Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Okt.2020, 06:28

Vučić: Srbija posvećena kompromisu, Priština insistira samo na priznanju

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je danas da Priština mora da promeni stav da je jedino rešenje da Srbija prizna tzv. Kosovo, i da shvati da je neophodno da se primene svi potpisani sporazumi, pre svega, Briselski. On je istakao da se samo tako može naći kompromisno rešenje, a kompromisu, kako ističe, nema alternative.Predsednik Srbije je to rekao na specijalnom on lajn panelu "Beograd-Priština, nema rešenja bez poverenja", u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma, na kojem >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je učestvovao i kosovski premijer Avdulah Hoti.

Vučić je rekao da za Srbiju situacija oko Kosova i Metohije nije laka, imajući u vidu da su 22 od 27 članica EU priznale nezavisnost Kosova, ali je ukazao da je, u skladu sa UN i Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, sve suprotno od onoga što kažu neke velike sile.

"Nismo u lakoj, ni jednostavnoj situaciji i voleli bismo da vidimo postizanje kompromisa dve strane”, poručio je predsednik Srbije.

On je izrazio nadu da će se Evropska unija boriti, zajedno sa obe strane, za postizanje kompromisa, jer on, naglašava, nema alternativu.

"Da li će biti lako, da li smo spremni za kompromis? Uvek ćete čuti iz Prištine da samo Srbija treba da prizna Kosovo, da će oni uraditi isto i da je onda sve rešeno. Međutim, komplikovanije je od toga“, ukazao je Vučić.

Istakao je da moramo da promenimo atmosferu i implementiramo sve što je potpisano, počev od Briselskog sporazuma iz 2014, kao i da menjamo sveukupnu atmosferu.

Vučić je ukazao da je neophodno da se razgovara o ekonomskim vezama.

Ocenio je da su dve strane, takođe, daleko od pomirenja, i da treba raditi na tome, kao i prekinuti sa tim da gledamo jedni na druge kao protivnike i neprijatelje, već da nalazimo mogućnosti za saradnju.

"Nisam optimista, ali smo privrženi procesu pronalaženja rešenja i spremni smo da radimo snažno na tome“, zaključio je Vučić.

Srbija posvećena kompromisu, Priština insistira samo na priznanju

On je ponovio da je Srbija spremna da razgovara o suštinskim i velikim pitanjima, ali da kompromis mora biti upravo to - kompromis, a ne nametanje Srbiji bilo čega, jer nije rešenje.

"Moramo da radimo snažnije i da svi, i veliki međunarodni igrači, pokušamo da nađemo i postignemo kompromisno rešenje", rekao je Vučić na panelu na kojem su učestvovali i premijer privremenih prištinskih institucija Avdulah Hoti i specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak i istakao da treba saslušati sve političke ideje.

"Moramo uložiti mnogo napora i moramo da budemo strateški i tehničko-politički orijentisani", rekao je Vučić i dodao da će Srbija biti potpuno privržena procesu i uložiće puno napora u pronalaženje kompromisa.

Na konstataciju moderatora debate, Kamerona Mantera, bivšeg ambasadora SAD u Srbiji, da je neophodno građenje javne svesti o potrebi žrtve kako bi se postiglo rešenja i pitanja šta radi na tome, Vučić je ponovo istakao da je neophodan konsenzus.

On je ukazao da u prištinskoj javnosti ne postoji ta ideja ,već samo insistiranje da se sve mora rešiti priznanjem nezavisnosti, da Priština dobiju sve, da neko izvrši pritisak na Srbiju i da Beograd prizna Kosovo.

Predsednik je rekao da nije zadovoljan ni nivoom racionalnog i realnog pristupa građana u Srbiji ovom problemu, iako, ističe, vlada stalno govori istinu, iako nije lako diskutovati o realnim opcijama o pitanju kakvo je Kosovo.

Vučić je naglasio da obe strane vide jedna drugu, ne samo kao političke protivnike, već kao nacionalne protivnike sa kojima treba da se bore, i da to vlasti u Srbiji i Prištini moraju da menjaju.

"Moramo da budemo realniji", rekao je Vučić.

On dodaje da iz EU ne može da se čuje ni šta je, kako se metaforično izrazio"šargarepa", već samo to da će rešenjem dve strane moći da se približe EU, što dodaje, "običnom" narodu ne znači mnogo.

"Niko ne kaže da ćemo biti članica. Uvek postoji neko 'ali', a to 'ali' nije postojalo kada su pristupile Rumunija i Mađarska", primetio je on, uz opasku da je EU izgubila atraktivnost za region, ali i region za EU.

