Izvor: Večernje novosti, 07.Dec.2019, 10:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Makron poteže Srbe da „smekša“ Merkelovu: Pariz i dalje zagovara promenu pravila igre za proširenje EU

Lider Francuske nastavlja kampanju za reformu proširenja EU, iako njegovi predlozi nisu naišli na odobravanje većine članica. Cilj je da omekša nemački stav prema "non-pejperu" IAKO evropski ministri na novembarskom okupljanju u Briselu nisu pozdravili ovacijama "non-pejper" Emanuela Makrona za promenu pravila igre u procesu proširenja EU, francuski predsednik ne odustaje od stvaranja jakog fronta >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u Uniji kako bi progurao svoj predlog. Kako saznajemo, na Makronovoj liniji trenutno su samo najtvrdokornije članice kada je reč o proširenju - Holandija i Danska. Zato je šef francuske države diplomatsko ubeđivanje najviše usmerio ka Berlinu, koji do sada nije pokazao previše entuzijazma za njegove ideje. PROČITAJTE JOŠ: Makron: Pitajte Srbe da li im se život promenio Makron, očigledno, ne traži samo saveznike u okviru EU, već u ispravnost svog predloga pokušava da ubedi i države kandidate za članstvo. Tako je pre nekoliko dana, na završetku samita NATO u Londonu, poručio da je dosadašnja procedura pregovora o proširenju "birokratska, konfuzna i nejasna": - Evo, pitajte Srbe da li se njihov život promenio otvaranjem novih poglavlja? Ne bih rekao. Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović kaže, za "Novosti", da je EU od svog nastanka, a to upravo najbolje Francuska zna, po svom institucionalnom ustrojstvu birokratska, i tako se i razvijala. Ona podseća da je pregovarački proces za Srbiju veoma striktan, sa mehanizmima suspenzije i posebnog praćenja poglavlja 23 i 24, tj. vladavine prava, prilično je spor, kao i da je pregovarački okvir sa Srbijom jasan: - Konfuzija i nejasnoće postoje samo u domenu političke volje u pojedinim članicama, da li uopšte žele proširenje i osnaživanje EU. Građani Srbije i te kako osećaju korist od svakog poglavlja koje otvorimo, jer se onda u svakom pogledu, i zakonodavnom i u praksi, produbljuju ozbiljne reforme u svakoj oblasti koja se tiče i životnih i radnih uslova naših građana, regulisanim na onaj način kako je to uređeno u zemljama EU. Uz to, svako novo poglavlje koje otvorimo signal je da se reforme sprovode, da je država stabilno na EU putu, i da će investitori otuda lakše ulagati.Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže, za "Novosti", da bi, u vezi sa debatom o politici proširenja i Makronovom izjavom da od otvaranja poglavlja Srbi nisu videli neku naročitu korist, rešenje moglo da bude ubrzanje procesa: - Naročito bi bila važna dostupnost strukturnih i kohezionih fondova pre formalnog ulaska u EU, jer sve zemlje članice, a naročito siromašnije, i te kako imaju koristi od njih. Proširenje ne treba da bude kolateralna šteta bitke za prevlast u EU.AP Photo/Michael-SohnDa se iza Makronovog stava krije i borba za lidersku poziciju u Uniji, smatra diplomata u penziji Milovan Božinović: - Ono što sad već svi vide - da ovim putem kandidati za članstvo neće još dugo stići do cilja - Makron ima petlje da otvoreno kaže. Da bi se uopšte videla neka korist od poglavlja, neko bi morao da nam kaže na kom smo delu tog puta, a to u ovom trenutku niko ne zna. PROČITAJTE JOŠ: Merkel pozvala Vučića da poseti Nemačku u januaru NESPREMNI UŠLI U UNIJU JOKSIMOVIĆEVA smatra da je možda bolje da Francuska upita građane zemalja koje su u skorije vreme postale članice - a za koje se Pariz zdušno zalagao da što pre uđu u EU - zašto nisu ušle potpuno spremne, pa sad ne osećaju velike koristi od članstva: - Srbija hoće da bude spremna i funkcionalna država EU i ne tražimo nikakve prečice, već samo fer i pošten tretman.
Pogledaj vesti o: Pariz

Nastavak na Večernje novosti...