Izvor: Blic, 19.Maj.2017, 19:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

BUJANOVAC, PODELJENI GRAD Srbi i Albanci se ne mešaju, ali ih spaja JEDNA MUKA

Nekada su kroz centar Bujanovca Srbi prolazili šepureći se, danas prolaze brzo, ćuteći, priča sredovečni muškarac dok ispija kafu u jedinom srpskom kafiću "No1 Caffe" na prepunom trgu.

Društveni život, pre svega mladih Bujanovčana, odvija se upravo u šest kafića i njihovim prostranim baštama. U onim albanskim se ne čuje srpski jezik, u srpskom tek poneki Albanac.

- Slabo se mešamo. Mi Srbi ne idemo tamo preko puta. Ni sam ne znamo zašto, možda što Albanci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dobacuju našim devojkama – pričaju mladi Bujanovčani, od kojih nijedan, kao ni stariji Srbi, ne želi da se fotgrafiše niti žele da im se imena navode.

- Važno je da nema incidenata i sukoba. Mirno je – dodaju naši sagovornici.

Preko puta mladi Albanci voljni su za razgovor.

- Devedesetih godina mi deca smo retko dolazili u centar, to je neformalno bila zabranjena zona. Sada je sve drukčije, ali što se mene tiče, ja se družim sa Srbima i među njima imam mnogo prijatelja. Ovo je malo mesto, svi se znamo i nema razloga da se mrzimo – priča Fljorin Agaj, fudbaler lokalnog fudbalskog kluba i medicinski tehničar, trenutno bez posla, koga nervira to što Srbi ne pazare u albanskim prodavnicama.

Za razliku od ostatka Srbije, u Bujanovcu se ne obraća mnogo pažnja na previranja u susedstvu, u Makedoniji, i na zapaljive izjave jednog od albanskih lidera Jonuza Muslija i Ramuša Haradinaja.

- Nas se sete samo pred izbore ili kada tako nešto lupi neki političar Albanac, pa se prepucavaju preko naših leđa. A ništa nisu uradili da bi se ljudi zaposlili, otuda i masovna iseljavanja i Srba i Albanaca – mišljenja su mlađi Srbi, kojima ipak smeta što se u opštinskim upravama i preduzećima uglavnom zapošljavaju Albanci.

- Ovde je najveći problem nedostatak posla, ali i problem što su od 2000. godine na vlasti isti ljudi, bez vizija. A na izjave Jonuza Muslija niko ne bi trebalo da se obazire jer njegova stranka nema uporište u biračkom telu. Ranije je imao osam odbornika, na sledećim izborima šest, a na poslednjim lokalnim samo četiri. Izjavama o velikoj Albaniji želi da bude u centru pažnje jer je navikao da uvek bude u vlasti. Ako nije u vlasti ostaće bez posla – priča Arber Pajaziti, koordinator OO Alternative za promene (APN), stranke koju je osnovao nedavno smenjeni predsednik opštine Preševo Arifi Šćiprim.

Jonuz Musliju, predsednik Nacionalnog veća Albanaca i predsednik Skupštine opštine Bujanovac, bio je odsutan, a predsednik opštine Šaip Kamberi se spremao za put, pa nije mogao da razgovara sa nama.

Lider grupe građana Stojanča Arsić, koji je s malim prekidima na vlasti od sredine devedesetih godina prošloga veka, ima sličan stav kao Pajaziti.

- Situacija u Bujanovcu je sasvim stabilna i bezbedna i ne razmišljamo o prelivanju sukoba iz Makedonije na jug Srbije. Jedino što može da nas zadesi to su izbeglice ako tamo eskaliraju sukobi. Inače, Musliju i sam ne veruje u ono što priča jer promena granica nema, to garanatuje i međunarodna zajednica. Ovde nema straha, već onih koji mnogo srbuju, a svoje kuće su prodali Albancima za basnoslovne sume – priča Arsić.

Ipak, stariji stanovnici Bujanovca ne gaje optimizam mladih i političara.

- Iskustvo me je naučilo da gde ima dima, ima i vatre. Tako je počeo i onaj rat na Kosovu i ona oružana pobuna na jugu Srbije. Prvo su političari palili vatru, a posle su uzeli oružje. Ovde u Bujanovcu je dovoljna samo jedna žiška (varnica p.n.) pa da bukne vatra. Jer san o velikoj Albaniji je stariji i od nas, a u Bujanovcu i Preševu su ljudi nezaposleni pa u dokolici dolaze na razne ideje – priča stariji gopsodin dok pazari sveže jagode na lokalnoj pijaci.

Nekoliko sredovečnih Srpkinja na periferiji ove varoši pričaju da nemaju problema sa komšijama Albancima, ali da svako vodi svoj život u svom ataru.

- Nema sukoba, ali nema ni druženja. Mi smo podeljena varoš, ali sve nas muči to što nemamo od čega da živimo. Naši mladi odoše u beli svet - priča R. A.

U Bujanovcu je od nekoliko nekadašnjih fabrika ostala samo Duvanska industrija sa 70 zaposlenih. Nezaposlenost je poprimila tolike razmere da čak ni lideri srpskih stranaka nisu u stanju da pronađu posao za sebe i članove svojih porodica.

- Lider jedne od srpskih stranaka se danas požalio da ne radi ni on ni njegova supruga, a zbog nemogućnosti da nađu posao, njihovo četvoro dece je otišlo iz Bujanovca – priča predsednik Koordinacionog odbora za Preševo, Bujanovac i Medveđu Zoran Stanković posle sastanka sa predstvanicima bujanovačkih Srba.

Biznis spaja

Na lokalnoj pijaci zatekli smo Aglona Fetahija iz Velikog Trnovca i Dejana Arsića iz Bujanovca. Deset godina su kompanjoni, otkupljuju i prodaju voće i povrće. - Kada je interes u pitanju, Srbi i Albanci sarađuju odlično, a nas političke gluposti ne zanimaju – kažu uglas ovi trgovci.

Nastavak na Blic...