Izvor: Politika, 15.Feb.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kantonizacija Kosova po švajcarskom modelu
Verujem da će u sledećih 50 godina na Balkanu doći do stvaranja konfederacije Srbije, Kosova i Albanije
Međunarodni pregovarač u četrdesetak konflikata širom sveta, norveški matematičar i sociolog Johan Galtung (79) osnivač je modernih Studija mira i član savetodavnog Komiteta za demokratiju Ujedinjenih nacija.
Nekadašnji generalni direktor Međunarodnog univerzitetskog centra u Dubrovniku, Galtung je vrsni poznavalac istorije Balkana i autor više od 100 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << knjiga. Profesor Galtung boravio je ove sedmice u Beogradu, kao gost Centra za studije mira, Fakulteta političkih nauka, povodom predstavljanja svoje knjige „Mirnim sredstvima do mira”, prve prevedene na srpski jezik u izdanju nevladine organizacije „Jugoistok XXI”i „Službenog glasnika”.
Devedesetih godina prošlog veka mirovni pregovarači počeli su da obleću Balkan: u trajnom sećanju na tom polju, ovde ostaje učinak nordijskog političara Martija Ahtisarija, potonjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir. Kako vidite Ahtisarijev pregovarački stil?
Da biste razumeli Martija Ahtisarija – pregovarača, vrlo je važno da znate njegovo poreklo.
Ahtisari potiče iz enklave finskih misionara sa severoistoka današnje Namibije: u vreme kada je taj deo Afrike bio kolonija Rajha, Nemci su pozvali grupu misionara koji su govorili prastari „biblijski finski jezik”da se nasele u ondašnju Jugozapadnu Afriku. Ahtisarijeva familija bila je veoma uticajna u toj zajednici koja je verovala u neprikosnovenu nadmoć belaca. Ahtisari je uspeo da se još tada nametne kao pregovarač: posredovao je u oblikovanju jednog od najgorih mirovno-oslobodilačkih rešenja u istoriji Afrike. Mirovno rešenje za Namibiju podrazumevalo je da ogromne površine plodne zemlje pripadnu maloj grupi belih kolonista, dok su crnci sabijeni u ispošćene krajeve s mizernim uslovima života. Odatle, Ahtisari je krenuo u svet. Ono što je mnogo kasnije Ahtisari uradio u Beogradu, i zbog čega je uglavnom dobio Nobelovu nagradu za mir, jasnije je iz jednog mnogo spominjanog razgovora sa Slobodanom Miloševićem. Na pitanje šta će se desiti ukoliko Srbija odbije zahteve Zapada u vezi s Kosovom, Ahtisari je, kažu, raščistio sve ispred sebe na pregovaračkom stolu i rekao: „Beograd će biti ravan kao ovaj sto, biće sravnjen američkim tepihom bombi”. Drugim rečima, ne bih voleo da budem poređen s Martijem Ahtisarijem.
Šta je po Vama sada budućnost Kosova, prihvatljiva za sve aktere?
Kantonizacija po švajcarskom modelu, gde bi većina bila albanska, dok bi najmanje tri bili srpski kantoni: jedan u okolini Prištine, dva na severu prema Srbiji. U srpskim kantonima uprava bi trebalo da bude u potpunosti prema srpskom idiomu . Ipak, ako srpski kantoni budu ostali u sastavu „Kosova republike” i budu krenuli da se otvaraju prema Srbiji, onda treba očekivati da se i albanski kantoni „Kosova Republika” otvore prema Albaniji. Verujem da će u sledećih 50 godina na Balkanu doći do stvaranja konfederacije Srbije, Kosova i Albanije, gde bi svi mogli postati članovi Evropske unije poput zemalja Beneluksa ili možda do osnivanja grupacije poput zajednice nordijskih zemalja, gde su pojedine članovi briselske familije a druge ne.
Put Srbije u Evropsku uniju trnovit je već godinama? Kakav je danas globalni značaj EU?
Logično je da se Srbija pridruži Evropskoj uniji. Srbija ionako jeste evropska zemlja, ona nema snagu i tradiciju Švajcarske da ostane van Evropske unije. EU je snažna regionalna organizacija koja postepeno postaje superdržava koja odavno veoma dobro poznaje svet. Od 27 članica briselske familije, čak 11 su bile nekadašnje kolonijalne sile, koje i danas veoma pažljivo neguju odnose s nekadašnjim „prekomorskim teritorijama”. Amerika je danas globalna sila na silaznoj putanji, Kina nije zainteresovana za status supersile: EU je jedini region sveta koji bi mogao imati takve ambicije. Koliko smatram da Srbija treba da postane član EU, toliko isto smatram da ne bi trebalo da se priključi NATO-u. To je instrument umiruće imperije koja pokušava na tlu Starog kontinenta da nađe saveznike za podrivanje snage EU.
Bili ste žestoki kritičar NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Zašto ?
Bombardovanje 1999. godine bilo je akt odloženog hladnog rata na Balkanu: Srbija je bila davno zacrtana žrtva, što zbog zapadnog poimanja da zemlja ima „pogrešnu veru”i „pogrešnu azbuku, što zbog Titovog projekat kojim je neko vreme bio miniran mit o Balkanu kao beznadežnom terenu. Bombardujući Srbiju Zapad se služio logikom hladnog rata. NATO bombardovanje nije bilo rat za Kosovo, već rat protiv Srbije i Beograda.
Tanja Vujić
[objavljeno: 16/02/2010]
.jpg)
