Izvor: RTS, 06.Sep.2019, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osam decenija od poslednje izložbe Save Šumanovića
Nazivali su ga pariskim đakom sremske duše, vrsnim učenikom slavnog Andrea Lota, zaljubljenikom u šidske pejzaže.
Sremskim šorom, ka širokim bulaverima evropskih prestonica umetnosti, Sava Šumanović krenuo je iz ove kuće. Prostrano prizemno zdanje u centru Šida bilo je i slikarev atelje.
Odavde se, dvadesetih godina prošlog veka - nakon završene slikarske akademije u Zagrebu - Šumanović >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pridružio mladim umetnicima koji su slikarsko umeće usavršavali pod okriljem Lotove škole analitičkog kubizma. Taj uticaj vidljiv je na radovima nastalim do slikarevog povratka u Srbiju, deceniju kasnije.
"Priče o slikama koje možete videti kod nas počinjemo slikama koje je Sava Šumanović doneo iz Pariza, inspirisanih našim krajem - sa znanjem i iskustvom koje je doneo iz Pariza i iz Zagreba, tokom školovanja. Iskustvima iz Pariza koje je doživeo u galerijama, sa umetnicima iz celog sveta i njegovim sopstvenim radom i talentom. Uspeo je da za poslednjih deset godina života nalsika 600 slika i od toga je većina u našoj galeriji. Posetioci šidske galerije slika Save Šumanovića mogu u potpunosti da dožive ono što je on stvorio tokom poslednje decenije", kaže Vesna Burojević, direktorka Glarije "Sava Šumanović" u Šidu.
Galerija u Šidu čuva nekoliko slika koje je Šumanović doneo iz Pariza. Među delima koja je srpska, odnosno jugoslovenska publika prvi put videla na izložbi 1928. godine, bili su "Pijani brod" i "Doručak na travi". Tu su bili i prvi šidski pejzaži koji prenose bogatstvo svetlosti i kolorita rodnog kraja. Neke od tih pejzaža kritika je odavno proglasila njegovim remek-delima.
"Verovatno je ta emocija koju je osećao prema zavičaju, doprinela tome da naslika, u kratkom periodu, preko dvadeset pejzaža šidske okoline i prikaže na izložbi 1928. godine. Prodao je kompletnu izložbu, raspordao je slike koje je doneo iz Pariza i nekoliko slika koje je naslikao u Šidu. Verovatno mu je to dalo sigurnost i stabilnost da se jednostavno opredeli da radi pejzaž i akt. Okrenuo se novom realizmu. Sava Šumanović je 1929. godine postavio temelje šidskog perioda", objašnjava Vesna Burojević i dodaje - Mi Šiđani volimo da razmišljamo tako, zato što je Sava Šumanović ovaj naš kraj ovekovečio, ulepšao. Sigurno je okolina Šida lepša na Savinim slikama i mi je svi tako doživljavamo.
Tokom celog šidskog perioda na Šumanovićevim delima, kao tema, dominiraju pejzaž i akt. Počinje da slika špahtlom, gustim nanosima boje - tada nastaje i najpoznatija slika iz tog perioda - "Luksemburški park u Parizu". Sledi poznati ciklus "Šidijanki", koji kritičari ocenjuju kao naitrigantniji u Šumanovićevom slikarskom opusu.
„Gde se figure ponavljaju u ritmu, gde on vodi dijalog sa epohama, sa velikanima iz sveta umetnosti i zaista je ovo jedan civilizacijski proces koji je nama ženama veoma važan. I na toj pozornici života nepromenjiva je žena. Sava Šumanović je veoma poštovao žene. Vidite koliko su ga inspirisale, i na koji naćin je pristupao slikanju žena", kaže Burojević.
Zagonetni triptih "Beračice" nastao je 1942. godine. Donedavno, ova tri platna izlagana su odvojeno. Zajedno su izložene tek 2005. godine.
„On ima poseban skriveni sadržaj koji je čitljiv samo kada su sve tri slike upravo ovako poslagane. One se nižu jedna na drugu i čine jednu celinu, jednu priču. Imaju zajednički sadržaj. Na ovom triptihu, Sava Šumanović je prikazao berbu grožđa, ali samo na prvi pogled. Međutim, ovo je nešto drugo, ovo je priča, ovo je poruka za nas sve, jer u realnoj berbi grožđa muškarci nose korpe, a žene beru grožđe. Ovde su žene te koje su na slici prikazane kako nose korpe, sa lakoćom, bez težine. U realnoj berbi grožđa niko nije bos, zato što je septembar, zato što u vinogradu ima i korova. Ispitali smo sve, niko se ne seća da se nekada u berbu išlo bez obuće. U centru, u središtu najveće kompozicije vidimo njivu zrelog žita, a okolo su vinogradi i korpe pune zrelog grožđa. U prirodi se to ne dešava. Grožđe i žito nisu nikada zreli u isto vreme. Ovo je neka druga priča, ima neko drugo značenje. Ovo je poruka za kraj Save Šumanovića. Ovo je, možda molitva ili smernica svima nama u kom pravcu da slikamo, radimo", tumači Burojević.
Sava je na poleđini treće, poslednje slike, napisao da je oslikavanje završio 26. avgusta 1942. Treća iz serije "Beračica" ostala je da se suši na štafelaju kada su ga iz porodičnog doma, u ranu zoru 28. avgusta, odvela dvojica ustaških agenata.
"Pitao je da li može da se okupa i pozdravi sa majkom. Dozvolili su mi i tako su se poslednji put videli", podseća direktorka Galerije „Sava Šumanović".
Sa još 120 meštana Šida, Sava Šumanović streljan je 30. avgusta 1942. i sahranjen u zajedničkoj grobnici u Sremskoj Mitrovici. Želju velikog slikara, da dela koja je naslikao budu izložena u Šidu, ostvarila je njegova majka. Persida Šumanović je nekoliko godina nakon oslobođenja, više od četiri stotine radova oklonila gradu, uz obavezu da budu izložena u galeriji posvećenoj Šumanovićevom stvaralaštvu.
"Sama žena, starica u bolu, tužna. Ostalo joj je samo još delo sina i ništa više. Ona je tako, kako što je celoga života pomagala i podržavala Savu na njegovom putu da postane veliki umetnik, izuzetno je važna uloga Perside Šumanović, tako je posle njegove smrti nastavila sve to za njegovo delo", kaže Burojević.
Beogradska publika, Savu Šumanovića poslednji put je videla pre tačno osam decenija, kada je na tadašnjem Novom univerzitetu organizovao šestu samostalnu izložbu slika - ispostaviće se i poslednju. Uspomenu na jednog od najvećih srpskih slikara 20. veka, danas čuva šidska galerija sa njegovim imenom. Deo je muzejskog kompleksa je i porodična kuća Šumanovića koja se, od otvaranja za posetioce 1982. godine, smatra spomenikom kulture od velikog značaja.
.jpg)
