Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Jul.2019, 06:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mađarska i Srbija danas žive san Janka Sibinjanina

Predsednici Srbije i Mađarske, Aleksandar Vučić i Janoš Ader, otkrili su danas spomenik Janošu Hunjadiju, u srpskom narodu poznatom kao Janko Sibinjanin, na Keju oslobođenja u Zemunu.

Svečanoj ceremoniji su prisustvovali i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, starešina >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Hrama Svetog Save vladika Stefan, kao i veliki broj građana.

Mađarski predsednik Janoš Ader danas boravi u radnoj poseti Srbiji, a zajedno sa domaćinom, srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem će položiti vence na spomen obeležje Opsada Beograda 1456 na Kalemegdanu.

"Od relativno loših odnosa Srba i Mađara došli do toga da su ti odnosi najbolji u istoriji"

Predsednik Vučić je rekao da Mađarska i Srbija danas žive san Janka Sibinjanina, a to je da imamo zajedničku politiku, da se borimo za zajedničke vrednosti i interese Srbije i Mađarske, srpskog i mađarskog naroda.

Vučić je istakao da je važno da imamo ljude različitih naroda koji se poštuju i pomažu, te dodao da je srećan kada vidi zajedno srpske i mađarske zastave, koje su, i biće, ističe, i u budućnosti naše zastave.

Ukazao je da je ponosan što smo od relativno loših odnosa Srba i Mađara došli do toga da su ti odnosi najbolji u istoriji, što se poštujemo i sarađujemo bolje nego ikada.

"Brinemo jedni o drugima, ne vidimo više probleme, već samo načine za dublju saradnju. Nije slučajno što je Mađarska nekada bila 12 trgovinski partner Srbije, a danas je peti", naveo je Vučić.

Vučić je primetio da verovatno ne postoji veća čast za Sibinjanin Janka od toga da danas toliki narodi tvrde da je bas njihov junak, a kao ono što je posebno dobro i važno naveo je da - oko toga nema nikakve svađe.

"Jednog mađarskog velikaša, vlaškog porekla, koji je u Rumuniji rođen, a podignut u Srbiji, danas svi doživljavaju kao svog", rekao je Vučić i nazvao Hunjadija najvećim srednjovekovnim ratnikom sa ovih prostora.

Svako ime kojim ga nazivaju narodi sa ovih prostora je tačno, jer je Hunjadi sebe dao ovim prostorima, hrišćanskoj Evropi, svim narodima i zajedničkoj istoriji,

"Sa ogromnim žarom i verom se borio za Balkan, Evropu i slobodu svih nas", rekao je Vučić.

Podsetio je da su Hunjadi i njegovi borci za Beograd zaustavili i naterali u beg Mehmeda II, koji je osvojio Konstantinopolj, a jedna stvar je od tada do danas ostala nepromenjena - svakog podneva po naredbi pape Kalista zvone zvona u Hunjadijevu čast.

Vučić je napomenuo da su upravo potomci Janoša Hunjadija utemeljili Mađarsku državu.

On je zahvalio mađarskom predsedniku i premijeru, Janošu Aderu i Viktoru Orbanu, na svemu što su, kaže, uradili za unapređenje odnosa dve zemlje, kao i Ištvanu Pastoru, predsedniku vojvođanske skupštine, na uloženoj energiji za razvoj srpsko mađarskih odnosa.

Pošto je vetar otkrio spomenik, pre dvojice predsednika, Vučić je primetio da život ponekad odredi neke stvari, pa izgleda kao da su postrojeni gardisti, vojnici, imali čast da otkriju spomenik.

"Spomenik će biti dokaz večnog prijateljstva Srbije i Mađarske i naših naroda, nikada nikome ne smemo da dozvolimo da to prijateljstvo sruši", zaključio je Vučić.

