Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Maj.2018, 06:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vučić: Želim da verujem u rešenje za Kosmet prihvatljivo za građane

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je danas da je Samitom EU - Zapadni Balkan otvoreno novo poglavlje u regionu i da su ovo dobri signali za očuvanje stabilnosti, bezbednosti i sigurnosti na Balkanu, jer su se učesnici kroz otvoren i iskren razgovor bolje razumeli.

On je, na kraju Samita, preneo da je imao mnogo bilateralnih susreta u Sofiji, navodeći da se sastao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << britanskom premijerkom Terezom Mej, predsednikom Evropske komisije Žan Klod Junkerom, predsednikom Saveta EU Donaldom Tuskom, kao i predsednikom Evropskog parlamenta Antoniom Tajanijem, kao i sa najmanje još deset premijera.

"Razgovarali smo o problemima koji su pred nama, jer je posao lidera ne da razgovaraju o lepim stvarima, već da rešavaju probleme", naglasio je Vučić u izjavi novinarima.

"Želim da verujem da će u narednom periodu Srbija imati snage, ako bude postojala volja za kompromisom s druge strane, da dođe do rešenja koje će biti prihvatljivo za njene građane, a koje se tiče KiM. Mi ćemo dati sve od sebe i borićemo se za to. Da li ćemo uspeti ne zavisi samo od nas", poručio je on.

"Napadi na novinare neće se dogoditi u Srbiji"

Vučić je poručio da se strašni napadi i ubistva novinara u Srbiji neće dogoditi.

"Slušao sam druge da će se u Srbiji dogoditi strašni napadi i ubistva i sve ostalo, ali su se oni desili u skorije vreme u Slovačkoj, na Malti, u Crnoj Gori. Za sada se nisu dogodili u Srbiji. Da li ste čuli da su se neki od ovih slučajeva dogodili u Srbiji? Ne, niste i neće se dogoditi", rekao je Vučić, prenose Vijesti.

"Apsolutno sam siguran da nešto moramo da uradimo, jer je jedan deo naših medija i građanskog društva iz nekog razloga nezadovoljan. Ja sam spreman da ih saslušam i da vidim šta možemo da uradimo kako bismo prešli preko različitih mišljenja i da vidimo šta možemo da uradimo kako bismo seli zajedno i pronašli najbolja rešenja za sve. Ali, molim vas, kupite sutrašnje novine i kažite mi da li je iko sem mene više izložen napadima", poručio je Vučić u razgovoru za Euronews.

Vučić je rekao da je veoma važno govoriti i o zaključcima koji se tiču digitalne agende, ne samo izjave koja je potpisana, već šta sledi - više novca koji će biti izvođen za digitalnu infrastrukturu, jer će to biti jedan od uslova rasta naše privrede u narednom periodu.

Preneo je da je razgovarano i o drugim infrastrukturnim projektima, a jedan od njih je izgradnja autoputa Niš-Priština.

"Očekujemo da ćemo krenuti u suštinsku izgradnju tog puta pre kraja ove godine. Mi bismo platili 80 odsto, a pomoćiće nam EIB, te će 20 odsto biti grantovi. Taj put bi mnogo značio za najsiromašnije delove naše zemlje, deo nišavskog i topličkog okruga", objasnio je Vučić.

Rekao je da je Srbija imala veliku čast da bude dobro predstavljena na ovom skupu, dodajući da su pozitivno o Srbiji i njenom rukovodstvu govorili kancelarka Merkel i predsednika Francuske Emanuel Makron, što je velika čast i važna stvar.

"Videli smo danas koliko prijatelja imamo. Zahvalio bih se svima koji su se zalagali za Srbiju, od Tajanija, kancelara Sebastijana Kurca, do Viktora Orbana koji je najotvorenije tražio prijem Srbije u EU do 2025.. Tražiće da to bude potpuno jasno rečeno. Svim tim prijateljima sam veoma zahvalan na podršci Srbiji", naglasio je on.

Vučić je dodao da je za Srbiju važan potpisan sporazum o gasnom interkonektoru sa Bugarskom zbog problema za koji se očekuje da će nastati od 2019., pa mora brzo da se rešava, jer Srbija, kako se industrijski razvija troši više gasa, a kako skaču cene nafte i gasa, važno je da ne poskupi gas koji trošimo.

Da li je došlo do otopljavanja odnosa sa Tačijem?

