Izvor: Blic, 19.Okt.2017, 19:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Briselski sporazum - od parafa do života po principu KORAK NAPRED, NAZAD DVA
Odlaganje sprovođenja sporazuma o pravosuđu između Beograda i Prištine samo je još jedan dokaz da Briselski dijalog već neko vreme nailazi na probleme, i da se dogovorene stvari po ko zna koji put ne realizuju.
Izbori, nerazumevanje, nesporazumi, nezainteresovanost... šta god da je u pitanju, suština je da se sa mnogim stvarima kasni. U grupi dogovorenih, a neispunjenih obećanja su pre svega Zajednica srpskih opština (ZSO), zatim integracija pravosuđa u kosovski sistem, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << most u Mitrovici, telekomunikacije, energetika... Sve ovo je manje-više, dogovoreno i potpisano još krajem avgusta 2015. godine.
Evo dokle se do danas stiglo sa dogovorima.
Pravosuđe - samo što nije
Iako su iz Beograda stizale poruke da će primena ovog sporazuma, koja je trebalo da bude finalizovana pre dva dana polaganjem zakletve srpskih sudija i tužilaca pred kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, to se nije dogodilo jer se oni nisu ni pojavili u njegovom kabinetu. Tako je, još jednom odloženo ono što je dogovoreno između Tačija i srpskog predsednika Aleksandra Vučića krajem avgusta u Briselu - da 17. oktobra dođe do pune primene Sporazuma o pravosuđuju.
Međutim, kako "Blic" saznaje u Vladi Srbije, do odlaganja je došlo jer srpska vlada nije usvojila uredbu kojom se reguliše status sudija i tužilaca na KiM.
- To je danas na sednici vlade učinjeno, tako da više nema prepreka - kaže izvor "Blica", istakavši da je sada na kosovskoj strani da zakaže novo polaganje zakletve.
Da je srpska strana sada spremna kaže i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, koji je danas izjavio "da će srpska strana već sutra biti spremna za osnivanje novog suda i novog tužilaštva sa srpskom većinom na severu Kosova". To je, kaže on, odlaganje od dva ili tri dana u odnosu na zacrtani datum.
- Ali je za mene potpuno fascinantna činjenica da i deo međunarodne zajednice i Priština lamentiraju nad odlaganjem od dva ili tri dana, a ne vide da su 1.643 dana u docnji za osnivanje Zajednice srpskih opština - rekao je Đurić.
Takođe, kaže i da ne čuje predstavnike međunarodne zajednice, "da se žale ili ukazuju na to što 1.643 dana čekamo osnivanje ZSO" i tu se, prema njegovom mišljenju, zapravo vidi karakter odnosa prema postignutim sporazumima onih koji su odgovorni za implementaciju.
- Kada bi sa takvom oštrinom i odgovornošću tražili i osnivanje ZSO, 1.643 dana nakon isteka roka, siguran sam da bi to već bilo sprovedeno u delo - rekao on.
Gotovo istu izjavu nešto kasnije danas dao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je još dodao i da je "bilo nekih unutrašnjih stvari koje smo morali da završimo i da su one na vladi danas i završene".
ZSO - nije ni počelo
Upravo je formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) "rak rana" i srpske i prištinske strane, i jedina dogovorena oblast u kojoj apsolutno ništa nije urađeno, i to pre svega zbog Prištine.
Iako su se na to obavezale, prištinske vlasti non-stop imaju izgovore kako je ne bi formirali, od toga da je potreban zakonski okvir, pa da li je u skladu sa Ustavom, da li ima većinu da ga promeni...
U svakom slučaju, nikakvog pomaka nema, a Srbija na to nema uticaja. Inače, ZSO bi trebalo da ima široka ovlašćenja, moći će da se finansira iz Srbije, imaće svoje predstavnike, a odlučivaće i o zdravstvu, školstvu, urbanističkom i ruralnom planiranju i ekonomskom razvoju na KiM.
Most u Mitrovici - delimično sprovedeno
Dogovor oko mosta u Mitrovici podrazumeva da saobraćaj i kretanje preko njega funkcionišu normalno. Radovi na uklanjanju "Parka mira" na ovom mostu počeli su u avgustu 2016. godine godine, a od januara ove godine trebalo je da se stvore uslovi za slobodno kretanje između južnog (albanskog) i severnog (srpskog) dela grada.
I zaista, radovi su počeli početkom 2017. godine, kada je uklonjen potporni zid kod mosta na Ibru i koji bi trebablo da bude zamenjen novom konstrukcijom. To u isto vreme znači i uređenje pešačke zone, a kada je reč o saobraćaju samo će biti omogućen prolaz vozilima hitne pomoći policije i vatrogascima. Ipak, kompletna normalizacija još se nije desila.
Telekomunikacije - najozbiljniji pomaci
Jedina oblast u kojoj je bilo konkretnih i ozbiljnih pomaka su telekomunikacije. Kosovu je krajem prošle godine dodeljen pozivni broj +383, čije korišćenje počinje od juna sledeće godine, kada će zameniti pozivne brojeve 381, 377, 386.
Sa druge strane, kompanija "Telekom Srbija" dobila je punu licencu za poslovanje na celoj teritoriji KiM.
Energetika - tek na početku
Prema sporazumu, Srbija treba da se angažuje u normalizaciji odnosa između Operatora prenosnog sistema Kosova (KOSTT) i srpskog preduzeća za prenos električne energije (Elektromreža Srbije, EMS).
To uključuje i potpisivanje sporazuma o interkonekciji, ali i podržavanje članstva KOSTT-a u evropskim organizacijama. Predviđeno je i da će Srbija osnovati preduzeće za snabdevanje električnom energijom (ElektroSever) na Kosovu. Takođe, na Srbija bi trebalo da reši pitanja uprave elektrane "Gazivode/Ujmani", koje je imenovala.
Međutim, u ovoj oblasti većih pomaka nema, jer zagovora na ovu temu nije bilo. Pitanje imovine ovde će igrati najbitniju ulogu, naročito u kada je reč o "Gazivodama".
(Lana Gedošević)
.jpg)
