Izvor: Radio 021, 23.Jan.2019, 12:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapošljavanje 1.500 policajaca treba da poveća bezbednost, ali upitan kvalitet kadra
Vlada Srbije će posebnom odlukom odobriti zapošljavanje 1.500 ljudi u policiji u 2019. godini, nedavno je najavio nadležni ministar Nebojša Stefanović, no na snazi je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru koja važi od 2014. godine, pa o policiji odlučuje Vlada donošenjem posebne uredbe.
Od Vlade Srbije, odnosno nadležnog Ministarstva za unutrašnje poslove, Radio slobodna Evropa nije uspela da dobije odgovore na pitanja da li Vlada stoji iza podatka koji je izneo ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << Nebojša Stefanović i na osnovu čega je utvrđen broj od 1.500 policajaca.
Zoran Dragišić, član skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove iz redova vladajuće Srpske napredne stranke, kaže za Radio slobodna Evropa da je procena ministra realna i da je to dobra vest za bezbednost u Srbiji.
Vladimir Pavićević, potpredsednik Policijskog sindikata Srbije, jednog od 26 koliko ih ima u MUP-u (a prema sagovorniku RSE jedini nezavisni sindikat), pozdravlja najavu povećanja zaposlenih iako smatra da su problemi na drugoj strani.
"Možemo pohvaliti tu najavu za zapošljavanje hiljadu i po ljudi, jer imamo veliki odliv zaposlenih u MUP-u, od deset do petnaest odsto, čime je direktno bila ugrožena bezbednost građana. To je evidentno kroz stopu kriminala koji je porastu, odnosno u broju nerazjašnjenih najtežih krivičnih dela na našim ulicama", kaže Pavićević.
Međutim, Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednost, tvrdi da Srbija ima više policajaca od zemalja Evropske unije, odnosno više od preporuke Ujedinjenih nacija.
"Mi imamo više od tri stotine policajaca na 100.000 stanovnika. Prosek u državama članicama Evropske unije u 2015. godini je bio oko 220, a preporuka UN je da bude 300. Kod nas je više od toga", kaže Đorđević.
Dragišić, pak, skreće pažnju na potrebu popunjavanja važnih mesta u MUP-u, u Upravi kriminalističke policije, sektoru Javnog reda i mira, Saobraćajne policije, jer u tim sektorima zaposleni zbog beneficiranog radnog staža odlaze u penziju.
Netransparentno zapošljavanje partijski podobnih
Sagovornik RSE iz policijskog sindikata Vladimir Pavićević, međutim, vidi problem u nestručnosti partijski zaposlenih kadrova, što utiče na neefikasnost policije i na umanjenu bezbednost građana.
"Sa jedne strane imamo jako dobar kadrovski potencijal u MUP-u kome se ne omogućava da radi svoj posao", kaže Pavićević, navodeći kao posledice primere teških krivičnih dela koja ostaju nerasvetljena, pa do najsitnijih, poput regulisanja saobraćaja, te velikih gužvi na graničnim prelazima u letnjem periodu.
Pavićević tvrdi da su kompromitovani rukovodioci organizacionih jedinica na način na koji su postavljeni bez konkursa, prostim imenovanjem od strane ministra ili njegovih najbližih saradnika.
Saša Đorđević objašnjava da zapošljavanje u MUP-u nije dovoljno transparentno, što poredi sa praksom u susednoj Hrvatskoj.
"Sistematizacija radnih mesta je dokument poverljive prirode, tako da je nemoguće saznati koliko zaista ljudi i na kojim pozicijama radi, dok je u Hrvatskoj takav dokument javan, može se naći na veb stranici policije", navodi Đorđević.
Ne samo da nije transparentna sistematizacija u policiji Srbije, već je prošle godine promenjen zakon iz 2016. godine i omogućeno zapošljavanje mimo konkursa, što je, podvlači Đorđević, korak nazad u odnosu na rešenje iz 2016. godine.
"Tako da postoje značajne mogućnosti za uticaj političkih stranaka na to ko će dobiti posao u policiji", kaže Đorđević.
U Srbiji se ne zna ni ko se postavlja niti zašto se neko smenjuje sa mesta načelnika policije, kaže Đorđević i navodi primer kako se u Hrvatskoj bira načelnik u policiji.
"Najpre Ministarstvo ili Ravnateljstvo policije objavljuje konkurs u kome su taksativno nabrojani svi uslovi i kriterijumi koje kandidat mora da ispuni kako bi postao načelnik neke policijske uprave. Nakon završetka tog procesa, Ministar unutrašnjih poslova na konferenciji za medije upoznaje medije i javnost ko su novi šefovi policijskih uprava", ističe Đorđević.
"Ukinuti zabranu zapošljavanja, ali..."
Zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru donet je krajem 2013. godine i trebalo je da traje dve godine, dok se ne uradi temeljna analiza radnih mesta u prebukiranoj, pre svega, državnoj administraciji i drugim javnim službama u kojima su nekontrolisanim zapošljavanjem najčešće uhlebljenje nalazili partijski kadrovi.
To do sada nije urađeno, a u međuvremenu su stvoreni veliki problemi, pre svega u školstvu i zdravstvu.
Vladimir Vučković iz savetodavnog Fiskalnog saveta, kaže da administrativnu zabranu zapošljavanja treba ukinuti, ali uz temeljnu pripremu, kako se ne bi pokrenulo nekontrolisano zapošljavanje.
"Treba napuštati to rešenje, ali treba imati i utemeljenje na čemu se novo zapošljavanje zasniva. Treba imati ozbiljne, odgovorne sistematizacije da ne bismo jednostavno došli u situaciju da onaj ko se snađe, više zaposli. Pa da ponovo imamo problema", upozorava Vučković.
Krajem prošle godine objavljena je nezvanična informacija da se priprema zajedno sa Međunarodnim monteranim fondom ukidanje zakonske zabrane zapošljavanja u javnom sektoru. Međutim, nema zvanične potvrde ove informacije.
Autor: Radio slobodna Evropa
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