Ader: Janko Sibinjanin simbol odbrane zemlje u celoj Evropi

Ader je, u obraćanju, zajedno sa predsednikom Vučićem, rekao da se i danas uz gusle peva o tome ko je bio veliki junak Janko Sibinjanin, kao što će u Mađarskoj večno biti živ Janoš Hunjadi, kako se zove u toj zemlji.

Predsednik Mađarske navodi da se na spomeniku mogu videti krst i zvono, simboli požrtvovanosti i poštovanja.

Kako je rekao, krst je simbol odbrane cele Evrope, a zvono simbol pobede u bici, odnosno odbrane Beograda od Turaka koja je izvojevana pod vođstvom Janka Sibinjanina.

"Sibinjanin je ceo život podredio odbrani domovine i proterivanju Turaka, njegov život je bio oružje i rat", naveo je Ader i podsetio da je poznati hroničar tog vremena zabeležio da je Sibinjanin bio čovek od sudbine odabran za odbranu zemlje.

Podsetio je da je taj heroj u borbama protiv Turaka u mladosti bio paž (mladi plemić koji ide ka tituli viteza) na dvoru despota Stefana Lazarevića, koji je posle imao vojsku u brojnim bitkama u Srbiji.

Kako je naveo Ader, Sibinjanin je gledao pustošenja, paljevine i opljačkana sela, oskrnavljene, plač i patnju i zato mu je životni cilj bio progon Turaka iz Evrope, oslobađanje Srbije i Balkana od Turaka.

Tri godine nakon što je Mehmed Drugi 1453. osvojio Carigrad, svi su znali da su Beograd i mađarska granica glavna odbrana od prodora Turaka u Evropu, dodao je Ader.

Svi su tada polagali nadu u jednog čoveka - Sibinjanina, koga poraz nije slomio i koga bol nije skrhao, nadu su u njega polagali i Mađari i Srbi, Italijani i Nemci i drugi.

Ader je, takođe, rekao da je posle te čuvene bitne 1456. godine njegovo ime postalo širom Evrope simbol borbe protiv Turaka.

Te godine su, ističe Ader, Turci stigli do Beograda i Sibinjanin je svojom flotom došao do Zemuna da razbije galije turske flote.

U toj bici su učestvovali i Srbi i sa tom pomoći Sibinjanina je zaustavljeno veliko razaranje.

Sibinjanin je, dodaje Ader, sa 12.000 vojnika ulio nadu odbrani Beograda i cele Evrope od Turaka, i 22. jula nakon tri nedelje udruženim snagama pobedio do tada nadomoćnu tursku vojsku koja se povukla čak do Sofije.

"Širom Evrope su se oglasila crkvena zvona u znak pobede, a Turci 65 narednih godina nisu pokušali da napadnu beogradsku tvrđavu".

Ader kaže da je posle te bitke Sibinjanin oboleo od kuge i da su ga doveli u Zemun, gde se oprostio od života.

Ader je naglasio da se od tada u Evropi čuju zvona u podne svakog dana, ne samo zbog molitve, već i u znak sećanja na hrabrost i veru.

Vojskovođa Janoš Hunjadi (1387-1456), u Srbiji poznatiji kao Sibinjanin Janko, dobio je spomenik u Zemunu na dan obeležavanja godišnjice bitke za Nandorfehervar, što je mađarski naziv za Beograd, protiv Otomanskog carstva 1456. godine.

Autor spomenika je umetnik iz Budimpešte Ištvan Madaraši, koji je novinarima rekao da je tim delom "ostvaren san" da se konačno obeleži bitka koja je bila značajna za celu Evropu, jer je zaustavila prodor Turske u Evropu.

Statua Sibinjanina visoka je 2,3 metra, a izlivena je od bakra.

"Među srednjovekovnim dokumentima pronašao sam crtež Hunjadija, a taj portret poslužio mi je kao osnova u kreiranju ovog spomenika", naveo je Madaraši.

Na današnji dan pre 562 godine vojska predvođena Hunjadijem pobedila je otomansku vojsku na Kalemegdanu kod Sahat kule.

