Izvor: Blic, Beta, 25.Mar.2009, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Porez od šest odsto na penzije i plate veće od 12.000 dinara

Država je presekla - svi građani Srbije koji imaju primanja - plate i penzije iznad 12.000 dinara privremeno će plaćati solidarni porez od šest odsto u narednih 18 meseci, saznaje „Blic”. U susret novom stendbaj aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji bi danas u Vladi Srbije trebalo da bude ozvaničen, vlast je donela odluku da je vreme za poresku reformu, pa će tako biti podignut i neoporezovani limit >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za primanja sa 5.000 dinara na 12.000 dinara, a u pripremi je i promena poreza na zarade, imovinu, honorare"

Da bi mogla da povuče tri milijarde evra od MMF-a, namenjenih za jačanje deviznih rezervi, Vlada Srbija se obavezala na uslove koji će podrazumevati smanjenje javne potrošnje i izmenu poreza kako bi se umanjili rashodi i povećali prihodi budžeta koji nedostaju.

Na početku pregovora sa MMF-om bilo je jasno da nema razloga za optimizam. Fond je predočio nimalo ružičastu ekonomsku situaciju Srbije - pad privredne aktivnosti od minus dva odsto.

Tokom prethodnih 12 dana pregovora mogli su se čuti različiti predlozi kako uštedeti. Ono što je u početku izgledalo kao probni balon i testiranje javnosti, sada se pokazalo kao realnost.

Privremeni solidarni porez

Kako bi se naplaćivao

privremeni solidarni porez

Neto plata 50.000 dinara

Neoporeziv iznos 12.000 dinara

Iznos za oporezivanje 38.000 dinara

Stopa 6% 2.280 dinara

Ukupno za isplatu 47.720 dinara

Veliki broj nedoumica bio je i oko predloga Međunarodnog monetarnog fonda da se uvede solidarni porez na zarade. Činjenica je da će privremeni solidarni porez iznositi šest odsto i da će se obračunavati na neto plate i penzije iznad 12.000 dinara.

Najverovatnije je da će njegova primena početi sa isplatama aprilskih primanja. Tada se očekuje i rebalans budžeta.

Kako će to izgledati u praksi? Na primeru prosečne januarske zarade, što je poslednji podatak o zaradama, to bi izgledalo ovako: od neto zarade 28.870 dinara odbija se 12.000 dinara (što je neoporezovani iznos), dobija se osnovica na koju se obračunava šest odsto solidarnog poreza - 16.870 dinara. Iznos koji čini taj privremeni namet je 1.012 dinara. Znači da bi umesto 28.870 dinara, zaposleni sa umanjenjem solidarnog poreza primio 27.858 dinara.

Zamrznute plate u javnom sektoru i penzije

Plate u javnom sektoru i penzije ostaju zamrznute na nivou od 1. januara 2009. Ova odluka važila bi u narednih 18 meseci. Očekuje se da bi se tako uštedelo u budžetu od 20 do 30 milijardi dinara. Naravno, svi neto iznosi i plata i penzija iznad 12.000 dinara bili bi oporezovani sa šest odsto (privremeni solidarni porez), a to će realno značiti manja primanja.

Bez zapošljavanja u državnoj administraciji

Da zapošljavanje u državnoj službi više neće biti lako dostupno najavio je prošle nedelje Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade, ne isključujući mogućnost otpuštanja u javnom sektoru.

- Zabranićemo prijem novih ljudi bez saglasnosti Vlade, a imaćemo prirodni odliv u penziju. Dakle, nećemo popunjavati mesta koja budu upražnjena nakon odlaska u penziju. To je strategija broj jedan. Oni državni organi koji smatraju da imaju višak ljudi mogu da ih otpuste - rekao je Dinkić. Slobodan Ilić, državni sekretar Ministarstva finansija, juče je rekao da će država morati da otpušta višak zaposlenih ukoliko se kriza u Srbiji poveća.

Veći nameti za honorare

Izmenjena poreska politika odnosila bi se najverovatnije i na honorare i prihode od samostalnih delatnosti (poljoprivrede").

Razmatra se i smanjenje limita za godišnji porez na lične prihode građana sa 1,2 miliona na 600.000 do 800.000 dinara.

Veći porez na imovinu

Poreske reforme odnosiće se i na plaćanje poreza na imovinu. Očekuje se da poreske stope budu veće za luksuzne stanove, poslovne i stambene zgrade, velike garaže"

Smanjenje broja ministarstava

Vlada ozbiljno razmišlja o smanjenju broja ministarstava, kojih trenutno ima 25. Takođe, transferi gradovima i lokalnim samoupravama biće smanjeni.

