Izvor: Večernje novosti, 16.Sep.2019, 20:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li su i u Srbiji moguće socijalne penzije?

Hrvatska i Severna Makedonija planiraju uvođenje mesečnih primanja za stare koji nemaju dana radnog staža; Više od 250.000 ljudi starijih od 65 godina nisu na spisku korisnika PIO GRAĐANI Hrvatske koji su navršili 65 života i nemaju ni dana radnog staža ili su na radnom mestu proveli manje 15 godina, uskoro bi mogli da dobijaju takozvanu nacionalnu penziju. Iz Ministarstva rada ove države najavljuju da će više od 50.000 starijih za dve godine verovatno početi da >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << primaju nešto manje od 970 kuna, odnosno 15.000 dinara, što je iznos najmanje penzije u Hrvatskoj. Slične pogodnosti imaće i građani Severne Makedonije, koji će socijalnu penziju u iznosu od oko 100 evra mesečno primati sa navršenih 65 godina života uprkos praznoj radnoj knjižici. Iznos će se usklađivati svake godine u zavisnosti od troškova života, a osim starosti uslov je i da u ovoj državi žive najmanje 15 godina. Ideja o socijalnoj penziji bez dana radnog staža u Srbiji i dalje je na dugom štapu. Kako je deklarativno navedeno u odredbama Zakona o radu, radni staž osobe prestaje kada zaposleni navrši 65 godina života i provede najmanje 15 godina na radnom mestu, ukoliko se i poslodavac i zaposleni ne dogovore drugačije. To znači i da su ovo minimalni uslovi koje neko mora da ispuni kako bi dobio penzioni ček. Sukcesivno pomeranje starosne granice, uslova za penziju prema godinama života i dalje važi za pripadnice lepšeg pola, ali je vreme provedeno na radnom mestu i dalje izjednačeno za muškarce i žene. U staž osiguranja računa se vreme koje je osiguranik proveo na radu po osnovu kojeg je bio obavezno osiguran i za koje je uplaćen doprinos za PIO. - Veliki problem u Srbiji je i dalje siva ekonomija, kao i posledice koje su ostale kad su velike firme propale i otišle u stečaj, te zaposlenima godinama nisu uplaćivani doprinosi - objašnjava ekonomski savetnik Dragan Petrović. - S druge strane, aktuelna situacija sa velikim odlivom radno sposobnih dodatno usložnjava situaciju i smanjuje penzione fondove. Sadašnji broj zaposlenih mora se utrostručiti da bi se vratili na onaj idealan odnos broja zaposlenih i broja korisnika penzije, pa bi se tek tada stvorili realni uslovi da se socijalna penzija dodeljuje svim građanima sa više od 65 godina. Mislim da ni susedne zemlje ne mogu dugoročno da izdrže te izdatke.PROČITAJTE JOŠ - Država podiže plate do 15 odsto Prema važećim propisima u našoj zemlji, svi građani koji u radnoj knjižici skupe najmanje 15 godina radnog staža, i isto toliko uplaćenog penzijskog, mogu dobiti penziju. To znači da ne prestaje svaki radni staž time što neko napuni 65 godina starosti, te da ako je do tog trenutka ispunio 14 godina radnog staža, mora raditi još najmanje godinu dana kako bi ispunio uslov za penziju. Opšti uslovi su kumulativni, pa se radni odnos ne obustavlja onog trenutka kada neko napuni 65 godina, jer je poslodavac u obavezi da, kao i do tada, uplaćuje doprinose za penziono osiguranje na osnovu kojih se utvrđuje ukupan staž. Osim toga Zakonom o PIO nije propisano da osiguranik po bilo kom osnovu zaposlenosti, bilo da je reč o samostalnim delatnostima ili poljoprivrednim, prestaje da radi s navršenih 65 godina. Prema poslednjim podacima, ove uslove u Srbiji nije ispunilo gotovo 250.000 ljudi koji imaju više od 65 godina i nisu na spisku korisnika fonda PIO, odnosno žive bez penzije. Prema poslednjem popisu stanovništva, u 220.000 domaćinstava bar jedna osoba ne očekuje penzioni ček svakog meseca, dok u oko 18.000 domaćinstava poštar ne zvoni ni za jednog bračnog druga. Na listi najstarijih koji žive bez penzije više je pripadnica lepšeg pola, odnosno 85 odsto. O potencijalu za socijalnu penziju govorilo se i u studiji pod nazivom "Socijalna zaštita u starosti: dugotrajna nega i socijalne penzije", koja je sprovedena u Srbiji pre nekoliko godina. Autorke ove studije Gordana Matković i Katarina Stanić predlažu opciju uvođenja garantovane penzije ili posebnog modula socijalne pomoći, jer nezaposlenost, siva ekonomija i prijavljivanje radnika na najnižu osnovicu rezultiraju velikim brojem minimalnih penzija i velikim brojem onih koji neće moći da ostvare pravo na nju. I iz Saveza penzionera Srbije potvrđuju da kod nas postoji predlog za uvođenje ovakvog vida primanja, ali da trenutno finansijska situacija ne dozvoljava da se on primeni. Kako su se izjasnili, ovo bi bio veliki doprinos solidarnosti i pokazatelj socijalne države koja brine o svim građanima, posebno domaćicama koje su godinama radile u kućama, brinule o porodicama i deci. Uslov za socijalnu penziju u Severnoj Makedoniji, između ostalog, jeste i da osoba nema vlastitu imovinu i imovinska prava od kojih može da se izdržava, da nije korisnik penzije ili neke vrste primanja po osnovu starosti, invalidnosti ili izdržavanja od druge države. PRAKSA U MNOGIM DRŽAVAMA MNOGE evropske zemlje uvele su neki vid socijalne penzije u svoje fondove, koji ne mari za broj godina provedenih na radnom mestu. Državna penzija u zemljama Evropske unije podrazumeva obezbeđivanje minimalnih uslova za život najstarijih. U Belgiji naziv za ovu vrstu pomoći je "grapa" i ona iznosi oko 1.160 evra, što je dovoljno za normalan život penzionera u ovoj zemlji, a brojni restorani omogućavaju i obrok za jedan evro korisnicima ovih penzija. Državna penzija u Holandiji, poznata pod nazivom AOW, podrazumeva minimalac koji primaju svi, bez razlike u radnom stažu i vrsti posla koju su obavljali na šta se dodaje i zarađena penzija. Ova vrsta socijalnih davanje primenjuje se i u dalekoj Australiji, gde sva stara lica dobijaju staračku penziju koja je dovoljna za osnovne potrebe života.

Nastavak na Večernje novosti...