Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Jul.2019, 20:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brnabić: U 2018. isplaćeno 98,2 ukupnih podsticaja za agrar
U 2018. godini isplaćeno je 98,2 odsto ukupnih podsticaja za poljoprivredu, izjavila je danas predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i navela da je prošle godine isplaćeno 2,3 milijarde dinara od kojih je kupljeno 1.682 traktora.
Na pitanje poslanice LSV Olene Papuge o kašnjenju isplate podsticaja za poljoprivredu, Brnabić je u Skupštini Srbije rekla da je bilo izvesnog kašnjenja i da se zato uvodi e-agrarna uprava.
Objasnila je da je to potpuno elektronski sistem >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koji omogućava da se lakše prati sve u vezi za podsticajima, da se lakše primaju prijave, eventualno lakše traži dodatna dokumentacija, ako je to potrebno, i da se brže isplaćuju podsticaji.
Precizirala je da je za traktore za 2018. isplaćeno 2,3 milijarde dinara, kupljeno 1.682 traktora od čega je 150 iz IPARD-a.
"Sada je isplaćeno sve što je bilo u budžetu za 2018. godinu", navela je premijerka.
Brnabić: Ispravićemo neke greške iz zakona
Izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom biće na dnevnom redu parlamenta na jesen, izjavila je Brnabić i poručila da garantuje da će biti ispravljene neke greške iz tog zakona.
Na pitanje poslanice LSV Papuge o izmenama tog zakona i navodima da je zakonom oštećeno više od 13.000 žena, Brnabić je u Skupštini Srbije rekla da će bti ispravljene greške za isplatu finansijske podrške majkama koje imaju natprosečna primanja, te da će se sagledati kako može da se pomogne ženama koje su do sada na osnovu zakona primale 800, 1.000 ili 2.000 dinara.
Razmišlja se o tome da se ženama koje su primale male iznose obezbedi minimalna plata u prva tri meseca ili do godinu dana, te najavila da će konkretna rešenja biti predstavljena sledeće nedelje na sastanku u Vladi sa predstavnicima udruženja roditelja.
Podsetila je da je odmah nakon najave izmena zakona održan još jedan sastanak u Vladi sa svim relevantnim udruženjima roditelja i udruženjima koja se bave pitanjem porodice.
"Imali smo otvorenu i konstruktivnu raspravu o tome šta je bila intencija, šta su mane, šta možemo da popravimo. Imali smo dobrih predloga", kaže premijerka.
Navela je da se u ponedeljak sastala sa ministrom Zoranom Đorđevićem, ministarkom Slavicom Đukić Dejanović i predstavnicima Ministarstva finansija kako bi sagledali različite modele kako može dodatno da se unapredi zakon i koliko će biti fiskalni efekti.
Ne bi se, kaže, saglasila sa navodima da je postojećim zakonom više od 13.000 žena oštećeno.
"Mislim da se ne govori o tome koliki je broj žena koji je uključen u sistem podsticaja, a koje nikada pre nisu bile u sistemu podsticaja", rekla je Brnabić.
Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović je, na isto pitanje, rekla da je zakonom koji je izazvao mnogo polemika prvi put povećan obim prava, tako da su žene koje rade po osnovu ugovora o delu i ugovora o privremenim i piovremenim poslovima, kao i poljoprivrednice prvi put izjednačne sa ženama koje su u stalnom radnom odnosu.
"Obim prava je apsolutno povećan, količina novca je u ogromnom povećanju, svesni da koliko god povećavali prava za ovaj osetljiv segment nikada nije dovoljno i uvek može više. Na tome ćemo raditi", kaže ministarka.
Navela je da nije istina da je 13.000 majki oštećeno, te da postoje različiti osnovi po kojima se obezbeđuje standard dece.
"Krivo je interpretirana informacija koja je izašla iz Vlade. Na jesenjem zasedanju imaćemo priliku da ispravimo sve što je moguće", rekla je Đukić Dejanović.
