinskih partnera EU - poput Kine, Rusije i Turske - ne pomeraju sat.

U skladu sa novom zakonskom regulativom, građani EU poslednji put će podešavati satove u proleće 2021.

Zimsko računanje vremena traje do poslednjeg vikenda u martu.

Finska je pozvala na ukidanje letnjeg vremena, nakon što je 70.000 građana potpisalo peticiju kojom se to zahteva.

U junu Finska ima 18,5 sati dnevne svetlosti, a u decembru samo 5,5 sati, dok u Grčkoj leti dan traje 14,5 sati, a zimi 9,3 sata.

Obe zemlje u istoj vremenskoj zoni - istočnoevropsko vreme (GMT + 2).

Pojedine naučne studije pokazale su da promene sata imaju negativne efekte na zdravlje ljudi.

U studije Evropske komisije navodi se da bi "efekat na bioritam ljudi mogao da bude ozbiljniji nego što se prvobitno mislilo".

Smatra se da to može dovesti do poremećaja sna, ali i povećanog broja srčanih udara i kardiovaskularnih problema.

Dalje, to može uticati na porast broja saobraćajnih nezgoda.

Takođe, pomeranje sata podrazumeva da deca u jesenjim mesecima ujutro kreću u školu po marku, što može biti opasno.

Na drugoj strani, autori Dženifer Dolijak i Nikolas Senders navode da se najveći broj uličnih zločina dogodi tokom popodneva između 17 i 20 časova i preporučuju letnje računanje vremena.

Oni smatraju da više prirodnog svetla u tom periodu može da pomogne žrtvama i prolaznicima da uvide moguće pretnje, kao i da kasnije identifikuju počinioce".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.