Izvor: BKTV News, 24.Feb.2018, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uslov svih uslova! Sporazum sa Prištinom uvodi Srbiju u Evropsku uniju?
Da li će Brisel, ako Srbija i potpiše pravno obavezujuci sporazum sa Prištinom kao uslov za ulazak u EU, iz rukava izvući neki novi, pitanje je koje je aktuelizovao bivši americki ambasador u Srbiji Vilijam Montgomeri, a ovdašnju javnost, i to ne samo skeptike, podsetio na briselsku politiku "pokretnih ciljeva".
Taj termin, inače, pojavio se u srpskoj javnosti kada je postalo jasno da, onog časa kada >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << naša zemlja savlada neku od "prepreka", iz Brisela stiže upozorenje da je na vidiku nova.
Tako je "haški uslov" visio Srbiji nad glavom sve dok nisu isporučeni i poslednji begunci od haške pravde, Ratko Mladić i Goran Hadžić, da bi, gotovo sutradan, iskrsnulo pitanje Kosova i Metohije, do tada gotovo pa nepomenuto.
U međuvremenu se, doduše, pojavila još jedna "smetnja" pred Srbijom u vidu Rusije, te zahteva da Beograd uskladi svoju spoljnu politiku sa EU, pre svega po pitanju sankcija Moskvi.
Da li je, dakle, izvor zahteva koje Srbiji ispostavlja EU praktično nepresušan?
Montgomeri veruje da - jeste.
On je, naime, na pitanje Tanjuga o tome da se od Srbija pre ulaska u EU očekuje da harmonizuje spoljnu politiku sa evropskom, pa i kada se radi o Rusiji, ukazao da mnogi u EU uopšte ne žele nove clanice.
"Ako se Srbija ne prikloni, oni mogu da kažu: ’Nije spremna za EU‘. Ili, Srbija se prikloni i to pitanje nestaje, a pojavljuje se novo i tako bez kraja i konca“, kaže Montgomeri.
Sada je "uslov svih uslova" za evropske integracije - normalizacija odnosa sa Prištinom.
Kao da ta normalizacija zavisi samo Beograda, kako na to uporno podseća i predsednik Aleksandar Vučić, koji ukazuje i da se ne može govoriti o dogovoru ako se pri tom misli da jedna strana treba da dobije sve, a druga - ništa.
Na to je, bar zasad, sa Zapada stigla ravnodušna konstatacija: nađite kreativno diplomatsko rešenje.
Unapred je, međutim, sugerisano da nije prihvatljiv "višak kreativnosti", poput ideje o podeli Kosova, na primer, ali je, istovremeno, ostavljeno i dovoljno slobodnog prostora za moguća nova tumačenja, uslovljavanja i pritiske...
Uostalom, 2025. godina - kao godina koja je konačno, na više puta ponovljene zahteve predsednika Vučića da nam se stavi u izgled nekakav vremenski rok u kojem se Srbija vidi kao deo Unije - ne obavezuje previše EU, ali ostavlja dosta prostora i vremena za moguće nove zahteve.
To se ne može isključiti, pogotovo na fonu više puta poslednjih meseci ponovljenog "objašnjenja" da EU u novom talasu proširenja neće da ponovi ranije greške, odnosno da više "ne želi da uvozi probleme".
Neki od uslova lako se ponovo mogu izvući iz paketa bilateralnih tema, poput problema razgraničenja Srbije sa susedima, što je i navedeno u Strategiji za Zapadni Balkan...
Da li je, dakle, borba Srbije za ulazak EU "bez kraja i konca"?
Ako i jeste, ne može se poreći da i sama ta borba nije usmerena na ulazak kroz vrata EU, već je i put koji nas, kako kaže i srpski predsednik, približava vrednostima evropskih društava, kvalitetnijem životu i boljitku građana.
Direktor Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić za Tanjug kaže da Srbija ne može da odustane od nacionalnih interesa, ali i da morada razmišlja o ekonomskom jačanju, a tu, kako napominje, EU može da ima ozbiljnu ulogu i da nam pomogne.