Tri nedelje posle pobede nad Turcima, u okolini Beograda, u kampu njegove vojske zavladala je epidemija kuge od koje je i sam oboleo a kasnije i umro.

Vojničku karijeru započeo je u vojsci despota Stefana Lazarevića ističući se kao najbolji vojnik, a ubrzo je prešao u službu kod ugarskog kralja Žigmunda.

Nemački kralj Albert II je 1438.godine Hunjadiju dodelio titulu bana od Severina, a kasnije je od mađarskog kralja Vladislava III dobio upravu nad Beogradom (titula kapetan Beograda) i Transilvanijom (titula guverner Erdelja).

Učestvovao je u borbama za oslobođenje Smedereva 1441. godine, a sledeće godine je isterao Turke van granica poverenih mu teritorija i povratio vlast Mađarske nad Vlaškom.

U pohodu na Balkanu u borbi protiv Turaka osvojio je Niš i Sofiju, porazio trojicu turskih paša i sultana Murata II.

Hunjadi je kao Sibinjanin Janko, čije ime nose dve ulice u Beogradu, opisan u mnogim srpskim epskim pesmama kao jedan od najvećih srpskih junaka, a kao narodnog heroja slave ga i Mađari i Rumuni.

Skupština grada Beograda usvojila je 20. aprila 2017. godine odluku o podizanju spomenika, a na inicijativu Ambasade Mađarske, kako bi se kod građana širila svest i istorijskoj povezanosti dva naroda.

Vučić i Ader: Venci na spomen obeležje Opsada Beograda

Predsednici Srbije i Mađarske položili su na Kalemegdanu vence na spomen obeležje u znak sećanja na tursku opsadu Beograda 1456. godine, na mestu gde su 22. jula 1456. godine branioci Beograda, na čelu sa Sibinjanin Jankom, izvojevali veliku pobedu nad Turcima.

Na vencu koji je položio predsednik Vučić piše: "Hrabrom braniocu Beograda i Evrope, predsednik Republike Srbije", dok na vencu koji je položio mađarski predsednik piše: "Predsednik Republike Mađarske Janoš Ader".

Vučić i Ader su vence položili uz deo kompozicije "Počivaj u miru", koji je izveo trubač reprezentativnog orkestra Garde VS, major Ljubiša Stojičić.

Dvojicu predsednika su na Kalemegdanu dočekali brojni građani, koji su ih pozdravili aplauzom.

Nakon polaganja venaca, predsednici su prošetali Kalemegdanom i Vučić je svom mađarskom kolegi pokazao panoramu Beograda, te ukazao na važnu geostratešku poziciju glavnog grada Srbije kroz istoriju.

Takođe, preneo mu je da se radi na rekonstrukciji Kalemegdana, te da smo od Mađara naučili da brinemo o našoj istoriji.

Predsednik Srbije je mađarskom kolegi pokazao i Kulu Nebojša, kao i teniski centar Novak, najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića, te izrazio nadu da će tu biti napravljena teniska akademija koja će biti poznata širom sveta.

Tokom šetnje, Vučić se interesovao i kada će biti završen krov Sahat kapije, na šta mu je direktor Beogradske tvrđave Petar Andrijašević odgovorio da u naredne dve do tri nedelje očekuje građevinsku dozvolu, nakon čega će biti raspisana javna nabavka, kako bi radovi počeli već u septembru.

Predsedniku Mađarske pokazali su i Teniski centar Novak, našeg proslavljenog tenisera Novaka Đokovića.

Spomen obeležje na koje su položili vence nalazi se, inače, u blizini nekadašnjeg ulaza u zamak despota Stefana Lazarevića, a podseća na najveću i najslavniju bitku u istoriji Beograda, kada je naš glavni grad nazvan "bedemom hrišćanstva".

Baš na tom mestu, u noći između 21. i 22. jula 1456. godine, odigrala se odlučujuća bitka između Turaka i branilaca Beograda.

