Izvor: SrbijaDanas.com, 13.Sep.2017, 15:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

KUPCI U ŠOKU: Inspekcija otkrila falsifikovani med u IDEI

Oni koji se bave falsifikovanjem meda u Srbiji usavršavaju neku novu metodu

Ministarstvo poljoprivrede iz trgovinskog lanca „Idea” povlači livadski med pod robnom markom „K plus”, pošto je utvrđeno da je reč o falsifikatu. Med koji je bio na akciji od 25. do 27. avgusta prodavao se za 569 dinara po kilogramu, dok je uz ovu teglu trgovac drugi kilogram nudio za samo 171 dinar, što je popust od 70 >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << procenata. Ovo je izazvalo sumnju potrošača, a potom i domaćih pčelara koji se već godinama bore protiv falsifikata meda. Slučaj je prijavljen inspekciji koja je odmah reagovala, kontrolisala ovaj med i pronašla falsifikate zbog čega je i preduzela mere, kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

– Posle prvobitne kontrole, uradili smo i superanalizu koja je potvrdila prethodne nalaze i izdat je nalog da se roba povuče, kaže Nedimović i dodaje da će se danas znati više detalja o količinama i akciji koju je Ministarstvo poljoprivrede sprovodilo u poslednja tri meseca na suzbijanju falsifikata meda. Inače, inspekcija je nakon dospele superanalize već juče ušla u pogone proizvođača „Aza” iz Ledinaca koja je pakovala med za „Ideju”.

Prema nezvaničnim informacijama, u medu je pronađena povećana koncentracija dijastaze - mere prisutnosti pčelinjeg enzima u medu. U prvoj analizi ovaj parametar kvaliteta meda je iznosio 55 jedinica, što je, prema rečima stručnjaka, nelogično za prirodni med. Ona je u ovom slučaju udvostručena, što ukazuje da je ovaj enzim veštački dodavan u ovaj med, po svemu sudeći nestručno.

- Do sada nismo imali ovakve primere, ali je jasno da oni koji se bave falsifikovanjem meda u Srbiji usavršavaju neku novu metodu. Ovog puta kao da su zabrljali, kaže poznavalac ovog dela tržišta.

"Ideja": Med zdravstveno bezbedan

Kompanija "Merkator S" svoj "K plus" med proizvodi u saradnji sa "Aza" d.o.o., koja osiguranje i bezbednost proizvoda obezbeđuje kroz Hasap sistem i IFS standard. Ta kompanija je registrovana i odobrena za proizvodnju, preradu, otkup i pakovanje meda od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno Uprave za veterinu. Samim tim je i redovno kontroliše Uprava za veterinu, saopštili su iz ove kompanije.

Kako kažu, republička veterinarska inspekcija redovno obavlja provere kvaliteta meda u "Ideji", "Roda" i "Merkator" prodavnicama i kvalitet "K plus" meda nikada do sada nije doveden u pitanje.

Poslednja provera obavljena je u "Ideja" superprodavnici MP 139 Beograd, kada su na uzorkovanje uzeti  "K plus" livadski med i "K plus" bagremov med. Naučni institut za veterinarstvo Srbije je uradio kompletnu analizu zdravstvene bezbednosti uzoraka i ustanovio je da oba proizvoda ispunjavaju sve potrebne kriterijume.

- U istom ispitivanju je utvrđeno da je vrednost aktivnosti dijastaze u "K plus" medu odgovarajuća, kažu u ovoj kompaniji.

Dr Dušanka Milojković Opsenica, profesor sa Katedre za analitičku hemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu, kaže da je već čula, i to iz Hrvatske, da u Srbiji može da se kupi ovakav med.

- Reč je o livadskom medu, a problem je što za ovu vrstu, koja se inače naziva poliflorni med (više vrsta biljaka), ne postoje standardi i neko ko ga je pravio znao je da sadržaji dijastaze ne mogu da se provere. Za osnovne evropske monoflorne vrste meda postoje definisani opsezi sadržaja dijastaze. Recimo, za med od uljane repice dijastaza se kreće do 26,9 do 32, suncokretov od 14 do 26,5, a bagremov od 5,5 do 15,5 - kaže dr Dušanka Milojković Opsenica.

Za livadski, dodaje, nema graničnih vrednosti.

- Međutim, ako za pojedinačne vrste nemate zabeleženu vrednost dijastaze od 55, onda ni kombinacija više vrsta ne bi mogla da da tu vrednost. To je zdravorazumsko tumačenje - kaže prof. Opsenica.

Ona objašnjava da je ovaj med i verovatno zdravstveno ispravan i bezbedan po Pravilniku o bezbednosti hrane, ali nema ono što se od meda očekuje. Kupci su prevareni jer su umesto meda kupili verovatno neki hidrolizovani sirup.

- Ovde nije reč o običnoj kontroli kvaliteta meda, nego o borbi protiv falsifikata - kaže prof Opsenica.

Pčelarska udruženja već godinama ukazuju da i pored pojačanih kontrola na našem tržištu i dalje ima mnogo falsifikovanog meda, a pretpostavka je da se tokom  godine proda oko hiljadu tona meda koji nije ispravan. Zbog nelojalne konkurencije domaći pčelari ne mogu da prodaju pravi med čija cena, prema procenama, ne bi mogla da bude niža od 700 dinara.

Srbija danas ima oko 800 hiljada košnica, a SAD milion i po, iz čega je jasno da smo pčelarska nacija i da je broj košnica po stanovniku veliki, ali je pčelarstvo oblast u kojoj koristimo tek jedan odsto pčelinjih paša, upozoravaju stručnjaci. I država se uključila u zaštitu domaćeg pčelarstva i potrošača sve češćim akcijama i kontrolama u potrazi za falsifikatima.

Jedan od velikih pretnji je i takozvani kineski med koji nije samo problem Srbije nego i Evropske unije. EU godišnje uveze 80 hiljada tona meda iz Kine, što je naš četrdesetogodišnji izvoz u Evropsku uniju.

Podsetimo, još pre godinu dana dok je u Srbiji u medijima na delu bila cenzura po pitanju Agrokora, portal SrbijaDanas.com, iako suočen sa pritiscima, pisao je o problemima koji su još tada bili vidljivi u ovoj hrvatskoj kompaniji. Više puta smo pisali rukovodstvu Agrokora, ali smo uvek dobijali odgovor kako su oni uspešna kompanija. Ipak, ispostavilo se suprotno od njihovih tvrdnji. (Više o tome čitajte OVDE!)

Nastavak na SrbijaDanas.com...