Upitan da li je došlo do otopljavanja odnosa sa Hašimom Tačijem, pošto je navodno sa njim pričao na Samitu, Vučić je objasnio da je za vreme zajedničke fotografije svih učesnika stajao između rumunskog kolege Klausa Johanisa i kancelarke Merkel.

"Onda je Merkel pozvala Tačija i mene, sa Borisovim da razmenimo par rečenica. Uvek tražite velike vesti, a ja sam neko ko želi da vidi značajan napredak da bi mogao da kaže tako nešto. Za sada se nadam da ćemo nastaviti dijalog, pa ćemo videti rezultate", poručio je on.

Preneo je da je britansku premijerku Terezu Mej pozvao da poseti Srbiju, jer posle Margaret Tačer nije bilo posete na tom nivou iz Velike Britanije.

Takođe je dodao da je sa Mej razgovarao o regionalnim i evropskim, ali i globalnim pitanjima.

Sa Merkelovom, sa kojom se viđa češće, dodajući da je posebno ponosan što ona želi da nas čuje, kazao je da je razgovarao o srpskoj privredi, srpskom pravosuđu i učešću Venecijanske komisije u tome kakve će procene da donesu na ustavne amandmane.

"Ja sam rekao da bez pozitivne procene neće biti bilo kakvog usvajanja ili predlaganja na usvajanje u Srbiji", dodao je on.

Podsetio je koliko je Nemačka važna za Srbiju, da je motor razvoja, i da zapošljava 47.000 ljudi u Srbiji.

Na konstataciju da najveći broj uvoza proizvoda na Kosovu dolazi iz Srbije, Vučić je kazao da je to valjda normalno, logično i podrazumevajuće.

"Bili smo najprisutniji na sajmu privrede u Prištini. Očekujem da uvek budemo toliko prisutni. Lično sam dao dozvolu srpskim kompanijama i naložio vlastima da nikome ne prave probleme. MI želimo slobodnu trgovinu, slobodan protok ne samo roba, već i kapitala, da ulažemo mnogo više svuda. Srbija ima u trgovinskoj razmeni suficit sa svima u regionu i sa Makedonijom, Crnom Gorom, BiH, čak i Hrvatskom. Želimo dalje da je povećavamo. Naši BDP-i su mali i moramo mnogo toga da radimo da bismo uspeli da napravimo bolje rezultate", objasnio je on.

Na kraju je upitan da li strahuje da bi, nakon političkih promena u Rimu, Italija mogla postati manji prijatelj proširenja, Vučić odgovorio da je na skupu Evropske narodne partije Italija bila tema koja je nadkrilila ceo Zapadni Balkan.

"Mi smo izuzetno cenili saradnju sa vladom Paola Đentilonija i nadamo se da će Italija ostati posvećena proširenju EU. Pomalo svi strepimo kako se stvari odvijaju u Italiji. Ali nadamo se da ćemo, koju god vladu bude postavio predsednik Italije, biti u stanju da sa njom uspostavimo jezik, saradnje, poštovanja i prijateljstva", zaključio je on.

Sa Plenkovićem o bilateralnim odnosima

Vučić je razgovarao je sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenković o bilateralnim odnosima i evropskim integracijama.

"U Sofiji pred početak samita EU Zapadni Balkan razgovarao sam i sa predsednikom Vlade Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem  o bilateralnim odnosima i evropskim integracijama", objavljeno je na Vučićevom tviter nalogu.

Na tviteru je objavljena i fotografija predsednika Srbije i premijera Plenkovića

Predsednik Evropskog parlamenta je u razgovoru sa Vučićem istakao da je moguće postići dogovor o pristupanju Srbije članstvu u EU do 2025. godine, što je inicijalni datum koji je sadržan u Strategiji EU o pristupanju zemalja Zapadnog Balkana, usvojenoj u februaru ove godine, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika Srbije.

"Optimista sam povodom vašeg članstva", rekao je Tajani i istakao da je predložio paket od 10 milijardi evra za infrastrukturne projekte na Zapadnom Balkanu, kao i da je Srbija važna za Evropu.

Predsednik Vučić zahvalio je predsedniku Evropskog parlamenta na ohrabrenju i podršci koju pruža Srbiji na njenom evropskom putu.

"Važno je raditi na vladavini zakona i to će pomoći bržim evropskim integracijama Srbije", zaključila su dvojica sagovornika.