Vučić je skrenuo pažnju na to da je Hoti, samo na ovom panelu, 12 puta ponovio formulaciju "dve zemlje", dodajući da mu je i ranije skrenuo pažnju da, ukoliko želi međusobno približavanje, ne treba da govori na taj način.

"Šta ako bih ha rekao sada da nismo dve zemlje, već samo jedna koja je članica UN, što je tačno?", zapitao je učesnike foruma Vučić uz poruku da on zato i govori o potrebi izgradnje poverenja, da je to najvažnije i da na tome mora da se radi.

"Moramo da se poštujemo. Ako žele da umanje (značaj) ustava Srbije, da kažu da nema postojeće Rezolucije UN 1244, mi možemo govoriti suprotno i onda šta bi bio zaključak?", upitao je takođe Vučić

Ponovio je da je potreban kompromis,razumevanje za srpski stav, kao i za to da Srbija mora da brine o Srbima na KiM.

Vučić je podsetio da je sedam i po godina prošlo od potpisivanja Briselskog sporazuma, da je Priština imala samo jednu obavezu - da uspostavi ZSO, a odgovor na to je - "nismo zainteresovani da uspostavimo ZSO pre priznanja".

"Nije potpisano u Briselu da ćemo mi priznati Kosovo, već je potpisano i garantovano od strane EU da će Priština ispuniti preuzete obaveze", podsetio je predsednik.

On je uz to primetio da je onda neophodno da se definiše o čemu se razgovara - o kompromisu ili većem pritisku na Srbiju?

"Obe strane moraju da budu podjednako nezadovoljne i zadovoljne, ako želimo kompromisno rešenje. Sve druge ideje neće nikada biti uspešne. Meni politički poeni ne trebaju i zato sam spreman da razgovaram o svim pitanjima, ali vidim da je interna agenda Prištini mnogo važnija od strateških pitanja", konstatovao je Vučić.

On je ponovio da je neophodno raditi na stabilizaciji regiona i očuvanju mira, i da je uvek bolje razgovarati nego ne razgovarati, uz podsećanje da se razgovori koji su vođeni proteklih par godina smo pomogli da se sačuvaju mir i ljudski životi.

Na reči predsednika Vučića nadovezao se Hoti navodeći da nije reč o pregovorima za postizanje trgovinskog sporazuma između dve zemlje i o tome da li Srbija i Kosovo nešto dobijaju ili gube, već o postizanju sporazuma koji će obezbediti dugoročni mir i potpunu normalizaciju odnosa "dve zemlje".

"Tako da ne treba da bude okvir za diskusiju o tome sporazumu šta Srbija dobija ili gubi i šta Kosovo dobija ili gubi već je ključno da sagledamo realnost i vidimo šta će obe zemlje da dobiju", rekao je Hoti.

A, to su, kaže, mirni dobrosusedski odnosi, zajednički život i normalizacija odnosa, zatim da ljudi mogu da putuju, privrednici da posluju pod istim uslovima.

On je rekao da ima mnogo pitanja iz prošlosti koja treba rešiti, a najvažnije je rešavanje pitanja nestalih osoba.

"Tako da treba da prihvatimo realnost i da se prihvate neke stvari iz prošlosti kako bi mogli da idemo napred i obezbedimo mirnu budućnost za sve kao trajno rešenje za dve zemlje", poručio je Hoti.

Hoti dodaje da treba pronaći ne kreativno, već sistematsko rešenje koje će biti zasnovano na jasnim principima za dve zemlje sa jasnom evropskom perspektivom.

Istakao je da članstvo u EU i NATO nema alternativu.

Lajčak: Rešenje za tzv. Kosovo biće bolni kompromis

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je danas da će rešenje kosovskog pitanja biti bolni kompromis i istakao da bi taj proces trebalo držati van dnevne politike.

Lajčak je to rekao na specijalnom onlajn panelu "Beograd-Priština, nema rešenja bez poverenja", u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma, na kojem učestvuju i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti, kojima je zahvalio na posvećenosti dijalogu i tome što nekada primaju i teške kritike kod kuće.

Lajčak ističe da su svejedno "na pravoj strani istorije" i da će istorija to prepoznati.

On je istakao da je dijalog Beograda i Prištine proces koji će doneti održivi mir, prosperitet i bolji život za ljude, bolje šanse za biznis, kao i evropsku budućnost za region.

