Izvor: B92, 22.Jan.2014, 17:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Med, rakija, ajvar, ali nisu naši
Beograd -- Dan posle čestitki Srbiji na otpočinjanju pregovora sa EU, u Briselu ponovo radna atmosfera. Mi na skriningu, a na meniju med, ajvar i rakija, ali bugarski.
U sedištu Evropske komisije je već jutros počeo skrining o poglavlju 35, koje je vezano za proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, sutra počinje skrining o poglavlju 2, vezanom za pitanje slobode kretanja radnika, a u ponedeljak sledi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nova, dvadeset prva runda dijaloga Beograda i Prištine, pod patronatom šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton.
Srpski zvaničnici podsetili su da je Srbija već izgubila mnogo vremena, dok su nekadašnje članice istočnog bloka odavno ušle u EU i znatno podigle životni standard svojih građana.
Dobra ilustracija za to je prodavnica u neposrednoj blizini trga Šuman, gde su smeštene gotovo sve evropske institucije i u kojoj se prodaju med, ajvar i rakija, u tradicionalnoj grnčariji. I med, i ajvar i rakija su, međutim, bugarski, a bugarska je i prodavnica.
Prodavačica kaže da među mušterijama, osim Bugara koji rade u evropskim institucijama, ima i dosta Evropljana kojima se sviđaju njihovi proizvodi.
Bugarska je u EU ušla 2007, zajedno sa Rumunijom, po mišljenju mnogih preuranjeno, a u Briselu vole da kažu da u slučaju Srbije i ostalih država sa statusom kandidata, takva greška neće da se ponovi.
A dok se naši proizvodi ne nađu na meniju neke sledeće međuvladine konferencije, biće potrebno da položimo dosta testova.
Naime, kada Srbija uđe u EU striktno će se primenjivati tehnički propisi i standardi za industrijske i sanitarni i fitosanitarni propsi za poljoprivredne proizvode kao i u EU. Ove promene mogu predstavljati podsticaj proizvođačima i izvoznicima u Srbiji ka bržoj primeni evropskih standarda, što bi bilo potpomognuto i kroz evropsku bespovratnu finansijsku pomoć.
Srbija će tokom pregovora sa Evropskom unijom razgovarati i o registraciji i zaštiti geografskog porekla domaćih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Naime, Srbija će pregovarati o određivanju roka nakon pristupanja EU u kome će i na nivou Unije moći da se registruje i zaštiti geografsko poreklo domaćih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, vina i jakih alkoholnih pića, koji već imaju zaštitu na nacionalnom nivou.
U Srbiji su do sada zaštitićeni goveđa užička pršuta, svinjska užička pršuta, užička slanina, sremski kulen, sremska domaća kobasica, sremska salama, požarevačka kobasica, rtanjski čaj, krivovirski kačkavalj, homoljski ovčiji sir, homoljski kozji sir i homoljski kravlji sir.
Zaštitu imenom porekla ili geografskom oznakom imaju i vršačko šampion pivo, kladovski kavijar, apatinsko jelen pivo, petrovska klobasa, leskovačko roštilj meso, valjevski duvan čvarci, svrljiški kačkavalj, futoški sveži i kiseli kupus, homoljski med, ariljska malina, svrljiški belmuž, staroplaninski kačkavalj, leskovački ajvar.
Na listi zaštićenih su i fruškogorski lipov med, kačarski med, sjenički ovčiji sir, sjenička jagnjetina, pirotski kačkavalj od kravljeg mleka, somborski sir, ečanski šaran i zlatarski sir.
Registracijom naziva poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda sa oznakom geografskog porekla na nivou EU, proizvođačima u Srbiji biće omogućena ista zaštita koju imaju i proizvođači u zemljama EU.
Na taj način Srbija će svoje proizvode učiniti prepoznatljivijim na tržištima EU, što će doprineti ostvarivanju jednog od prioritetnih ciljeva poljoprivredne politike - podizanje konkurentnosti domaćih proizvoda.
U EU sporovi oko imena i zaštite geografskog porekla proizvoda nisu retki, a jedan od poslednjih je o tome da li Hrvatska može i dalje da proizvodi kobasicu pod nazivom "kranjska", jer pravo na to ime već je zaštitila Slovenija.
Srbija ima sličan problem sa zaštitom rakije šljivovice, jer je Česka 2007. u EU kao proizvod geografskog porekla zaštitila svoju vrstu rakije od šljive u Moravskoj, pod nazivom "slivovice".
Srbija bi, međutim, u EU mogla da dobije zaštitu svoje rakije od šljive pod nazivom "srpska šljivovica", slično zaštiti naziva "škotski viski".
Nakon ulaska Hrvatske u EU, proizvođači prehrambenih proizvoda u Srbiji, koji su i izvoznici, počeli su da se ubrzano pripremaju za deklarisanje po evropskim standardima.
Takvih proizvoda je mnogo, jer Srbija jedina u regionu nema usaglašen dnevni unos vitamina i minerala sa vrednostima koji u EU važe od oktobra 2012. godine.
U toku je i relaizacija projekta "vrhunski srpski proizvod" koji predviđa otvaranje maloprodajnog lanca radnji u Evropi i svetu.
Procenjuje se da bi se na listi proizvoda moglo naći nekoliko stotina do hiljadu vrhunskih srpskih proizvoda.
"Prezentovanjem kvalitetnih srpskih proizvoda u svetu privrednici podržavaju ulazak Srbije u EU i privlače strane investitore. Jer to je prava slika naše zemlje, slika koju mnogi ne vide", kažu stručnjaci.
Pogledaj vesti o: Pčelarstvo