Miletić istovremeno smatra da su uslovljavanja Srbije na tom putu kontraproduktivna.
Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović misli da nije bez značaja i težine činjenica da je Srbija zauzela ključno mesto u Strategiji EU.
Ona veruje da je ostvarenje te Strategije moguće, i da postoji "realna šansa" da Srbija "krupnim koracima" ide ka punopravnom članstvu.
"Da li će to biti jednostavan proces? Svakako ne, ali postoji dovoljan broj partnera u EU sa kojima delimo zajedničke interese i sa kojima vidimo značaj te zajedničke buduće perspektive", rekla je Joksimović.
Beograd i Priština 26. februara u Briselu nastavljaju tehničke razgovore o primeni Briselskog sporazuma.
Predviđeno je da razgovori traju dva dana i da se razmotri puna primena svih postignutih i implemetacija još neprimenjenih dogovora iz Briselskog sporazuma, na prvom mestu formiranje Zajednice srpskih opština.
Ekspertske delegacije Beograda i Prištine, predvođene direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Markom Ðurićem i glavnim pregovaračem Prištine Avnijem Arifijem, jednim od najbližih saradnika kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, u ponedeljak pre podne u Briselu nastavljaju razgovore, koji su bili otkazani 16. januara zbog ubistva Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici.
Izvori iz Evropske komisije za Tanjug kažu da se očekuje da razgovori dve strane budu konstruktivni i usmereni na rezultate u primeni otvorenih pitanja iz Briselskog sporazuma.
Navodi se da će se prvog dana razgovarati o pitanjima kao što su primena dogovora o slobodi kretanja i registarskim tablicama, upravljanju administrativnim prelazima i sprovođenju dogovora o pravosuđu.
Dva velika otvorena pitanja - formiranje Zajednice srpskih opština i energetika trebalo bi da budu na dnevnom redu drugog dana sastanka u zgradi Evropske službe za spolje poslove u Briselu.
”Puna implementacija svih dogovora u dijalogu je važna za napredak i Srbije i Kosova na putu ka EU”, napominju iz Brisela i pred ovu rundu razgovora.
Prema nekim izvorima, ukoliko u razgovorima u ponedeljak i utorak dođe do napretka po pitanju formiranja ZSO ili energetike to bi mogao da bude i povod najavljenog skorog sastanka predsednika Srbije Aleksandara Vučića i kosovskog predsednika Hašima Tačija.
Iz EU poručuju da je na njima dvojici da razgovaraju prvenstveno o ”novoj fazi” dijaloga, koja bi trebalo ”sveobuhvatno i suštinski” da reši odnose dve strane.
”Visoka predstavnica će predsednike Vučića i Tačija pozvati u Brisel u trenutku kada bude izvestan mogući značajan iskorak u dijalogu”, kažu za Tanjug u Briselu.
Iako u EU kažu da još nemaju zvanični datum za novu rundu dijaloga na visokom političkom nivou, kaže se da bi predsednici Vučić i Tači već mogli da se vide sledeće nedelje u na zajedničkom ručku, koji za lidere regiona u Sofiji organizuje premijer Bugarske Bojko Borisov, uz prisustvo predsednika Evropske komisije Žana Kloda Junkera, šefice EU diplomatije Federike Mogerini i komesara Johanesa Hana.
Pred nastavak tehničkog dijaloga, čija pauza traje više od godinu dana, iz Beograda najavljuju da će se tokom razgovora pokrenuti pitanje rezulata istrage ubistva jednog od lidera Srba sa KiM Olivera Ivanovića.
Istovremeno, iz Prištine navode da će predstaviti ”novi nacrt sporazuma o ZSO” koji bi trebalo da bude ”u skladu sa odlukom kosovskog Ustavnog suda", ali se o tome u Briselu ne može ništa čuti, pa nije jasno da li je samo reč o marketinškom "višku inicijative" iz Prištine.
.jpg)
