Izvor: Kurir, 02.Okt.2015, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni Mint, ni Brik, ni Kivets, trejderi gledaju u EM
Ove godine valute zemalja u usponu bile su nestabilne i oslabljene zbog tamošnjih privreda, koje su trpele kako zbog bujanja dolara i čekanja na odluku Feda, tako i zbog globalnog pada cene robe i naposletku zabrinjavajućih rezultata kineske privrede.
U svetu valuta više nije važno da li ste jedna od Mint, Brik ili čak Kivets ekonomija (Kolumbija, Indonezija, Vijetnam, Egipat, Turska i Južna Afrika). Samo je jedan akronim važan: EM - tržišta u usponu.
Tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << cele godine valute zemalja u usponu su trpele. Pre svega, veća očekivanja da će Savezne rezerve podići kamatne stope izazvala su štetu i, iako odluka koju je Fed doneo u septembru da stope zadrži na istom nivou može doneti izvesno olakšanje valutama zemalja u usponu, analitičari predviđaju da će to biti kratkog daha. Dolar je ojačao i izneo kapital iz zemalja u usponu. Drugo, cene robe su takođe pale. I na kraju, zabrinutost zbog kineske privrede koja vlada na tržištima u usponu od početka godine odrazila se i na razvijene zemlje, prodrmavši globalno tržište kapitala. Ovi faktori mogu i ne moraju biti povezani, ali ishod svega toga je da zemlje u usponu nisu bile sjajno mesto za ulaganje tokom 2015. godine, dok su njihove valute, izuzev nekoliko izolovanih oaza mira, bile nestabilne i oslabljene.
Prema rečima Vina Tina (Win Thin) iz američke privatne banke Braun Braders Hariman (Brown Brothers Harriman), sve članice Minta (Meksiko, Indonezija, Nigerija i Turska) „osetljive su na trenutno slabljenje zemalja u usponu“. Pad u odnosu na dolar ove godine je očekivan. U trenutku pisanja ovog članka, meksički pezos je opao za 11,3 odsto, turska lira za više od 22 odsto, indonezijska rupija za 14 odsto. Po zvaničnom deviznom kursu, nigerijska naira pala je za 7,5 odsto, međutim, nakon dve devalvacije Nigerija je primenila niz mera za odbranu valute, stvarajući tako crno tržište. Stopa na crnom tržištu je „mnogo slabija“, navodi Tin.
Politički rizik je jedan od razloga zašto trejderi prodaju određene valute, što objašnjava slabljenje lire, naire i pezosa. Pad cene nafte je drugi razlog i on se najviše odrazio na Nigeriju.
„Od kraja prošle godine nije bilo dvosmernog deviznog tržišta u Nigeriji“, kaže Luis Kosta (Costa), strateg za tržišta u usponu u bankarsko-finansijskoj korporaciji „Sitigrup“ (Citigroup).
„Centralna banka Nigerije nije bila voljna da dozvoli određenu depresijaciju naire kao odgovor na iznenadni kolaps cene nafte.“ S druge strane, Turska je uvoznik energije i samim tim ima koristi od jeftinije nafte, dok je Meksiko, treći po veličini proizvođač nafte na američkom kontinentu, zaštićen od oscilacija cene nafte.
Roger Blitz
Autor: Foto: Shutterstock