Sa Merkelovom o dijalogu sa Prištinom i Ustavu Srbije

Vučić je sa  Merkelovom razgovarao o nastavku dijaloga sa Prištinom, ustavnim amandmanima koji se tiču pravosudnog sistema koji su poslati Venecijanskoj komisiji, situaciji u regionu i stabilizaciji prilika.

Dvoje sagovornika su naglasili da je neophodno raditi na ubrzanju svih aktivnosti na unapređenju dijaloga sa Prištinom, a predsednik Vučić zahvalio je kancelarki Merkel na njenom doprinosu i podršci liderima Zapadnog Balkana, kao i na podršci infrastrukturnim projektima i digitalnoj agendi.

Vučić i Merkelova razgovarali su i o svim značajnim globalnim pitanjima, navodi se u saopštenju Pres službe predsednika Republike.

Zanimljivo je da je kosovska delegacija došla odvojeno. Najpre je, naime, u Palatu, uz policijsku pratnju, došao predsednik privremenih kosovskih institucija Hašim Tači. A nakon toga, bez policijske pratnje, u odvojenom vozilu, van kolone delegacije, "pojavili" su se kosovski premijer Ramuš Haradinaj i ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli.

Potpisano više izjava i memoranduma

Na Samitu je danas potpisano više sporazuma.

Tako su najviši predstavnici zemalja Zapadnog Balkana potpisali izjavu podrške digitalnoj agendi za Zapadni Balkan.

Srbija je još potpisala Memorandum o razumevanju između Srbije i Evropske investicione banke, a potpisali su ga ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i direktor za Zapadni Bakan EIB Mateo Rivelini.

Zatim je Antić sa bugarskom koleginicom Demenškom Petkova potpisao Zajedničku izjavu o izgradnji projekta gasnog interkonektora Bugarska - Srbija.

Potpisivanju sporazuma prisustvovali su i zvaničnici EU, bugarski premijer i predsednik Srbije.

Priprema za održavanje Samita, na kojem učestvuje i Kosovo, obeležilo je i to što je Španija zauzela čvrst stav da je za zvanični Madrid, koji Kosovo ne priznaje, neprihvatljivo učešće ukoliko se Kosovo predstavi kao država.

Španski premijer Marijano Rahoj upozorio je da neće sesti za sto gde bude sedeo i predsednik Kosova.

Bugarska je zato Samit organizovala po takozvanom Gimnih formatu, koji podrazumeva prisustvo svih učesnika, bez naziva i obeležja zemalja ili regiona, a u nacrtu deklaracije koja bi trebalo da bude usvojena, a u koju je Tanjug imao uvid, trenutno se ne pominje niti jedna država Zapadnog Balkana.

Tusk: Ne vidim drugu budućnost za Zapadni Balkan nego onu u EU

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk kaže da ne vidi drugu budućnost za Zapadni Balkan nego onu u EU.

"Ne postoji "plan B". Zapadni Balkan je sastavni deo Evrope i pripada našoj zajednici", poručio je Tusk.

Predsednik Evropskog saveta je ocenio da je na samitu jasno napravljen ozbiljan i značajan korak na evropskom putu celog regiona. On kaže da je potvrđena posvećenost EU evropskoj perspektivi celog regiona i poručuje da EU jeste i da će ostati najpouzdaniji partner celog Zapadnog Balkan.

"Ja ne vidim drugu budućnost za Zapadni Balkan nego u EU. Nema druge alternative ili plana B. Zapadni Balkan je sastavni i deo Evrope i pripada našoj zajednici", poručio je Tusk.

Donald Tusk kaže da se tokom samita u Sofiji razgovaralo o tome kako da se poboljšaju veza unutar regiona, ali i veze EU sa Zapadnim Balkanom i to u oblasti međuljudskih kontakata, ekonomije, infrastrukture i digitalnih programa.

"Želim da budem jasan. Agenda povezivanja nije alternativa niti zamena za proširenje. To je način da se vreme između danas i sutra iskoristi efikasnije nego ranije kako naši građani i kompanije ne bi čekali na sve dobrobiti EU integracija", kaže Donald Tusk.

Predsednik Evropskog saveta kaže da je usvojena Agenda sofijskih prioriteta paket mera koji dodaje nove inicijative trenutnoj saradnji EU i Zapadnog Balkana.

Tusk kaže da je dogovoreno da se duplira finansiranje programa za razmenu studenata Erasmus plus kao i da se radi na smanjenju tarifa rominga i stvaranju boljih uslova za privatni sektor kroz bolje bankarske garancije.