"Nadam se da ćemo uspeti jer je to u interesu svih građana Srbije, Kosova, Balkana, kao i EU i SAD", rekao je Lajčak.

On je naveo da rešenje zahteva kompromis i da ne može biti pobeda za jednu, a gubitak za drugu stranu, kao i da mora biti izvan dnevne politike.

"Ovo je ekstremno važan, izazovan i težak proces i važno je da smo svi toga svesni. Ovo je proces koji traži kompromis, to ne može biti pobeda za jednu stranu i poraz za drugu i ne bi trebalo da bude instrumentalizovan za dnevnu politiku", rekao je Lajčak.

Istakao je da za dijalog potrebna pomoć međunarodne zajednice, EU i SAD i snažna posvećenost partnera na obe strane.

"Vidim ovu povećenost sa strane Aleksandra Vučića i Avdulaha Hotija, ali nisu svi na njihovoj strani srećni zbog toga", rekao je Lajčak.

Briselski zvaničnik takođe je rekao da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine važan element u rešavanju izazova u regionu i da je suština da se postignu tri cilja - normalizovanje odnosa, postizanje rešenja na evropskim vrednostima i normama kako bi se region približio evropskoj budućnosti, kao i da ceo proces doprinese regionalnoj stabilnosti.

"To nije lak proces, rešenje će biti bolni kompromis, ali će biti vredno toga", rekao je Lajčak

Bez mira, kako je istakao, ne može biti rešenja za mnoge regionalne probleme, ni održivog mira bez partnerstva i poverenja, što se odnosi na sve sfere života, od ekonomije do napretka.

Pitanje je, kaže, kako može da se postigne mir i izgradi poverenje.

Jedan od načina je pomirenje, kaže Lajčak i navodi da ceo region mora da se suoči sa bolnom istorijom iz koje mora i da se nauči.

Treba, kako je rekao, svaka strana da otkrije istinu i da snosi posledice, bez ozbira na to koliko će biti bolne.

"Ali to moraju da urade eksperti, istoričari i pravosuđe...Ostavite istoriju istoričarima, a procese pravosuđu. To nije posao za političare, oni moraju da se fokusiraju na današnje probleme, a ne da kapitalizuju od prošlosti", rekao je Lajčak.

Druga stvar je evropska budućnost, rekao je Lajčak i naveo da zemlje Zapadnog Balkana imaju i zajedničku buducnost, a to je evropska budućnost.

Lajčak je rekao da svaki lider na Balkanu, kada se suočava sa nekim problemom, mora da razmisli da li mu korak koji će preduzeti vodi bliže članstvu u EU ili ne.

"Iskreno, ne mislim da se lideri pitaju to dovoljno često, jer da to čine, region bi više napredovao na evropskom putu", rekao je Lajčak.

Naveo je da je evropska perspektiva često "zamućena" i da su i zemlje EU oprezne kad je reč o proširenju, ali da se mora doći do toga da zemlje EU budu ubeđene da je proširenje dobro, a da zemlje kandidati shvate da je evropska perspektiva realna budućnost, a ne daleki san.

"Moj odgovor je težak rad", rekao je Lajčak.

Upitan šta će EU učiniti kako bi postala još jači partner na Balkanu, budući da postoje šumovi da je EU izgubila svoju atraktivnost u regionu, Lajčak je rekao da je činjenica da se EU suočava sa mnogim izazovima, ali da to uspešno čini.

Kako je naveo, usvojen je sedmogodišnji budžet, ekonomski plan oporavka, EU je pomogla državama članicama u borbi protiv kovida, kao i partnerima na Zapadnom Balkanu.

Podsetio je da je EU odvojila veliku sumu novca za partnere na Zapadnom Balkanu za oporavak ekonomije u kovid krizi i da je demonstrirala da je tu za partnere na Zapadnom Balkanu kao niko drugi.

"Čuo sam od mnogih lidera u regionu da ne bi mogli da se izbore sa covidom bez pomoći EU", rekao je Lajčak.

On kaže da bi EU mogla da bude brža u donošenju nekih političkih odluka, ali da je EU postojana, da poštuje svoje obaveze i da nema sumnje da će obećano i omogućiti, ali da i njeni partneri moraju da pokažu da su im integracije prioritet broj jedan.

"To je proces koji traje, bilo bi dobro da je brži, ali nisu nam potrebne nikakve nove ideje, treba da budemo pošteni i da implementiramo ideje koje su već na stolu", rekao je Lajčak.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...