Prvo je trebalo stabilizovati zemlju, pa završiti započete projekte
Brnabić je izjavila da je lako prigovoriti da još nije počela izgradnja Fruškogorskog koridora, ali da se zaboravlja da je prvo trebalo finansijski stabilizovati zemlju koja je bila pred bankrotom i nastaviti prioritetnije infrastrukturne projekte, kao što je završetak gradnje Koridora 10.
Brnabić je odgovarajući na pitanje poslanika rekla da je samo u poslednje dve godine izgrađeno više od 150 kilometara autoputeva.
Poslanica PUPS-a Grozdana Banac je prethodno rekla da vlada treba da obrati više pažnje infrastrukturnom i regionalnom razvoju, ako želi da zadrži mlade u zemlji, kao i obrati pažnu na to šta rade saradnici ministara.
Premijerka je istakla da vlada upravo izradnjom autoputeva pokazuje koliko joj je važan regionalni razvoj.
"Kada je zemlja bila pred bankrotom odakle ste mogli da gradite Fruškogorski koridor, kada niste imali ni da isplaćujete plate", zapitala je ona.
Ona navodi da je lako sada reći - sedam godina ste na vlasti pa niste još počeli Fuškogorski koridor, kao i da se zaboravlja da sada imamo finansijsku stabilnost, suficit u budžetu, manju nezaposlenost, smanjen javni dug, privredni rast, da je završen južni krak Koridora 10, da se završava istočni krak, da se gradi Koridor 11, modernizuje prugra Beograd-Budimpešta...
"U septembru treba da krenemo sa izgradnjom Moravskog koridora, za koji Đilas kaže da je apsolutno nepotreban", dodala je Brnabić.
Istakla je da su savetnici u vladi, državni sekretari, pomoćnici ministara i drugi apsolutno stručni ljudi, jer bez njih vlada ne bi mogla da ima sve te rezultate i da nije fer da tako neko govori o njima.
Ako je po zakonu,uvesti crnogorski jezik u Vrbasu
Ako su ispunjeni svi zakonski uslovi nema prepreke da se crnogorski jezik uvede u službenu upotrebu u opštini Vrbas, izjavila je Brnabić.
Na pitanje poslanice LSV Papuge šta će uraditi povodom toga što opština Vrbas izbegava obavezu uvođenja crnogorskog jezika u službenu upotebu s ozbirom da su ispunjeni svi zakonski uslovi, Brnabić je u Skupštini Srbije rekla da Nacionalni savet crnogorske nacionalne manjine to pitanje može da se podigne na nivo Republičkog saveta za nacionalne manjine.
"Ako se Nacionalni savet crnogorske nacionalne manjine nije obraćao, molim da se obrate. Ja sam i predsednica Republičkog saveta za nacionalne manjine, to je direktno moj posao da obezbedim da ukoliko postoje svi uslovi da oni to i dobiju", kaže Brnabić.
Navodi da kao predsednica Vlade ne može da zna šta se dešava u svakoj lokalnoj samoupravi sa svakim nacionalnim savetom.
"Zato služi ta institucija, Republički savet za nacionalne manjine, koju su pohvalile sve evropske institucije, pre svega Savet Evrope", kaže Brnabić.
To pitanje može, dodaje, da se jako lako reši, jer postoji institucionalni mehanizam koji se stalno sastaje.
Navela je da se Republički savet za nacionalne manjine od 2009. do 2014. sastao jednom.
"Mi imamo na četiri meseca sastanke, lako se to institucionalno rešava u ovom trenutku", rekla je Brnabić odgovrajući na pitanje poslanice LSV.
Papuga je rekla da se njih 7.353 u opštini Vrbas izjašnjavaju kao Crnogorci, što je 17,5 odsto stanovništva te opštine, te podsetila da je pre devet godna opština Mali Iđoš, Lovćenac i druga sela koja su pretežno naseljena Crnogorcima bez problema uvela crnogorski jezik u službenu upotrebu.
Skupština Srbija će sutra u 10 sati nastaviti raspravu o amandmanima predloženih zakona koji su na dnevnom redu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