"Smatram da je previše vremena prošlo od prethodnog samita u Solunu i zato smo odlučili da se ponovo sastanemo za dve godine u Hrvatskoj. To je najbolja ilustracija činjenice da je integracija Zapadnog Balkana vrhunski prioritet za EU", navodi Tusk.

Tusk je ocenio da se tokom razgovora lidera EU i partnera sa Zapadnog Balkana niko nije "pretvarao da je sve jasno i jednostavno", ali da svih 28 lidera EU govore o evropskoj perspektivi regiona.

"Ako uporedimo ovaj regiona sa drugim delovima Evrope, kada govorimo o "problemima po glavi stanovnika" Zapadni Balkan je ispred Francuske i Nemačke zajedno. Zato moramo da budemo uporni, tvrdi, optimistični ali i oprezni sa našim obećanjima", zaključio je Donald Tusk.

Borisov: EU ne treba da strahuje od proširenja na Zapadni Balkan

Premijer Bugarske kaže da EU ne treba da plaši pristupanje regiona Zapadnog Balkana koji ceo ima BDP koliko Slovačka, a populaciju manju od Rumunije.

"Zapadni Balkan ima 17,7 miliona ljudi i BDP od 96 milijardi evra. Da li je to velik strah i opasnost za EU", upitao je Borisov po završetku Samita.

Premijer Bugarske kaže da se na Samitu u Sofiji vodila plodonosna i iskrena diskusija onih koji su za i protiv različitih pristupa proširenju i ulaska Zapadnog Balkna u EU.

Premijer Bugarske se na konferenciji za medije zapitao i da li je bolje da region Zapadnog Balkana pregovara sa EU i stremi ka ispunjavanju evropskih kriterijuma ili da se dopusti da "drugi geopolitički igrači ojačaju svoj ionako visok uticaj u regionu".

"Jasno je da sa svim pitanjima koje imamo sa velikom strateškim igračima u svetu sva snaga EU leži u njenom jedinstvu", poručio je Borisov.

Govorivši o jedinstvu, on se osvrnuo na činjenicu da su se u Sofiji danas rukovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači, da su Angela Merkel, Tereza Mej i Emanuel Makron zajedno šetali Sofijom, kao i da Aleksis Cipras i Zoran Zaev imaju dobre vesti o mogućem sporazumu oko imena Makedonije.

Borisov je najavio da će se o proširenju na Zapadni Balkan lideri EU ponovo baviti u junu.

Merkel: Nisam pobornik datuma pristupanja

Nemačka kancelarka Angela Merkel je istakla da o brzini pristupanja Zapadnog Balkana odlučuje ispunjavanje uslova, te da nije pobornik datuma.

"Nisam pobornik nikakvih datuma. Pristupni proces je nešto što mora biti zasnovano na ispunjavanju uslova i obaveza, i ne radi se o vremenskom horizontu, već o tome šta je postignuto, na primer u vladavini prava, borbi protiv korupcije, rešavanju bilateralnih sporova. Slovenija i Hrvatska i dan danas imaju još spor oko granice. To ne želimo da se više dešava u EU", poručila je nemačka kancelarka u Sofiji.

Merkel je, na konferenciji za štampu, kazala da je na današnjem skupu bilo reči o saradnji i evropskoj podršci za važne infrastrukturne projekte, a da nije doneta nikakva odluka o pitanju proširenja.

"Odluka o proširenju biće doneta na Savetu EU u junu. Jasno je da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju jasnu perspektivu pristupanja", poručila je ona.

Merkel je ukazala da je Samitu prethodio niz aktivnosti, te da je i sama imala sastanke sa više predsednika i premijera regiona, dodajući da je to bila faza intenziviranja odnosa sa Zapadnim Balkanom.

Naglasila je da je veoma važno povezivanje, to jest infrastrukturni projekti, jer se pokazalo da tamo gde se ljudi susreću postoji manje tenzija.

"Zato verujem da treba brzo da napredujemo u toj oblasti", podvukla je ona.

Merkel je izrazila zadovoljstvo što je mogla da čuje da razgovori Grčke i Makedonije dobro teku i da su obe zemlje ukazale da je ostvaren značajan napredak, iako nisu još na cilju.

"Bilo bi poželjno da se resi pitanje imena, jer od toga mnogo zavisi Makedoniji", rekla je ona.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

BKTV News: Borisov: EU ne treba da strahuje od proširenja na Zapadni Balkan