Izvor: Politika, 14.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija i Hrvatska između saradnje i nesporazuma

Posete najviših funkcionera dve zemlje uvod u popravljanje odnosa. – Zajednička težnja ka evropskim integracijama

Hrvatska i Srbija se, po svemu sudeći, pripremaju da započnu novo poglavlje u međusobnim odnosima, ali bez iluzija da će problemi biti rešeni brzo i lako.

Dve zemlje, koje slove kao ključni potencijalni partneri u regionu, neprekidno se nadmeću za lidersku poziciju, a imaju i različite poglede na situaciju u Bosni i Hercegovini. Srbija je čvrsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na pozicijama Dejtonskog sporazuma, a Hrvatska bi mogla da prihvati i njegovu reviziju. Ali, spoljnopolitičke okolnosti, odnosno činjenica da obe teže ka evropskim integracijama, teraju ih na ubrzano popravljanje odnosa.

„Delimo iste spoljnopolitičke ciljeve kada je reč o evropskim, a usudio bih se reći i evroatlantskim integracijama. To nam daje prostor da vodimo pragmatičan dijalog na bazi interesa. Naši odnosi će se kretati između emocija i interesa, biće potrebno stalno ih držati u fokusu. Mi nikada ranije nismo imali diplomatske odnose sa Hrvatskom. Uspostavljeni su 1996. godine, posle rata. Zato je svaki pomak u regulisanju odnosa dragocen, a svaki zastoj opasan”, kaže za „Politiku” Milan Simurdić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i bivši ambasador u Hrvatskoj.

Simurdić je uveren da su se okolnosti u kojima se razvijaju odnosi između dve zemlje bitno promenile. „Mi se nalazimo u nečemu što se može okarakterisati kao odnosi između saradnje i nesporazuma. To je realan okvir, ali nije iznenađenje ni za Beograd ni za Zagreb. Priznavanjem Kosova i hrvatskom tužbom pred Međunarodnim sudom pravde na svetlo dana su izašli svi problemi u vezi sa prošlošću – raspad zajedničke države i rat. Ostaje, međutim, da se u zajedničkom evropskom i evroatlantskom okviru traže adekvatna rešenja”, kaže on.

Kada je reč o teškom nasleđu prošlosti, saradnja pravosudnih i policijskih organa ima ogroman značaj. U Srbiji se sudi optuženima za zločin u Ovčari kod Vukovara, u Hrvatskoj su organizovana suđenja za zločin u luci Lora, Branimiru Glavašu za zbivanja u Osijeku kao i za zločin u Medačkom džepu, a pred Haškim tribunalom se sudi i srpskim i hrvatskim oficirima. Premijer Sanader je, posle izricanja presude za zločin u Ovčari, rekao da to pokazuje da je procese moguće uspešno organizovati u obe zemlje.

„Stranice prošlosti se sve manje i manje vraćaju, ukoliko je saradnja pravosudnih organa dobra. Ta saradnja je naročito važna zbog činjenice da ratni zločini ne zastarevaju i da ćemo još jako dugo živeti u njihovoj senci. Zajednički nam je interes da nas te teme ne koče”, kaže Simurdić.

Hrvatska strana svakako želi da amortizuje negativne posledice blokade sa kojom su suočeni kada je reč o Sloveniji. Hrvatski premijer Ivo Sanader kaže da se Zagreb, kada je reč o pograničnim problemima sa susedima, neće ponašati na način na koji se ponaša Slovenija prema Hrvatskoj. Ta izjava je važna, ali treba da izdrži test vremena. Srbija i Hrvatska nisu do kraja rešile spor samo na granici na Dunavu. Usvojen je protokol o principima razgraničenja i razmenjene su inicijalne karte sa linijama razgraničenja koje su dijametralno suprotne.

Suština spora je da Hrvatska insistira isključivo na katastarskim granicama, a Srbija smatra da Dunav kao ključna evropska međunarodna reka treba da bude granica sredinom vodenog toka. Simurdić smatra da je ohrabrujuće to što je pogranična saradnja dve zemlje bitno napredovala. Nema pograničnih incidenata, granične policije sve bolje sarađuju, saobraćaj nesmetano teče. Najava sporazuma o policijskoj saradnji je jako dobra činjenica. Kontrola granice je sve bolja i bolja, to u suštini diže poverenje, kaže on.

Dve zemlje imaju interes da što pre „zatvore” i humanitarni aspekt ratnih sukoba i da reše pitanja u vezi sa nestalima i izbeglicama. Srpske izbegličke organizacije govore o oko 2.500 nestalih Srba u Hrvatskoj, a Hrvatska strana traži oko 1.000 nestalih. Za međusobne odnose je veoma važna činjenica da najbrojnija srpska manjina u regionu živi u Hrvatskoj, a najbrojnija hrvatska u Srbiji. Srpska manjina u Hrvatskoj je snažno na strani proevropskog puta i saradnje sa Srbijom i učestvuje u vlasti već drugi mandat. „To dobrim delom skida stigmu rata i ukazuje na kulturne, demokratske i antifašističke korene srpske zajednice u Hrvatskoj”, kaže Simurdić.