Višestruki značaj aranžmana

Novi dvogodišnji stendbaj aranžman sa MMF-om značajan je višestruko. On će predstavljati pozitivan signal prema inokreditorima koji bi mogli da odobre nove zajmove za razvoj privrede i infrastrukture u Srbiji i omogućiti Srbiji da traži reprogram duga privatnog sektora od oko 5,5 milijardi evra.

Procene su da će u ovoj godini u državnoj kasi nedostajati oko 1,5 milijardi evra da bi se ispunjavale sve obaveze prema budžetskim korisnicima i otplaćivale obaveze prema inostranstvu.

Taj minus će se pokrivati zaduživanjem kod međunarodnih finansijskih institucija: Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj", zatim komercijalnim kreditima, kao i makrofinansijskom pomoći Evropske unije.

Vučković: Ekonomski štetno i licemerno

Nikad nije momenat za veće poreze, a naročito ne u jeku ekonomske krize. I dok je po državi to jedno od boljih rešenja da nadomesti nedostajuće budžetske prihode, za one na koje se to odnosi, građane, po pravilu, dodatni je finansijski udarac. Osim što sve, bez obzira na to da li rade ili su u penziji, čeka plaćanje privremenog solidarnog poreza, izvesna je i promena načina oporezivanja zarada.

Izmenama je predviđeno i da se poveća neoporezovani limit primanja sa 5.000 na 12.000 dinara. Takođe, izvesna je i izmena stope poreza na plate sa 12 odsto na 17 do 20 odsto. Ovaj poreski korak, Vladimir Vučković, profesor „Megatrend univerziteta”, ocenjuje kao priznanje da je privreda na izdisaju.

- Taj potez je ekonomski štetan i licemeran. Šta znači izjava da nećemo smanjivati plate i penzije, a onda najavite veće oporezivanje zarada. Po mom mišljenju, u ovom trenutku to je ekonomski štetno, jer u trenucima krize ceo svet sprovodi labaviju ekonomsku politiku, a kod nas je ona sasvim restrikitvna, a to dokazuje ovaj potez povećanja poreza. Stiče se utisak da je čitava strategija sasvim pogrešna ako nam je pokazatelj to šta svet u ovim uslovima radi - kaže Vučković.

Na ličnom planu opet je najugoroženije stanovništvo. Sve liči na krug. Građani trpe zbog slabljenja dinara, skupljeg kreditiranja, ali će i dodatno trpeti jer će zbog poreskog opterećenja imati ukupni pad prihoda. To povlači sa sobom i lošiji životni standard.

- Smanjenje prihoda neminovno će se odraziti na pad tražnje, jer će građanima kad namire sve svoje obaveze, ostati manje da kupuju neku drugu robu. Opet, sve to uticaće na manji priliv novca u budžet - zaključuje on.

Dinkić: Postignut dogovor sa MMF

Mlađan Dinkić izjavio je juče u Novom Sadu da je Vlada postigla dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom i dodao da se od MMF očekuju tri milijarde evra podrške u naredne dve godine.„Očekujemo tri milijarde evra podrške od MMF u naredne dve godine. Od toga 2,2 milijarde evra u 2009. kao i podršku u refinansiranju duga privatnog sektora”, rekao je Dinkić, navodi se u saopštenju iz Ministarstva ekonomije. Prema njegovim rečima, glavna karakteristika dogovora je smanjivanje državne potrošnje i prilagođavanje obimu budžetskih prihoda. „Najveći deo ovog fiskalnog prilagođavanja biće na teret državne administracije. Uvodi se velika štednja i ja bih rekao daleko veća odgovornost nego što je to bio slučaj u prethodnom periodu”, istakao je Dinkić.

FoNet

Mirko Todorović, vlasnik modne kuće „Todor”:

Vlast nikako da počne od sebe, da da primer

Poreske izmene, Mirko Todorović, vlasnik Modne kuće „Todor” iz Vrnjačke Banje, prokomentarisao je rečima: „To su apsolutno netržišne i nestimulativne metode”.

- Veći porezi na zarade znače da ja kao poslodavac nemam interesa da uvodim stimulacije za radnike koji bolje i više rade. Opet se poseže za nekim kombinacijama koje su udar na iznemoglu privredu. Vlast nikako da počne od sebe, kao primera. Povećanje poreza je poslednja mera koja je trebalo da se primeni - kaže Todorović. Iz krize se izlazi većim radom, štednjom i racionalnim trošenjem, poručuje naš sagovornik i pita se „da li privreda Srbije, ovakva kakva jeste, može da sa novim poreskim potezima izdržava toliko državnih službenika”.

Nastavak na Blic...

RTS: Pregled štampe (26. 03. 2009.)

RTS: Srbiji tri milijarde evra od MMF-a