Dolaskom na presto sultana Mehmeda Drugog otpočeo je novi talas osvajanja balkanskih zemalja 1456. godine i započela nova opasa Beograda tokom koje su stradale i Mitropolitova rezidenicija, kao i jedan deo Crkve Uspenja Bogorodice.

Opsada Beograda 1456. godine trajala je 18 dana, između 4. i 22. jula.

Na čelu odbrane Beograda stao je mađarski plemić Janoš Hunjadi poznatiji kao Sibinjanin Janko.

Broj branilaca bio je višestruku manji od broja napadača i procenjuje se na oko 11.000.

O žestini borbe za odbranu Beograda svedoči i legenda koja govori da je posle ove bitke među brojnim žrtvama pronađen i vrabac proboden sa čak tri strele.

Vest o prvoj velikoj pobedi hrišćanskog oružja nakon pada Carigrada brzo se proširila i stigla čak do Etiopije.

Beograd je proglašen bedemom hrišćanstva, a papa Kalist Treći je izjavo da je to najsrećniji događaj u njegovom životu, dok je 6. avgust, dan kada je dobio vest o toj pobedi. proglasio Danom beogradske pobede, koja je trebalo da se slavi u celom hrišćanskom svetu.

Naredio je i da svakog dana u podne, na svim crkvenim zvonima, zvona zvone u podne, a to je običaj koji se poštuje i danas.

Janoš je umro 11. avgusta 1456. u Zemunu i postao nacionalni junak Ugarske.

Treći počasni konzulat Mađarske za još bolje odnose

 Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ambasador Mađarske Atila Pinter otvorii su danas u Beogadu počasni konzulat Mađarske u Srbiji, na čelu sa počasnim konzulom Nemanjom Milutinovićem.

Dačić je istakao da je to treći počasni konzulat Mađarske u Srbiji i da će doprineti još boljim odnosima dve zemlje.

Počasni konzulat Mađarske otvoren je na Novom Beogradu, u Ulici Jurija Gagarina 36/b, a prisustvovao je i generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković.

Predsednik Mađarske Janoš Ader je danas bio u jednodnevnoj poseti Srbiji.

Dačić je rekao da konzularno područje počasnog konzula obuhvata Severnobanatski, Srednjebanatski, Južnobanatski i Podunavski okrug, kao i teritoriju Grada Beograda.

Izrazio je očekivanje da će to dati dodatni impuls intenziviranju i proširenju saradnje Srbije i Mađarske, a posebno u oblasti trgovine, investicija, turizma, kulture, obrazovanja, nauke i tehnologije.

"Kroz rad i aktivnosti počasnog konzula u Beogradu unaprediće se i međusobno informisanje i pojačati veze dva naroda i kvalitet konzularne zaštite. Aktivnosti počasnog konzula će biti usmerene na dalji razvoj privrednih i kulturnih veza, posebno saradnju regiona i gradova dve države, a u interesu unapređenja međudržavnih odnosa i svestrane saradnje Srbije i Mađarske", rekao je Dačić.

Podsetio je da Mađarska već ima dva konzulata u Srbiji, na čelu sa počasnim konzulima i to u Nišu od 2008. i u Kragujevcu od 2018. godine, čija konzularna područja obuhvataju upravne okruge kojima pripadaju.

Institucija počasnih konzula u Srbiji ima bogatu tradiciju i značaj u diplomatsko-konzularnim odnosima, naveo je Dačić.

"Srbija danas ima 77 počasnih konzula u inostranstvu, a u Srbiji je otvoreno više od 20 konzulata na čelu sa počasnim konzulima. Pretežno su to predstavnici poslovnog sveta i biznisa, ali ima i uglednih advokata, profesora, lekara, kulturnih radnika, kao i pripadnika drugih profesija. Svi su oni po pravilu visokoobrazovane ličnosti, cenjene u svojim sredinama, koji su na dobrovoljnoj osnovi i sa najboljim namerama prihvatili da obavljaju ovu odgovornu funkciju", rekao je Dačić.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...