Dragan Janjić

-----------------------------------------------------------

Pupovac: Srbija i Hrvatska su Francuska i Nemačka jugoistočne Evrope

Od našeg stalnog dopisnika

Zagreb – Srpska zajednica u Hrvatskoj s velikom pažnjom i očekivanjima iščekuje konkretne rezultate najavljenih državničkih poseta koje će razmeniti Srbija i Hrvatska. „Nema nikakve sumnje da treba stvoriti pretpostavke za rešavanje preostalih pitanja izbegličke problematike, odnosno povratka još jednog velikog broja ljudi koji je u izbeglištvu u Srbiji, njihovih imovinskih, socijalnih i statusnih pitanja kao što je pitanje bivših nosilaca stanarskih prava, penzija, pa sve do pitanja bezbednosti kada je reč o suđenjima za ratne zločine. U svemu tome ima određenih pomaka, ali toga još ima u znatnoj meri nerešenog”, kaže za „Politiku” Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog vijeća i lider SSDS-a.

Pupovac smatra da bi bilo dobro da Srbija i Hrvatska „postignu neku vrstu pisanog sporazuma o tome kako će rešavati ta pitanja, da postignu sporazum kako će uzajamno podsticati rešavanje izbegličke problematike. Neophodno je uložiti ne samo politički napor nego uložiti i finansijska sredstva da se to reši. Srbi očekuju i unapređenje saradnje u svim drugim oblastima života, posebno u ekonomiji, kako bi tržišta i ekonomije obe zemlje imale veće šanse za uspeh u odnosu na okruženje”, kaže on.

„Mislim da je od ogromne važnosti pitanje jedne vrste sporazuma o zajedničkoj evropskoj perspektivi, kojim bi se dve zemlje – koje po mojem mišljenju predstavljaju na jugoistoku Evrope ono što su Francuska i Nemačka predstavljale u Evropi – dogovorile o saradnji u svim onim pitanjima u kojima je ona objektivno neophodna. Nema nikakve sumnje da su politički kriterijumi iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bilo jedne bilo druge zemlje u dobroj meri podudarni i u znatnoj meri se mogu lakše ispuniti ako dve zemlje sarađuju”, kaže Pupovac.

„Do prošle godine godišnje vraćalo oko 5.000 ljudi, ali je posle priznavanja Kosova to zastalo. Vladama obe zemlje UNHCR je predložio da se izvrši tačno istraživanje koliko se stvarno vratilo izbeglih, što do sada nije učinjeno, a postojeće procene su samo nagađanja. Očekujemo da će lokalni izbori u maju otvoriti prostor da ljudi počnu ponovo da se vraćaju, u čemu naravno treba da pomognu obe zemlje”, dodao je on.

Radoje Arsenić

-----------------------------------------------------------

Mićunović: Novi početak u odnosima Srbije i Hrvatske

„Mislim da se mojom posetom Hrvatskoj i najavljenom serijom uzajamnih poseta srpskih i hrvatskih funkcionera otvara novi početak u odnosima između dve zemlje”, kaže predsednik Odbora za međunarodne odnose Skupštine Srbije Dragoljub Mićunović. On smatra da nije normalno da dve zemlje, od kojih zavisi stabilnost regiona i koje su dugo živele u zajedničkoj državi, tako dugo budu u hladnim odnosima. „Da to nije prirodno, svedoči privredna saradnja u vrednosti od milijardu evra”, kaže Mićunović za „Politiku”.

„Što se tiče tužbe za genocid, pred Međunarodnim sudom pravde, ona je urađena kao ustupak javnom mnjenju a analitičari u Hrvatskoj uviđaju da ne može uspeti. Ali, sada je teško bilo kome da vrati stvar nazad”, rekao je on.

Tokom posete Hrvatskoj Mićunović je pokrenuo i pitanje sigurnosti povratnika u Hrvatsku. „Postoje liste optuženih za ratne zločine koje stvaraju nesigurnost. Hrvatska strana me je obavestila da je listu reducirala na oko 1.000 osoba i da će ta lista biti dostupna u ambasadi Hrvatske. Svako će moći da je pogleda i da utvrdi da li može bez rizika da ide u Hrvatsku ili ne. To će smanjiti strah i povećati broj ljudi zainteresovanih za povratak”, rekao je on.

„Sa Sanaderom i Mesićem sam pokrenuo pitanje priznavanja Kosova. Oni su rekli da je to realnost. Ja sam izneo mišljenje da status nije rešen i da realnost nije realnost dok ne dobije međunarodnu potvrdu, da se ceo slučaj nalazi pred Međunarodnim sudom i da Rezolucija 1244 nije povučena. Nismo se složili”, rekao je Mićunović.

Mićunović i Mesić se nisu složili ni kada je reč o Dejtonskom sporazumu. Mićunović je ponovio da je taj sporazum realnost i da ne može biti menjan bez pune saglasnosti sva tri naroda u Bosni i Hercegovini, a Mesić se držao stava da je revizija moguća.

D. J.

[objavljeno: 15/03/2009]

Nastavak na Politika...