Izvor: Blic, 06.Dec.2017, 19:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PUCANJE SNEGA NA RUSKOJ ZIMI Četvrto pismo reditelja Milana Neškovića iz Jaroslava
Do pre neku godinu cela planeta je prelazila sa letnjeg na zimsko računanje vremena. Onda je Rusija odlučila da to ukine jer je besmisleno, što možda i jeste. Taj princip je izmišljen da smanji upotrebu energije. Eksperiment je evidentno neuspešan.
Znam da prelazak zavisi od kontinenta i da se ne dešava u isto vreme na celoj planeti. Učio sam u školi da zima na severnoj hemisferi počinje 21. decembra, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a istog dana leto na južnoj. Opkladio sam se sa glumcem da je tako. Nisam bio u pravu! U Rusiji je sve drugačije, pa čak i godišnja doba. Zima je počela 1. decembra i trajaće do 28. februara. Govorim o kalendarskoj zimi. U Jaroslavu je ove nedelje za moje pojmove jezivo hladno, a većina ovdašnjeg stanovništva i dalje nosi jesenju garderobu, pošto njima “još nije zima”. Setite se prošle zime u Srbiji kada smo spojili -15 svake noći tokom dve nedelje, na to dodajte košavu koja neprestano duva i vlažnost vazduha od sto procenata pa sve duplirajte jer je Volga koja protiče kroz Jaroslav mnogo veća sila od Dunava i otprilike vam je jasno koliko je hladno tokom prvih zimskih dana u Rusiji.
Napisao sam pre dve nedelje da u Voklov teatru ne postoji reč NJET. Lagao sam. Finansijska služba je ista kao i u svakom pozorištu u Srbiji. Ponašaju se kao da je svaka rublja potrošena na deo scnografije i kostima otet zalogaj iz usta njihovog novorođenog deteta, a ne korišćenje namenskih sredstava nacionalnog teatra. Tražio sam motornu testeru juče. Nabavna rekviziterka je plakala zato što košta koliko košta. Eto jedne ogromne pozorišne i ljudske sličnosti bratskih naroda. Ljudi u represivnim sistemima misle da će nekom vrstom uštede dobiti makar pohvalu od svog nadređenog, kad već neće povišicu ionako male plate. Setite se jednog bivšeg ministra koji je vratio pare u budžet na kraju godine!
Uloga pozorišta nije da pravi suficit. Uloga pozorišta je da ne zna šta znači suficit.
Danas (za vas koji čitate juče) je moj kolega, i prijatelj, Valerij Kirilov započeo probe u Beogradskom dramskom pozorištu. Nadam se da je dočekan sa istom količinom ljubavi, strasti i radne etike koju odlikuje Volkov teatar odakle dolazi. Molim sve uključene u projekat da mu omoguće da se oseća udobno tokom rada. On je to zaslužio svojim ljudskim kvalitetima pre svega, a pride je i Narodni umetnik Ruske Federacije. Dakle, nešto kao član SANU. Da je Srbin, tražio bi da mu se ljubi ruka na ulazu u pozorište. Sreća te je Rus, jedan od stopedeset miliona pa nema iluzije o sopstvenoj grandioznosti.
Sutra mi dolazi devojka i dramaturg. U pitanju je jedna osoba, ali ne znam ko mi od njih dve više nedostaje. Njoj apsolutno verujem. Dugo već radim sam. Ne znam da li od šume umem da vidim drvo. Zato se i plašim prvog progona pred njom. Biće brutalno iskrena. To mi je potrebno isto koliko i devojka posle te probe kada budem očajan, a biću. Skorseze je jednom prilikom rekao: “Kome bukvalno nije fizički loše prilikom gledanja prve montirane verzije svog filma, taj ne treba da se bavi ovim poslom!” Dragi Martine, meni je uvek tako na prvom progonu.
Upravo sam dobio užasne vesti. Moja kostimografkinja je zapatila neku infektivnu bolest i neće doći kada je planirano. Ne znam da li će uopšte doći. Gledam njene skice i krojeve. Dali smo direktivu krojačnici da ne rade ništa na svoju ruku dok kostimografkinja ne dođe. Da je scenografgija, snašao bi se. Sad već paničim. Kasno je. Nemam vodke u zamrzivaču. Prestali su da prodaju alkohol u 23 h. “Dudki bar” radi do 02.00 h radnim danom. Napolju je -13. Subjektivni osećaj je minus beskonačno kaže Yahoo weather. Sneg na ovim temperaturama zaista "puca", kako kaže, Dostojevski. To je neki neobičan osećaj propadanja tokom hodanja praćen zvukom lomljenja. Nikada to nisam doživeo. To osećanje me goni da se presvučem i izađem napolje. Uskoro će novi dan. Ponedeljkom uveče u Jaroslavu možete da pijete vodku ili da se istetovirate. Ne volim mastilo. Srećom.
.jpg)
