Izvor: Sportske.net, 07.Nov.2018, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klopova lekcija - Kako smo gazili makove i ramonde...
Kada sve gledate ispod cveća svejedno je, mada ona duša od 21 grama verovatno negde oseća sramotu. Zbog čega je Jirgen Klop sinoć utišao buku budala u ovom društvu?
Mrtvima na poljima Flandrije, pod cvetovima maka, je bilo svejedno, iz vizure palog o onome što iza njih ostaje odlučivaće srećnici koji prežive. Uostalom, prva žrtva svakog rata je istina, to ste valjda učili na sopstvenoj koži, nije baš potreban Nemanja Matić da drži tu lekciju.
Nemanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportske.net << nije, Jirgen Klop jeste.
On naime dolazi iz zemlje koja ima gadnu naviku da započinje i gubi ratove, ali i najveću vrlinu, da pobeđuje u miru. Nije to zbog toga što su Nemci radni, piju mnogo piva, proždiru kobaje, loše se oblače, furaju brkove, ili kakve sve predrasude vladaju kod pustog Srbina, što nikako da prežali rusku ušanku i dojče marku, ma kako to nespojivo bilo.
Ne, u pitanju je sposobnost da se suočiš sa posledicama učinjenog. Recimo da je dobrom đaku poput nekog Jirgena iz nedođije od dvadeset kuća blizu Crne Šume (ovo zvuči kao Gospodar Prstenova, ali ničeg veličanstvenog nema u odrastanju u vukojebini), bilo potrebno par istorijskih lekcija da postane čovek. Da se loži na fudbal umesto izgubljene ratove, da urla kad je lopta u mreži, umesto da sa bezbedne udaljenosti šalje tuđu decu u krvoproliće.
Vidite, ima razlike.
Famozni "cvet maka", krvava biljka Flandrije je zgažen u srpskoj javnosti, histerijom vezanom za izgubljeni rat 1999. I to je Nemanjin razlog, hajde da ne ulazimo u njega, strašno je odrastanje pod bombama, znam po nekoj drugoj deci, kako je kada se od grmljavine sakrivaš pod sto.
Znam i još jedno, da svaka budaletina koja je ovoh dana popišala Flandrijska polja i sve one što su ih naparfemisali iperitom ili kojim drugim bojnim otrovom, nije prišla bliže od skloništa tom ratu sa nevidljivim protivnikom na kraju prošlog veka.
Nisu oni stavili ni ramondu jer ovi cvetovi pozivaju na mir, ne na ubijanje i mržnju.
To vam je isto kao sa ovim neukim pukom što "Lili Marlen" doživljava kao nacističku pesmu, jer kada učite iz televizijskih serija, umesto iz knjiga, nije problem u pretencioznosti neznalice, već larmi koju stvarate i koja je gora od NATO aviona, na duže staze, po mentalno stanje naroda čak opasnija nego bojni otrov -
Pisao sam vam da, osim što u rovovima nema nevernika, u njima je takođe i najviše preobraćenih pacifista, daj Bože da moja i vaša deca to ne proveravaju. Tako je i sa cvećem i pesmama, kad zasipaš njime tenkove, to su cvetovi zla.
Pa kad sam već kod Bodlera, ima stih da "Plamen naše mržnje potraje doveka", odnosi se na umiruće emocije kod ljudi, onih istih što cvetove maka gledaju odozdo.
Klopova Natalijina ramonda, sinoć je lekcija pametnima i šamarčina glasnim budalama što su zarobile društvo licemerjem i kukavičlukom.
Slažem se da vam lepo ne stoji ni crveni mak, ni "Feniks" ramonda, nazvana po kraljici Nataliji, niti je moguće politi vas tako sasušene i ogorčene poput onog cvetića kako bi oživeli i postali normalni.
Ali, možete li jednom, iz poštovanja prema mrtvima da zaćutite?
Znam, previše tražim, bukom je najlakše širiti glupost i prikriti strah, između ostalog...
.jpg)
